"Front je veliki, a zasićenje artiljerijskim oružjem i tenkovima veoma malo": Sagovornici Danasa o izjavi Stoltenberga da NATO treba da bude spreman na loše vesti iz Ukrajine 1Foto: EPA-EFE/TOMS KALNINS

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg upozorio je da zapadni vojni savez treba da bude spreman i na loše vesti sa ukrajinskog fronta, ne precizirajući detalje.

„Ratovi se odvijaju u fazama. Moramo da podržimo Ukrajinu i u dobrim i u lošim vremenima. Trebalo bi da budemo spremni i na loše vesti“, rekao je Stoltenberg za nemački ARD u vreme kada zapadni saveznici raspravljaju o vojnoj i finansijskoj pomoći Ukrajini, a Moskva povećava broj vojnika.

Komentarišući Stoltenbergove reči, Zoran Dragišić sa fakulteta Bezbednosti kaže za Danas da je najava generalnog sekretara NATO – a usmerena na podsticanje saveznika iz NATO da se pojačaju donacije Ukrajini.

"Front je veliki, a zasićenje artiljerijskim oružjem i tenkovima veoma malo": Sagovornici Danasa o izjavi Stoltenberga da NATO treba da bude spreman na loše vesti iz Ukrajine 2
Zoran Dragišić – Foto: Medija centar

„Da se Ukrajini isporuči više oružja i municije. Sam predsednik (Ukrajine, Volodomir) Zelenski se žalio da Ukrajina nije postigla ono što je planirala u kontraofanzivi jer neka očekivana sredstva koja je trebala da dobije nisu stigla“, kaže Dragišić.

Vojni analitičar Aleksandar Radić, za naš list kaže da je situacija po Ukrajinu nepovoljna.

On primećuje da je situacija na frontu „zaleđena“, te da je čitava 2023. godina obeležena velikim gubicima – u ljudstvu i u tehnici.

„Zasićenje artiljerijskim oružjem i tenkovima po kilometru kvadratnom je veoma malo. Front je veliki. Mi smo imali zapadno od Drine mnogo veće zasićenje nego što se ostvaruje u proseku na ukrajinskom frontu. Veliki je to teritorij i malo je baterija u odnosu na to“, kaže Radić.

"Front je veliki, a zasićenje artiljerijskim oružjem i tenkovima veoma malo": Sagovornici Danasa o izjavi Stoltenberga da NATO treba da bude spreman na loše vesti iz Ukrajine 3
Fonet: FoNet/Zoran Mrđa

„Rusi su zauzeli par malih mesta, dok su Ukrajinci pretrpeli neuspeh u pokušaju da preuzmu napadna dejstva i da preokrenu situaciju na frontu“, kaže i dodaje da se iščekuje šta će se dalje desiti.

Radić ističe da su Ukrajinci u poziciji u kojoj ne mogu da preokrenu tok zbivanja na frontu.

„Potencijalno, jedan scenarij bi bio prihvatanje formalno ili neformalno postojeće linije kao statusa kvo“, kaže Radić.

Danasov sagovornik kaže da možda može doći do političkih pregovora ali da ne veruje da su okolnosti sazrele za primirje.

Takvo primirje, kaže Radić, značilo bi veliki poraz za Zapad, jer je njihov stav bio zaštita teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine.

„Na tome je Stoltenberg lično insistirao mnogo puta“, kaže Radić.

Naš sagovornik ukazuje da ukoliko Zapad prihvati da ova situacija ne vodi ničemu i da je rizik od dubljeg poraza veći u odnosu na prihvatanje statusa kvo, onda iz toga može da dođe predlog „da se pomirimo sa sitacijom takvom kakva je“.

„Ali to bi pokazalo slabost vodećih sila Zapada. Znači da nisu dorasli situaciji i da nisu imali resursa. Ovo je igra koja se nastavlja, naravno“, zaključuje Radić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari