„Rusija bi otvorila Pandorinu kutiju“: Sagovornici Danasa o Putinovim najnovijim pretnjama da će upotrebiti nuklearno oružje

Putin je eskalirao svoju nuklearnu retoriku, rekavši grupi visokih zvaničnika da bi Rusija razmotrila upotrebu nuklearnog oružja ako je napadne bilo koja država konvencionalnim oružjem, preneo je Gardijan.

Njegove primedbe u sredu su usledile tokom sastanka sa uticajnim ruskim savetom bezbednosti gde je takođe najavio promene u nuklearnoj doktrini zemlje.

Komentari su označili do sada najsnažnije upozorenje Rusije zapadu da ne dozvoli Ukrajini da izvrši duboke udare na rusku teritoriju koristeći zapadne rakete dugog dometa.

Dragomir Anđelković, politički analitičar, za Danas kaže da države koje imaju nuklearno naoružanje svakako ga poseduju kako bi ga, ako procenjuju da im je to korisno, upotrebile.

„SAD su to demonstrirale 1945. kada su bez preke potrebe, kako bi umanjile svoje potencijalne gubitke i celom svetu pokazale sa čim raspolažu, bacile dve atomske bombe na Japan“, podseća Anđelković.

Kako kaže, jedini razlog što se nuklearne sile danas uzdržavaju od upotrebe najrazornijeg oružja kojim raspolažu je to što se plaše posledica.

„Upotreba nuklearnog, makar i taktičkog oružja, čak i protiv države koja ne može direktno da odgovorni na isti način, predstavlja otvaranje Pandorine kutije, a posledice toga niko nije u stanju da predvidi“, kaže Anđelković.

Prema njegovom mišljenju, ako se nuklearne države osećaju direktno ugroženo, odnosno procenjuju da je za njih preveliki rizik ako se uzdrže od korišćenja svog ubojitog arsenala onda kada su vitalno ugrožene, povećava se šansa da pribegnu tzv. oružju sudnjeg dana.

„Pošto je Rusija svesna da je u domenu klasičnog oružja i brojnosti vojske, u slučaju direktnog sudara sa NATO, slabija od njega, logično je da će zauzeti poziciju nuklearnog uzvraćanja na sve ono na šta ne može efikasno da odgovori na drugi način“, tvrdi Anđelković.

On smatra da su u zabludi oni koji misle da nuklearno oružje služi samo za parade i zastrašivanje.

„Putinove reči i novu rusku nuklearnu doktrinu treba shvatiti ozbiljno. Verovatnije je da će velesila kava je Rusija ako bude opasno ugrožena sa sobom u ponor povući i one za koje smatra da su joj pretnja nego da će kapitulirati. Opasno je to prenebregnuti“, ističe Anđelković.

Aleksandar Stojanović, predsednik Centra za istraživanje Bezbednosti (CIB), za Danas kaže da od početka rata u Ukrajini pitanje eventualne upotrebe nuklearnog oružja u određenom formatu, „figurira kao dilema od čijeg razrešenja može zavisiti ne samo ishod sukoba, već i budućnost čovečanstva u celini“.

„Jednostavno, početak dejstava koja bi uključivala primenu atomske sile, može otvoriti Pandorinu kutiju koja može dovesti do katastrofalnih posledica ne samo po obe zaraćene strane, već i po treće zemlje“, naglašava Stojanović.

Kako dodaje, oružje za masovno uništenje je neselektivno u odabiru žrtava.

„Najnoviji verbalni obračun političkih vrhuški sa Zapada i Putina, može, ali i ne mora značiti da je “dan D” blizu. Istina, Putin je nedvosmisleno ukazao na okolnosti koje će Moskva tretirati kao validan povod za upotrebu nuklearnog oružja, ali smatram da se pre radi o poruci donosiocima odluka na Zapadu, nego o realnoj želji da se u ovom momentu ‘pritisne dugme’. U interesu svih je da ta procena bude ispravna“, ukazuje Stojanović.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Džozef Bajden, nedavno je sa premijerom Velike Britanije Kirom Starmerom, odložio najavljivanu odloku o dopuštanju Ukrajini da koristi dalekometno oružje dobijeno od zapadnih saveznika, kako bi prodrla dublje u ruski teritorij.

Iz toga je proizlašlo pitanje da li je razlog odlaganju odluke možda strah Zapada da bi Rusija pokrenula nuklearno naoružanje, na šta Stojanović kaže da se sasvim sigurno može tako tumačiti.

„Podsetiću da je strah bio značajan faktor prilikom donošenja odluka u svim posredničkim ratovima vođenim tokom Hladnog rata. Dobro dokumentovan primer je (bivši predsednik SAD, Hari) Trumanovo odlučivanje tokom (građanskog) rata u Koreji, koje je u velikoj meri bilo diktirano strahom od (bivši predsednik SSSR, Josif) Staljinove reakcije, a o čemu je pisao Henri Kisindžer u ‘Diplomatiji'“, podseća Stojanović, te dodaje da se „nešto slično dešava i danas“.

Kako kaže, problem za Zapad je u tome što, očigledno, vlasti u Moskvi ne osećaju strah u toj meri da bi ih to odvratilo od akcije koja šteti interesima Amerike i partnera.

„Ukrajinski rat svedoči tome“, kaže on.

Prema njegovim rečima, ukoliko politički establišment Rusije proceni da više ne postoje druge opcije za realizaciju zacrtanih geostrateških ciljeva, nije isključeno da Putin donese odluku da se upotrebi nuklearno oružje.

„Širenje rata na tlo Rusije bi tako nešto verovatno ubrzalo. Sve ostalo je, u ovom trenutku, vrlo nezahvalno komentarisati“, zaključuje Stojanović.