„Ako pregovori ne budu otvoreni u martu, koalicija u Sarajevu biće politički mrtva“: Sagovornici Danasa o poseti evropskih zvaničnika BiH

BiH, koja ima status kandidata, trebalo bi da donese zakone iz oblasti demokratije i vladavine prava ako želi da Evropska komisija u martu da preporuku za otvaranje pristupnih pregovora sa EU.

To je juče u Sarajevu naglasila Fon der Lajen.

„Potrebno nam je da vidimo usvajanja zakona vezanih za demokratiju i vladavinu prava. Aktivnosti treba da krenu od zakona o sudovima, suzbijanja sukoba interesa, borbe protiv pranja novca“, rekla je Fon der Lajen novinarima posle sastanka s delegacijom Saveta ministara BiH.

Veće iznenađenje od posete Fon der Lajenove bilo je prisustvo holandskog premijera Marka Ruta, koji je izjavio da njegova zemlja podržava „evropske ambicije“ BiH kroz ispunjavanje svih potrebnih uslova.

„Još puno posla je ostalo za BiH da bi ispunila 14 prioriteta iz Evropske komisije. Nema prečica, moramo biti sigurni da BiH ostvarajuje napredak u narednih šest sedmica“, rekao je Rute.

Ni revidiranih šest tačaka nije izvodljivo

Haris Imamović, bivši savetnik u Predsedništvu BiH, kaže za Danas da je Rutova poseta BiH značajna, uzevši u obzir da je „on bio najveći skeptik u EU kada je u pitanju proširenje“.

„On dugo nije bio kod nas i činjenica da je sada došao pokazuje da se interesuje i da se uključuje u taj proces. To je pozitivna činjenica“, kaže Imamović.

Imamović dodaje da se nakon rata u Ukrajini mnogo toga promenilo, te da je BiH dobila kandidatski status brzo, kao i da ima šansu da otvori pregovore sa EU.

„Ako otvorimo pregovore znaćemo šta treba da radimo, naše vlasti će imati konstruktivne zadatke i obaveze. Neće trošiti sve vreme na unutrašnje konflikte“, ukazuje naš sagovornik.

On dodaje da Veće ministara ima šansu koju bi trebalo da iskoristi.

Kada je reč o uslovima koje BiH treba da ispuni do marta kako bi ušla u pregovore, Imamović ukazuje da je reč, uglavnom, o tehničkim stvarima koje „naša vlada može da ispuni“.

„Govorilo se o sporazumu o Fronteksu, o sprečavanju sukoba interesa i pranju novca. Rute nije tražio neke velike stvari oko kojih je nemoguće dogovoriti se u BiH. Nije nemoguće uslove stavio pred nas“, kaže Danasov sagovornik.

Imamović kaže da ipak nije optimista, te da ostaje da se vidi hoće li uslovi biti ispunjeni.

On podseća da svaki put kad krenu pregovori oko ispunjavanja uslova, neko iz Republike Srpske (RS) i Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) „stavlja na sto nešto što EU nije tražila“ a što ni vladajuća koalicija Trojke ne može da ispuni.

„Mislim da ukoliko ne budu otvoreni pregovori u martu, koalicija u Sarajevu biće politički mrtva“, kaže naš sagovornik.

On ukazuje da je premijer Holandije rekao da neće glasati ako se ne usvoje zakoni koje je tražio.

„I to je vrlo verovatna opcija, jer su iz RS i HDZ uporni da pokušaju da iskoriste taj evropski put da bi neke svoje nacionalne interese inkorporirali, tobože da se radi o evropskim reformama“, kaže Imamović.

Ukoliko pregovori ne budu otvoreni, dodaje on, postaviće se pitanje da li je moguće sa Miloradom Dodikom (predsednikom RS i SNSD) i Draganom Čovićem (HDZ BiH) praviti napredak.

S druge strane, Jahja Muhasilović, profesor međunarodnih odnosa na Internacionalnom Univerzitetu u Sarajevu, za Danas kaže da ispunjavanje 14 tačaka koje EK traži do marta nije realno.

„Evropska diplomatija već duži niz godina govori da će tih 14 tačaka smanjti na šest. Mislim da čak i kada bi došlo do revidiranja broja tačaka – ni šest ne bi bilo izvodljivo“, kaže Muhasilović.

On ukazuje da – ako ne Čović – onda će Dodik ucenjivati evroatlantski put BiH „zarad postizanja unutarpolitičkih ciljeva“.

„Iako ima ljudi koji su verovatno zainteresirani, mislim da u samoj EU postoji prećutni konsenzus da je suviše rano da se BiH da pregovarački status“, kaže naš sagovorik.

Muhasilović objašnjava da je BiH status kandidata dobila „spletom okolnosti“.

„S obzirom da je Rusija izvršila agresiju na Ukrajinu, jednostavno se moralo Ukrajini, Moldaviji i Gruziji nešto dati. Ukrajina i Moldavija su nas tako preskočile u tom procesu i one su već zagazile u pregovarački status, dok smo mi u kandidatskom, stepen niže. Dvije zemlje koje nemaju rešen teriorijalni integritet, u kojima egzistiraju proruski sateliti države, preskočile su nas u tom procesu, tako da oni sada pokušavaju da daju tu lažnu nadu da će se „možda“ u martu pokrenuti taj progavarački proces“, kaže Muhasilović.

Naš sagovornik tvrdi da će pokretanje ili nepokretanje pregovora zavisiti isključivo od geopolitičkih okolnosti i interesa EU, a „najmanje će zavisiti od ispunjavanja tih 14 ili revidiranih tačaka“.

„Niko ni sa kim nije zadovoljan u BiH“

Hrvatski premijer je odbio da se sastane sa predsedavajućim Predsedništva BiH Željkom Komšićem, kazavi da Komšić nije izabran voljom hrvatskog naroda u BiH.

Imamović ističe da to nije način na koji bi trebalo da se rešavaju problemi.

On podseća da su nakon rata, zaraćene strane sele i počele da razgovaraju.

„Ukoliko Plenkoviću smeta Komšić to ne može biti način da on kaže „ja sada neću doći na sastanak, niko iz hrvatske Vlade neće doći na sastanak, niko iz HDZ neće doći i tako dalje“. Komšić predstavlja više od 200.000 ljudi. Ako Čović predstavlja 150.000 glsača, oni moraju sjesti – i Plenković i Čović i Komšić pa pričati ko je čime nezadovoljan. To je jedini način“, objašnjava Imamović.

Kako kaže, niko ni sa kim nije zadovoljan u BiH.

„Ne vjerujem da je u Sarajevo ikome lako sjesti sa Dodikom koji negira genocid, vrijeđa Bošnjke, ali sjednu. Nije nikome lako sjesti ni sa Čovićem koji slavi ratne zločince, pa sjednu i dogovaraju“, ukazuje naš sagovornik.

Od dodaje da bi premijer Hrvatske, kao zemlje koja je članica EU, trebalo da promoviše dijalog.

„On (Plenković) je došao juče, i svojim postupkom rekao da dijalog nije način da se reše stvari. Unio je tenzije, unio je podjele, i otišao svojoj kući, a nama je ostavio jednu tešku situaciju“, kaže Imamović.

Muhasilović ovakvo ponašenje Plenkovića vidi kao nepoštovanje institucija BiH.

„Izbjegavanjem sastanka sa Komšićem, Hrvatska je poslala poruku da Bošnjake ne smatraju državotvornim i da ne poštuju državne institucije BiH, već da na neki način Bošnjake smatraju ništa drugo do vjerskom zajednicom. Sve u svemu, mislim da je poražavajuća ta politika koju Plenković, Milanović i Čović vode prema BiH“, kaže.

Nikakva reakcija EU nije stigla na takvo ponašanje Plenkovića, mada Muhasilović to objašnjava nedevoljnom upućenošću evropskih zvaničnika vezanih za dešavanja unutar BiH.

„Mislim da su vrlo često informacije koje idu prema Briselu kontaminirane od strane Hrvatske diplomatije u evropskim institucijama“, ukazuje Muhasilović.

Hrvatska se nameće kao glavni predstavnik EU za Zapadni Balkan

Muhasilović dodaje još jednu „dimenziju priče“, a to je pokušaj Hrvatske da se nametne kao glavni predstavnik Evropske unije za Zapadni Balkan.

„Vrlo često Hrvatska prema BiH, a ponekad i prema Srbiji, pokušava da koristi kartu EU kako bi ucjenjivala regiju“, kaže naš sagovornik.

Podseća da je Hrvatska pre nego je postala članica obećavala i regionalnim državama, ali i Briselu da će biti spona evropskog procesa na Zapadnom Balkanu.

„Hrvatska je postala sve osim toga. Ona je jedan od najvećih remetilaca evropskog puta na Zapadnom Balkanu“, kaže Muhasilović..

„Disolucija BiH“

Neizostavna je uloga Kristijana Šmita, visokog predstavnika EU u BiH, kada je reč o evropskom putu te zemlje.

Njegova uloga u ovoj dvodnevnoj poseti nije bila primetna.

S jedne strane, Imamović tvrdi da Šmit neće snositi odgovornost i da on nema „veze sa tim“.

S druge strane, Muhasilović ukazuje da će odgovornost snositi svi – i međunarodna zajednica koja preko izvrškog organa za imepremantaciju mira OHR ima instrumente da pokrene procese, i Dragan Čović, i Milorad Dodik i „Trojka“.

Umesto da svoja ovlašćenja koristi u pravcu integracije BiH i jačanju njenog evroatlanstkog puta, kaže Muhasilović, „međunarodna zajednica je odlučila da svoje bonske ovlasti kroji u smjeru jačanja HDZ što je jako štetna politika i u konačnici može dovesti do fragmentacije BiH“

„I u tom smislu jesu najodgovorniji“, kaže naš sagovonik.

Pored Dodika i Čovića, nastavlja Muhasilović, biće odgovorna i koalicija Trojke koja je na vlasti i koja se poslušno odnosi prema SNSD i HDZ kao i prema međunarodnoj zadjednici.

„Nisu imali nikakve crvenje linije i izvršavali su sve što su Dodik i Čović tražili. I biće odgovorni ukoliko se BIH ne desi ono što nam se dugo obećava. Štaviše, mimslim da stvari mogu krenuti u još lopšijem pravcu. Nekakva tiha disolucija BiH do tačke kada će se ona potpuno raspasti a to potpuno raspadanje eventualno bi moglo uslijediti ukoliko se geopolitička klima promjeni u svijetu. Mislim da to još uvijek ne odgovara Dodiku i Čoviću, što ne znači da kroz koju godinu neće odgovarati“, zaključuje Muhasilović dodavši da je mišljenja da HDZ i SNSD sa međunarodnom zajednicom i Trojkom dovode BiH u konačni cilj disolucije.