„Predsednik mora da ode“: Sagovornici Danasa o političkoj krizi u Južnoj Koreji

Sagovornici Danasa očekuju da predsednik Južne Koreje podnese ostavku.

Dragoslav Rašeta iz Novog trećeg puta smatra da je svako bio iznenađen dešavanjima iz prethodne noći, ali da niko nije iznenađen polarizacijom društva i političkom paralizom u Južnoj Koreji.

“Što se tiče postupaka predsednika Jula, deo njegovih autoritarnih tendecija je posledica političke realnosti g mandata, odnosno da je on jedini predsednik u demokratskoj istoriji Južne Koreje koji ni u jednom momentu nije imao većinu u parlamentu, te stoga nije uspeo da implementira i sprovede svoje politike u delo. Jun je i predsedničke izbore dobio sa manje od 50 odsto podrške i sa samo 0.7 odsto prednosti u odnosu na Li Dže Mjuna, jer su liberali odlučili da izađu u dve kolone umesto u jednoj, pa je Stranka pravde odnela dva odsto glasova. Stoga, tragedija Julovog mandata je da on nikad nije imao popularni mandat svojih građana koji je neophodan za sprovođene neophodnih reformi u korejskom društvu”, objašnjava Rašeta za Danas.

Što se tiče političke i društvene krize, dodaje naš sagovornik, često se SAD percipira kao najpodeljeniju naciju na svetu, “ali po mom mišljenju ta titula pripada Južnoj Koreji”.

“Različitosti između „3-8-6“ generacije, koja je imala 20 godina kada je Koreja otpočela svoj demokratski put, 30 godina 80-ih kada je počeo vrtoglavi ekonomski uspon, i sada ima 60 godina, i mlađih generacija su naizgled nepremostive. Starija generacija je prosperirala zahvajući neoliberalnim politikama i bili su kreatori demokratske Južne Koreje, oprezni prema Japanu i podržavali SAD zbog „krvne alijanse “ ove dve države. Mlađe je sačekalo ekonomsko usporavanje, te je deo njih otišao u konzervativne vode, a drugi deo napustio neoliberalne politike zarad onih koje nude više socijalne jednakosti. Oni takođe u ovom tradicionalnom društvu traže više rodne i etničke jednosti, a SAD gledaju kao saveznika ne iz geopolitičkih razloga, nego zbog vrednosti koje Amerika baštini”, ukazuje Rašeta.

Takođe, dodaje on, njima bagaž iz Drugog svetskog rata koji Kroreja ima sa Japanom i odnos prema Severnoj Koreji i potreba za ujedinjenjem nisu toliko bitni kao starijim generacijama.

“Ako na sve to dodamo i jaz između polova koje se samo produbljuje zbog najniže stope fertiliteta na svetu, dolazimo do ovog izuzetno podeljenog i polarizovanog društva”, navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, sinoć je ipak trijumfovala liberalna demokratije Južne Koreje.

“U prethodnih par decenija smo bili svedoci regresije određenih demokratskih država u hibridne ili autoritarne režime, ali Južna Koreja je pokazala otpornost liberalizma i da parlament izabran na demokratski način voljom njenih građana može da pobedi autoritarne tendecije njenog predsednika. Od posledica očekujem da Jul svojevoljno napusti dužnost predsednika, u suprotnom mislim da opozicija neće imati problema da prikupi 2/3 glasova koje su potrebne za njegov opoziv, s obzirom na to da su se i lideri njegove Narodne partije distancirali od njegovog postupka, a ceo njegov kabinet ponudio ostavke”, zaključuje Rašeta.

Srećko Đukić, član Foruma za međunarodne odnose, ističe za Danas da ga najnoviji događaji u Južnoj Koreji podsećaju na ranija vremena kada su državni prevrati bili česti, odnosno kada se vlast menjala na taj način.

Kako dodaje, ovo što se sada dešava jeste neočekivano, ali ako se pogleda istorija te zemlje to nije ništa novo za Južnu Koreju.

Upitan kako vidi rasplet ove političke krize, naš sagovornik odgovara da će se Južna Koreja vratiti u normalne tokove i da će predsednik koji ji izvšio besmisleni držani udar morati da ode.

“Koliko sam video, skoro ceo politički establišment je protiv njega. Mislim da će se ovo razrešiti i zbog toga što SAD jako drže do Južne Koreje, kojoj sad treba politička stabilnost s obzirom na to da se nalazi u ratnom stanju sa Severnom korejom i regionu u kojem su interesi velikih sila vrlo jasno u sukobu”, navodi Đukuć.