„Posledice bi bile razorne“: Sagovornici Danasa o potencijalnom skidanju zabrane Ukrajini da koristi oružje dugog dometa protiv Rusije

Upitan nedavno da li će njegova država ukinuti ograničenja Ukrajini na korištenje oružja dugog dometa u ratu protiv Rusije, predsednik SAD Džozef Bajden je rekao da njegova administracija „trenutno rešava to pitanje“.

Sekretar za štampu predsednika Rusije Vladimira Putina, Dimitrij Peskov, kazao je da će „odgovor biti odgovarajući“ ako Vašington dozvoli Kijevu da dalekometnim oružjem gađa na rusku teritoriju

„Svaka takva odluka koju donese kolektivni Zapad je još jedna potvrda opravdanosti i neophodnosti specijalne vojne operacije“, rekao je predstavnik ruskog lidera tokom redovnog brifinga sa novinarima.

Sagovornici Danasa, Vuk Vuksanović, viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i Aleksandar Stojanović predsednik Centra za istraživanje bezbednosti (CIB), ne dovode u sumnju mogućnost Zapada da skine zabranu korišćenja oružja, ali isto tako ne dovode u pitanje ni „adekvatni“ ruski odgovor.

Uz to, dodaju oni, veliku ulogu u tome, i sam tempo, diktiraju predstojeći američki izbori, koji će biti održani u novembru.

„Opasna eskalacija“

Vuksanović kaže da, iako odluka nije doneta, ona se razmatra, ali da osim SAD pitaju se i ostale zemlje koje su snabdevale Ukrajinu oružjem.

„Te zemlje moraju da daju odobrenje na naoružanje kojim su snabdeli. Tu postoji i američko odobrenje ali je potrebno odobrenje i drugih zemalja, poput Velike Britanije“, objašnjava Vuksanović.

Naš sagovornik iz BCBP ukazuje da tu postoje dva problema.

Prvi je, kako kaže, taj što bi to predstavljalo zaista opasnu eksalaciju gde bi Rusi odgovarali.

„Mi vidimo da Rusi na sve odgovore na ovaj ili onaj način. Možda ne eksplozivno kako bi drugi očekivali ali odgovore. Ovo bi zaista bila opasna ekslacija naročito ako bi gađali duboko u rusku teritoriju gde bi se samo ojačala još više kohezija ruske populacija. Drugi problem je ako se odobri korišćenje dalekometnog naoružanja, Ukrajinci nemaju dovoljno sistema da bi mogli da preokrenu situaciju na terenu“, ističe Vukasanović.

Po njegovom mišljenju, Ukrajinci su sada već u ozbiljnom problemu – probijene su im linije u Donbasu, ali i trupe koje su poslali u Kursk

„Sve im je teže da to kontrolišu“, kaže Vuksanović i dodaje da je ovo prvenstveno potez koji je osmišljen da bi Ukrajina preživljavala.

„Naročito tokom američkih izbora i u nadi da ovo može da poremeti delimično ruske vojne operacije i da izazove političko nezadovoljstvo na ruskom terenu. Verujem da će proizvesti suprotan efekat“, ističe Vuksanović.

Kako kaže, ukoliko se bude išlo na odluku o skidanju zabrane, biće doneta relativno brzo.

„Rekao bih da je jedna od stvari ta da se Ukrajina drži u životu, da ne dođe do ozbiljnijeg ruskog prodora na način koji bi bio štetan za demokrate tokom američkih izbora“, ističe naš sagovornik.

„Nuklearno oružje samo u slučaju ugroženosti opstanka“

U slučaju da dođe do davanja dozvole Ukrajini da koristi takvo naoružanje, Vuksanović nije uveren da bi Rusija kao odgovor upotrebila nuklearno naoružanje.

„Ono je sačuvano kao krajnji instrument u slučaju finalne ugroženosti opstanka ruske države. Verujem da bi mogli da odgovore još žešćim stepenom raketnih napada na Ukrajince i njihove položaje, potencijalno, čak i na civilne mete“, smatra Vuksanović.

„Opstanak čovečanstva važniji od vojno-industrijskog profita na Zapadu“

Stojanović iz CIB-a je saglasan sa Vuksanovićem kada kaže da bi davanje dozvole za upotrebu raketa kojima bi Kijev mogao da gađa gradove duboko na tlu Rusije, uključujući i samu Moskvu, predstavljalo odluku koja bi mogla imati dalekosežne posledice po globalnu bezbednost.

„U ovom trenutku, želim da verujem da do toga neće doći, te da politički vrh, pre svega, u Vašingtonu, ima dovoljno razuma da shvati da je opstanak čovečanstva važniji od profita koji ostvaruju kompanije iz vojno-industrijskog kompleksa na Zapadu“, ističe Stojanović.

Kako dodaje, ono što nije dobro, a što nije isključeno, jeste eventualno „odmetanje“ režima u Ukrajini, koji bi možda i samostalno doneo odluku o upotrebi ovih projektila protiv Moskve, „a što bi, svakako, moglo imati razorne posledice“.

„Ukoliko postoji namera da se zaista dozvoli upotreba dalekometnog oružja, onda verujem da bi se ‘političkom gimnastikom’ to odobrilo pre izbora u Americi, budući da predsednički kandidat iz redova republikanaca Donald Tramp ima nešto drugačije viđenje ukrajinskog rata od aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena i njegove stranačke kolegenice, kandidatkinje iz Demokratske stranke, Kamale Haris“, kaže Stojanović.

Dakle, dodaje on, logično bi bilo da do odluke dođe pre izbora.

Posledice bi, prema njegovom mišljenju, svakako mogle biti razorne.

„Pre dve i po hiljade godina, starokineski vojni teoretičar Sun Cu je u svom kapitalnom delu ‘Umeće ratovanja’, zapisao ‘da se protivničkoj vojsci mora pružiti odstupnica, u suprotnom se ona bori svim sredstvima’. Rusija je poslednje tri decenije, a naročito u poslednje dve i po godine, sistematski dovedena u poziciju da mora da brani svoje interese“, ukazuje Stojanović.

„Putinove reči meriti kroz dela“

Prema njegovim rečima, ukoliko protiv nje bude upotrebljeno oružje koje može ugroziti njenu kritičnu infrastrukturu, civilno stanovništvo i lanac komandovanja, nema nikakve sumnje da će uslediti odgovor.

„Pokazalo se da aktuelne svetske političke vođe nemaju sposobnost da shvate ozbiljnost takvog scenarija“, primećuje naš sagovornik.

Kako kaže, Rusija je nuklearna sila, koja je nasledila atomski arsenal bivšeg SSSR-a, uz dodatni razvoj i usavršavanje.

„I sam ruski predsednik Putin je više puta znao da kaže da se neće libiti da upotrebi nuklearno oružje taktičkog ili strategijskog nivoa, ukoliko Zapad otvoreno uđe u konflikt sa Moskvom“, podseća Stojanović.

Stojanović naglašava da Putinove reči treba meriti kroz njegova dela, i to ne samo od februara 2022. godine kada je napadnuta Ukrajina.

„Rat je veliko zlo, a atomski rat je krajnje zlo sa ireverzibilnom štetom. Toga su, nadam se, svesni donosioci odluka. U suprotnom, to može biti uvod u kraj sveta kakav poznajemo“, zaključuje Stojanović.