“Nemačka se nalazi pred eskalacijom napetosti koja tinja već dugo godina“: Sagovornici Danasa o nemačkoj političko-ekonomskoj krizi

Nedeljama unazad, ulice Berlina kao i drugih mesta Savezne republike Nemačke, zaustavljaju demonstranti koji se protive politici, verovatno jednoj od najpoznatiji desničarskih partija na evropkom tlu – Alternativi za Nemačku (AfD).

Pored masovnih protesta protiv desničarske politike, nezadovoljstvo na ulicama izražavaju poljoprivrednici, kao i radnici koji pripadaju saobraćajnom sektoru.

Porast desnice i razlozi za to

Novinar Nemanja Rujević za Danas kaže da se Nemačka nalazi u pikantnom trenutku, pred, „možda eskalacijom one napetosti koja tinja već dugo godina“.

„Vlada Nemačke, kancelara Olafa Šolca, je najmanje omiljena od kada se to meri anketama. Kancelar je najnepoularniji“, kaže Rujević podsećajući da je Šolc došao na vlast neposredno pred izbijanje ruske agresije na Ukrajinu.

„To vladi nimalo nije pomoglo. Naprotiv, nedaće su krenule tako što je prestao dotok ruskog gasa, jeftinih energenata, došlo je do poskupljenja, do inflacije kao, uostalom, i širom Evrope“, kaže Rujević.

On dodaje da su ljudi u Nemačkoj takav pad standarda osetili.

S druge strane im se poručuje, kaže Rujević, da treba da se navinku na još teža vremena.

„Kažu im da žive iznad svojih mogućnosti, da žive na račun prirode i da, takozvana zelena agenda koju vlast gura, znači više odricanja – skuplje proizvode, gorivo, itd“, ukazuje naš sagovornik.

Rujević objašnjava da su upravo ovo razlozi zbog kojih je došlo da jačanja radikalne desnice, pogotovu AfD koja u anketama na saveznom nivou može da računa da će imati preko 20 odsto glasova.

„Na istoku zemlje, u pet pokrajina, može da računa i na 32-36 odsto glasova i ubedljivo je najjača snaga na istoku. Upravo na istoku zemlje idu izbori u tri pokrajne ove jeseni. Velika je enigma kako uopšte da se vlada u tim pokrajinama ako se želi isključiti AfD iz vlasti. Sve druge stranke odbijaju da sarađuju sa AfD smatrajući je nedemokratskom partijom“, objašnjava Rujević.

Razlog za proteste

Nemačku je „diglo na noge“ medijsko istraživanje koje je otkrilo da je krajem novembra prošle godine održan tajni sastanak desničarskih ekstremista, kom su prisustvovali i neki čelnici AfD.

„Raspravljalo se o takozvanoj remigraciji, što je desničarski eufemizam za etničko i ideološko čišćenje zemlje. Dakle, proterivanje stranaca. Oni koji su tamo govorili, recimo, čuveni Austrijanac nacista Martin Zelner, proterali bi i one koji imaju nemački pasoš samo, po njemu, nisu pravi Nemci“, objašnjava Rujević.

Miloš Mitrović, spoljnopolitički novinar, sličnog je mišljenja kao Rujević.

Mitrović podseća da je AfD stranka koja je zastupljena u Bundestagu, kao i u pokrajinskim parlamentima.

„Dakle relevantna stranka, koju Nemačka kancelarija za zaštitu ustava sumnjiči za desni ekstremizam, a u tri pokrajine su ogranci te stranke već klasifikovani kao desno ekstremistički“, kaže Mitrović.

Kako Rujević prognozira, desnica će u Nemačkoj ili nastaviti da jača ili će ostati stabilno jaka.

„Do kraja ove godine će se razrešiti kuda ide taj brod: da li će se narod definitivno zasititi toga što vidi kao etablirane partije ili će one dobiti neki produženi rok da probaju da poprave stvari i da se nadaju ekonomskom boljitku koji bi smanjio potrebu građana da glasaju za radikalnu desnicu“, kaže Rujević.

Prema njegovim rečima, ekonomska situacija je razlog i kada su u pitanju protesti poljoprivrednika.

„Ova vlast suočila sa odlukom Ustavnog suda da ne može da preraspodeli neka sredstva koja su bila iz ranijih posebnih budžeta, jer Nemačka prema Ustavu ne može da se zadužuje. To je ostavilo rupu u budžetu od 17 milijardi evra“, kaže Rujević ukazujući da će budžet biti usvojen sa zakašnjenjem.

Deo ušteda, kako objašnjava, ide preko postepenog ukidanja subvencija na agrarni dizel, što je razljutilo poljoprivrednike.

„Ono što još treba da zabrine vlast jeste što u anketama ogroman broj građana podržava proteste poljoprivrednika. Manje građana podržava proteste mašinovođa, mada ti protesti postoje s vremena na vreme“, ističe Rujević.

Ako se vratimo na to da je Nemačka stub Evrope, od velikog je interesa za građane kako će se dešavanja preliti na druge zemlje.

Rujević kaže da „zasićenje takozvanim elitama“ već duže vreme postoji u Evropi, dajući primer Francusku i njenog predsednika Emanuela Makrona, premijerku Italije Đorđu Meloni, ali i „druge manje zemlje zlačine EU skreću udesno“.

„Ako uzmete kao primer izbegličku politiku, jer to je ta borba protiv migranata, protiv naseljavanja stranaca, što je glavni adut AfD, onda vidite da se i ove nemačke vlasti zalažu za mnogo više deportacija, da sklapaju sumnjive sporazume sa zemljama porekla da izbace ljude iz zemlje.

To je možda po zakonu ali suprotno onome što je rađeno na početku izbegličke krize (2015/2016). Oni su došli na Orbanovu (Viktor, premijer Mađarske, prim. nov.) poziciju ili na pozicije AfD u jednom delu“, objašnjava Rujević.

Da li je izlazak Nemačke iz EU moguć?

AfD planira da organizuje referendum o izlasku Nemačke iz EU, „ako dođe na vlast“.

To je kazala kopredsednica stranke Alis Vajdel u intervjuu Fajnenšel tajmsu.

„Ako reforma nije moguća, ako ne uspemo ponovo da izgradimo suverenitet zemalja članica EU, treba da pustimo narod da odluči, kao što je uradio u Velikoj Britaniji“, rekla je ona.

Zahtevi o izlasku neke zemlje iz EU, kaže Mitrović, ponavljaju se s vremena na vreme u više zemalja EU, a ne samo u Nemačkoj.

„Međutim, tako nešto nije realno. U pitanju je tipičan populizam. To prosto nije nešto što je stvarno na dnevnom redu, već služi za odvlačenje pažnje i privljačenje birača koje to može da zaintrigira“, objašnjava Mitrović.

Neće biti obaveznog vojnog roka

I pored protesta i jačanja desnice, predloga o izlasku ove zemlje i evropske porodice, bezbednosna situacija u Evropi je zabrinjavajuća, makar u to uveravaju evropski zvaničnici.

Tako je nedavno ministar odbrane Nemačke Boris Pistorius (SPD) predlažio da se u vojsku primaju i ljudi koji nisu Nemci.

„Bezbednosna situacija svakako da nije dobra. Nije dobra od 2014. od ankeksije Krima, a svakako se drastično pogoršala od kako je Rusija napala Ukrajinu u februaru 2022“, kaže Mitrović.

Kada je reč o vojnoj obavezi i Pistorijusovom predlogu, Mitrović objašnjava da ministarstvo tek treba da formalizuje predlog u vidu nacrta.

„A šta će biti na kraju pitanje je. U svakom slučaju nema govora o povratku obaveznog vojnog roka. Nemačka je demokratska zemlja. Služenje vojnog roka kakvo smo imali do pre nekoliko decenija je zastarelo i ozbiljne zemlje više i ne razmišljaju o tome, niti se ratovi vode na takav način“, kaže Mitrović.

Situacija u Nemačkoj ne utiče na Srbiju

Da ova dešavanje nemaju nikakve veze sa Srbijom, uverava nas Nemanja Rujević.

On kaže da su procesi koji se odvijaju u Nemačkoj mnogo dublji i veći i da ih ne treba povezivati sa Srbijom niti sa regionom.

„Nas bi najviše trebalo da zanima proširenje EU koje nije na dnevnom redu. U jednom trenutku je delovalo da će biti iz geostrateških razloga, međutim, mi vidimo da se vuku neki koraci približavanja Ukrajine, Moldavije i tako dalje, a da nigde još nema spremnosti da se Srbija i komšijske zemlje prime u EU“, kaže Rujević.

Naš sagovornik ukazuje da je Nemačka vlada po izbijanju rata u Ukrajini pokrenula diplimatsku ofanzivu prema Srbiji tražeći da se Srbija pridruži sankcijama i da se reši kosovsko pitanje.

„Biće zanimljivo videti kako će i da li će Nemačka konačno zvanično reagovati na izborne manipulaciji u Srbiji. Ako neće, to znači da i dalje igraju na Vučića (Aleksandar, predsednik Srbije, prim. nov) i misle da im on možda nešto isporučuje. A možda im isporučuje ako pogledamo koliko je Kosovo samo u januaru napravilo koraka ka utvrđivanju te samostalnosti“, ukazuje Rujević.