„Putin kopa po našim živim ranama“: Sagovornici Danasa o izjavi ruskog predsednika da je Amerika bombardovanjem SRJ pustila „duha iz lampe“

”Odgovoreno je da su Povelja UN i međunarodno pravo zastareli i da sve mora biti promenjeno, jer je izmenjen balans snaga”, rekao je ruski predsednik u intervjuu.

Sagovornici Danasa smatraju da Putin tom izjavom „kopa no našim živim ranama“, kao i da je Rusija samo krenula putem već popločanim ostacima međunarodnog prava.

Srećko Đukić, član Foruma za međunarodne odnose i autor knjiga „Anđeo nad Srbijom“ i „Kosovski zapisi“ za Danas podseća da je podtekst za bombardovanje SRJ bila humanitarna katastrofa na Kosovu i Metohiji, odnosno, činjenica da su jugoslovenske snage optužene za prekomernu upotrebu sile i „za iseljavanje, kako se tada tvrdilo, nekoliko stotina hiljada Albanaca u Severnoj Makodiniji, a mislim i u Albaniji“.

„Tada su kružile slike logora i šatora gde je sav taj narod sklanjam i smešten. Sve se to dešavalo kada su propali i poslednji pokušaji rešavanja kosovskog pitanja u Rambujeu. Bio sam tada u aktivnoj diolomatskoj službi, i nisam uopšte sumnjao da će doći do rata jer se i jedna i druga strana svom snagom spremala za rat, a nikako za mir. Imam utisak da se mirovne runde koristile samo kao predah da se što bolje pripremi rat“, ističe Đukić.

Putin, ukazuje Đukić, bezboj puta kopa po našim živim ranama koje i bez toga ne mogu da zarastu ni četvrt veka kasnije, „stalno se obnavljaju, i stalno krvare, i nikada neće zarasti“.

„NATO agresija na SRJ služi kao najzodnija tramplina za napad na NATO, SAD, na ceo Zapad. Uveren sam da nama to ne koristi i da mi moramo težiti pomirenju, a ne večitom ratu i večitoj mržnji. Nije Srbiju napadao samo NATO i nismo bili samo pod ropstvom jedne države. Na žalost, u ratu sa NATO-om, SR Jugoslaviji nije imao niko ni jedan jedini kuršum da doturi i pokloni uključujući samu Rusku Federaciju koja se itekako striktno držala sankcija, a ni u snu nije pomišljala da nam pokloni ili proda, na primer, S300 koji je Hrvatska već imala. Baš smo bili „sirak tužni među vihorove“, ukazuje Đukić.

Putin je, kaže za naš list Dragomir Anđelković, politički analitičar, u pravu u toliko što je činjenica da je serija agresija, što je najgori vid kršenja međunarodnog prava po okončanju Hladnog rata, otpočela napadaom NATO sila na SRJ 1999. godine.

„Posle te agresije iza koje je stajao Zapad – koji danas Rusiju lažno optužuje da je na opisani način ona 2022. urušila međunarodno pravo – odigrale su se i druge slične akcije SAD i nekih njenih saveznika. Primer je napad na Irak bez saglasnosti Ujedinjenih nacija 2003. godine, što je samim tim agresija“, objašnjava Anđelković.

Dodaje da je Rusija samo krenula putem već popločanim ostacima međunarodnog prava.

„No, ruski predsednik previđa činjenicu da je, samo bez upotrebe oružja u toj fazi, Zapad uz saglasnost Moskve već ranije obesmislio onaj deo međunarodnog prava koji se odnosi na nepovredivost granica i poštovanje suvereniteta država“, ukazuje Anđelković.

On podseća na zaključke Badinterove komisije iz 1991-1992, koja je konstatovala da je Jugoslavija u fazi raspada.

„Pa samim tim paradoksalno je smatran za nebitan deo jugoslovenskog ustavnog uređenja koji je konstitutivnim narodima, prioritetno u odnosu na republike, davao pravo na samoopredeljenje baš u slučaju da ne žele više da žive zajedno“, ističe Anđelković.

To je, kako kaže, takođe bilo pravno nasilje „jer je srpskom narodu, uzurpatorskom odlukom stranih sila koje su se oslanjale na svoju vojno-političku snagu“, oduzeto ono što mu je pripadalo kao konstitutivnom na celoj teritoriji Jugoslavije.

Ali i Kremlj, nastavlja naš sagovornik, kao i Vašington ili Berlin, nemaju interes da u vezi s tim kažu istinu.

„To nas dovodi do još jedne važne, možda i presudne, stvari: međunarodno pravo je realno fluidna kategorija koja proizlazi iz ravnoteže moći među velikim silama. Ono je pre odnos snaga nego istinsko pravo, i u skladu sa tim se menja, odnosno asimetrično primenjuje za slabe i jake“, navodi Danasov sagovornik.

Anđelković objašnjava da to taj način nikada neće reći američki predsednik Džozef Bajden, kao ni ili bilo koji drugi svetski moćnik.

„Već će uvek svoje oponente jednostrano kriviti za kršenje svega onoga što zapravo veliki, prilično složno, smatraju da pre svega važi za male“, zaključuje Anđelković.