EPA-EFE/YURI KADOBNOV / POOL„Neće doći do upotrebe oružja za masovno uništenje“, istakli su sagovornici Danasa komentarišući izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da „dobro zna Vladimira Putina“ i da se ruski predsednik neće libiti da upotrebi nuklearno oružje.
Vučić je ovo izjavio u sinoćnom obraćanju naciji na 1.000 dan ruske agresije na Ukrajinu.
Tom prilikom, Vučić je rekao da je ponosan na to što je Srbija hiljadu dana uspela da izdrži bez ikakve promene svog stava koji je zauzela.
Aleksandar Olenik, član predsedništva LSV Vojvođani, za Danas kaže da samo Putin može da izazove Treći svetski rat i baš oni koji glasno upozoravaju na tu mogućnost, najglasnije podržavaju baš Putina.
„Zvuči čudno, ali je to samo ruska propaganda koju širi Vučić. Inače, Rusija mesecima ne kontroliše deo svoje teritorije pod kontrolom Ukrajine, a Putinu nije uradio ništa, pa tako ni sada neće uraditi ništa. Navodi da dobro poznaje Putina nisu vredni ozbiljnog komentara“, ističe Olenik.
Branka Latinović, bivša ambasadorka, za naš list kaže da je jedno od pitanja bezbednosne konferencije koja se održava u Beogradu upravo revidirana nuklearna strategija.
Kako Latinovć ukazuje, istaknuti pravni stručnjaci koji se bave pitanjima nuklearne doktrine, saglasni su u oceni da nijedna strana nije spremna na nuklearni sukob.
„To je nešto što ohrabruje. Ovo što sada čujem svodi se na retoričku pretnju. Izjava našeg predsedenika me iznenađuje, ali me je i razočarala, jer na neki način vidimo da bi on imao razumavanja ukoliko bi do toga došlo“, kaže Latinović.
Latinović je mišljenja da bi bilo primernije da je upućen jedan apel za što skorije okončanje sukoba, s obzirom na to da je juče bilo 1.000 dana od početka agresije na Ukrajinu.
„Nešto slično poput onoga što je urađeno na prvoj Beogradskoj konferenciji Pokreta nesvrstanih 1961. godine“, kaže Latinović.
Kako dodaje, ova izmenjena doktrina Rusije je i dalje restriktivna, ona je u oblasti nuklearnog odvraćanja i definisana je kao defanzivne prirode.
„Ono što je u kriterijuma novo jeste da bi se nuklearni napad mogao iskoristiti i protiv ne-nuklearnih država koje su u savezništvu sa nuklearnim. To je novo s obzirom da postoji Rezolucija 984 Saveta bezbednosti iz 1994/95. godine, kada su se nuklearne sile, uključujući i Rusiju, pismeno obavezale da neće upotrebiti nuklearno oružje protiv ne-nuklearne zemlje“, podseća Latinović.
Boris Varga, politikolog i novinar, za Danas kaže da Putin od samog početka agresije na Ukrajinu plaši Zapad nuklearnim arsenalom, te da je to u početku imalo efekta.
„Međutim, što je Rusija više pokazivala da ne može da postigne ratne ciljeve u Ukrajini, to su se na Zapadu manje plašili Putina. Jedna od garancija ne primene nuklearnog oružja je Kina, koja jedina ima uticaj na Putina“, kaže Varga.
Kada Vučić govori o globalnoj nuklearnoj pretnji, objašnjava Varga, i Srbiji koja nije spremna za takav sukob, on na njemu svojstven način širi nesigurnost i sebe predstavlja kao zaštitnika.
„Govoriti o atomskim skloništima je skoro isto što najavljivati vanredno stanje. Vladajuća garnitura u Srbiji je takve globalne izazove, poput izolacije i kovida 19, koristila kako bi ograničila demokratske slobode, tako da će bilo koja eskalacija upravo za to i biti iskorišćena“, primećuje Varga.
Pored svega što je politički marketing, nastavlja Varga, dobro je što je Vučić rekao da će Srbija biti neutralna.
„Jer to ipak smanjuje rusofilska raspoloženja i revanšizam, koji su nakon početka agresije na Ukrajinu buknuli u Srbiji“, naglašava Varga.
Pretnja od upotrebe oružja za masovno uništenje došla je nakon što je administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Džozefa Bajden odobrila Ukrajini da koristi dalekometne rakete ATACMS za gađanje duboko unutar ruske teritorije.
Ubrzo nakon te odluke odlazećeg američkog predsednika, lider Rusije Putin ažurirao je novu doktrinu o upotrebi nuklearnog oružja.
Aleksandar Radić, vojni analitičar, za Danas ističe da su izmene doktrine napravljene pre nekoliko meseci, ali da su sada potpisane, jer postoji propaganda potreba da se to uradi.
„Proširenje definicije povoda za potencijalnu upotrebu sredstava za masovno uništenje zapravo posledica dnevne politike. Opisuje se scenario koji je sada pred Rusima – ukrajinski scenario. Doktrina nije dokument na osnovu koga morate da postupite. Doktrina je smernica“, ukazuje Radić.
Kako dodaje, poruka Moskve je politička – „mi vama pretimo da smo spremni da radikalizujemo situaciju“. To je, objašnjava Radić, propaganda politika a ne konretno preuzimanje vojnih koraka.
„U ovom momentu je Rusima potrebno da pre dolaska Donalda Trampa povećaju pregovaračku poziciju za potencijalnu pripremu primirja. Povod je primena ATACMS raketa, ali se ta rakete od aprila ove godine koriste za dejstva po Rusima“, ističe naš sagovornik.
Radić kaže da sada ne postoji scenario u kojem očekujemo stvarnu radikalizaciju, ali možemo da vidimo i desiće se politička radikalizacija problema.
„Jer je Kremlju potrebno da pokaže zube. Pričamo o politici a ne o realnom riziku od nuklearnog rata u ovom monmentu“, naglašava Radić.
Kako kaže, ne odlučuje samo Putin o tome da li će upotrebiti nuklearno oružje.
„Ili se bar nadamo da je tako. U ruskoj državi, bez obzira na autokratiju, postoje i korektivni mehanizmi. Nije to Srbija u kojoj jedan čovek može da odluči baš o svakom pitanju – od naslova u novinama do gde će se i kako graditi“, kaže Radić.
Kako zaključuje, sve nade polaže u ideju da makar deo mehanizma odlučivanja upotrebe nuklearnog oružja u Rusiji bude diverzifikovan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
