„Putin zagrlio ubicu, a Bajden novinare i aktiviste, nastavlja se hladni rat“: Sagovornici Danasa o razmeni zatvorenika između Rusije i Zapada

Razmenu 26 zatvorenika, među kojima je bio i američki novinar Evan Gerškovič, koordinirala je Turska.

„MIT (turska obaveštajna služba) sprovela je u Ankari najveću operaciju razmene zatvorenika u poslednje vreme koja je uključila razmenu 26 osoba iz zatvora u sedam zemalja (SAD, Nemačka, Poljska, Slovenija, Norveška, Rusija i Belorusija)“, saopštilo je tursko predsedništvo, precizirajući da je sedam aviona učestvovalo u prevozu zatvorenika.

Pored Geraškoviča, razmenjeni su Alsa Kurmaševa, Vladimir Kara-Murza i Pol Vilan…

Ova razmena važi za „najveću razmenu zarobljenika od Hladnog rata„, a zatvorenike su dočekali, s jedne strane, predsednik Rusije Vladimir Putin, odnosno, s druge strane, predsednika SAD Džo Bajden i njegova zamenica Kamala Haris.

„Masovne razmene pravih i nabeđenih špijuna“

Dragomir Anđelković, politički analitičar, za Danas kaže da se pod „Hladnim ratom“ obično podrazumeva faza krajnje zaoštrenih odnosa među velikim silama.

„Hladni rat koji smo imali posle Drugog svetskog rata, na relaciji SAD – SSSR, povremeno je poprimao takav intenzitet da je bio na granici pravog rata. Ako iz tog ugla sagledamo današnji svet, slobodno možemo da kažemo da živimo u doba ‘Hladnog rata 2’ između Ruske Federacije, pa i Kine te na drugoj strani SAD sa saveznicima, i to u vrlo lošem periodu – u razdoblju njegove kulminacije koje može da se uporedi sa početnom tzv. berlinskom (1948) ili kubanskom (1962) etapom izvornog ‘Hladnog rata’, primećuje Anđelković.

Kako kaže, u takvim okolnostima moraćemo da se naviknemo na sve ono što je sa tim išlo, „a masovne razmene pravih i nabeđenih špijuna tu svakako spadaju“.

„Stigli smo i do te epizode geopolitičke reprize koja je u toku. To ne znači da je u pitanju nagoveštaj suštinskog smirivanje krize, niti njenog daljeg zaoštravanja. Možda se radi i o tome, ali samo na taktičkom nivou. Pred nama je očito dug period promenljivo hladno-užarenih odnosa velikih sila gde će biti još mnogo zapleta i raspleta bez onoga što stvarno predstavlja trajno rešenje“, ističe Anđelković.

„Bez kontakta Bajdena i Putina“

Srećko Đukić, član Foruma za međunarodne odnose, za naš list kaže da u pitanju pravi podvig Bajdena.

„Najveća posthladnoratovska razmena političkih zatvorenika iz Rusije i Belorusije sa zatvorenicima u SAD, Nemačkoj i drugim zapadnim zemaljama pravi je podvig američkog predsednika Dzo Bajdena koji je na toj razmeni odavno insistirao. Taj arhisloženi posao obavljao je savetnik za nacionalnu bezbednost Dzek Salivan, uz pomoć američkih i, s druge strane, ruskih službi bezbednosti“, kaže Đukić.

Međutim, nastavlja naš sagovornik, pri tome nije bilo bilo kakvog kontakta Bajdena i Putina.

„Da je Zapadu stalo do razmene poznata je stvar. Uostalom, Zapad uvek insistira na razmeni i oslobađanju političkih zatvorenika u Rusiji, ranije u SSSR. Ovoga puta i Rusiji je bilo stalo do povratka posebno par dragocenih pojedinaca, na kojima je insistirala, pa je posao mogao da se zaključi“, kaže đukić.

Kako objašnjava, kada su počele pripreme za razmenu, na američkom spisku za razmenu se nalazio i ruski opozicionar Aleksej Navaljni, ali ga je smrt pretekla.

„Razmenjen je i Kara-Murza sa robijom od drakonskih 25 godina, čemu je doprinela i prijava Beograda Moskvi o njegovom ‘opzicionom delovanju’. U zaključku možemo uvereno konstatovati da je ovo vreme u kojem se novom žestinom nastavlja hladni rat, o čemu svedoci i najnovija razmena zatvorenika između dva sveta“, zaključuje Đukić.

„Razmena zarobljenika – pogrešan termin“

Advokat i predsednik Grupe Oktobar, Čedomir Stojković, za Danas kaže da je termin „razmena zarobljenika“ pogrešan naziv za ono što se dogodilo između SAD i Rusije.

„Razmenjeni su ruski krimninalci i špijuni koje je pohapsio Zapad i politički zatvorenici i novinari koje je pohapsila Rusija. To je civilizacijska razlika između dve države, na jednoj strani je država slobode i prosperiteta, na drugoj su kriminalci u Kremlju“, kaže Stojković.

Kako podseća, Rusija je na zahtev Zapada, između ostalog, pustila na slobodu Evana Gerškoviča, Rika Krigera, nemačkog lekara Crvenog Krsta, Alsu Kurmašova, aktivistu nevladine organizacije, Vladimira Kara Murzu, ruskog opozicionara, Iliju Jašina, ruskog opozicionara, Olega Orlova, veterana u ljudskim pravima, Aleksandru Skočilenko, umetnicu koja je u martu 2022. delila antiratne poruke na papiriću u marketu, tw Lilia Čanjiševna, koordinatora u organizaciji ubijenog opozicionara Alekseja Navaljnog.

„Da bi pustila ove političke zatvorenike Rusija je tražila da Zapad pusti na slobodu ubicu Vadima Krasikova, koji je po nalogu Federalne službe bezbednosti (FSB) u Nemačkoj ubio čečenskog disidenta Tornika Kangošvilija, špijune Artema Dultseva i Anu Dultseva koji su špijunirali u Sloveniji i Evropi, špijuna iz Norveške Miklaila Mikusina, hakera Romana Seleznjeva, koji je ukrao milione podataka o kreditnim karticama amričkih građana, Vladislava Klušina, koji je organizovao lančanu prevaru u Americi, i špijuna Pavela Rubstova koji je uhapšen za šojunažu u Poljskoj“, uočava Stojković.

Naš sagovornik dodaje da je Putin na aerodromu lično dočekao ubicu Krasikova i zagrlio ga pred kamerama.

„Bajden je lično dočekao i aerodromu novinare i aktiviste za ljudska prava i zagrlio ih. Ta razika u slikama govori više od hiljadu reči šta je se zapravo dogodilo. Radi se o tome da je Amerika tražila da na slobodu budu pušteni izvanredni i hrabri slobodarski ljudi, lideri u svojim aktivnostima, a da je Rusija tražila da na slobodu budu pušteni ubice, kriminalci i špijuni. To najbolje govori o prioritetima Vašingtona i Moskve. Vašington želi na oslobodi novinare, političke aktiviste, lekare i aktiviste u ljudskim pravima. Moskva želi na slobodi ubice, kriminalce i špijune. Ova razmena zato pokazuje civilizacijsku razliku između Zapada, Amerike pre svega, i Rusije“, naglašava Stojković.

Prema njegovim rečima, najlepša slika dolazi od oslobađanja Aleksandre Skočilenko.

„To je umetnica bez ikakve veze sa bilo kojom organizacijom. Individualka koja je osetila potrebu da deli antiratne poruke u sred Lenjingrada, kojeg bez opravdanja zovemo Sankt Petersburg. Sama građanka, umetnica, uhapšena zbog svoje proste slobode“, kaže naš sagovornik.

Važno je, dodaje Stojković, znati da su na ovoj razmeni radili lično predsednik Bajden, i potpredsednica kamala Haris.

„Oni su lično koordinirali celu Evropu u ovome, lično pravili sastanke i obavljali razgovore da bi se ova poruka slobode poslala. Ovim potezom Amerika je ponovo poslala jasnu poruku da ona jeste lider slobodnog sveta i da će borci za slobodu I ljudska prava širom planete imati podršku administracije u Vašingtonu. To je ohrabrenje i za nas ovde u Srbiji, da uradimo više, i da se borimo više za našu slobodu. Jer ako su ovi sjajni ljudi to mogli u užasnoj Putinovoj Rusiji, mi nemamo nikakvih opravdanja da budemo manje hrabri“, zaključuje Stojković.