“Ruski uticaj na Balkanu ide preko Vučića i Dodika”: Sagovornici Danasa objašnjavaju zašto su Rusi u BiH i Severnoj Makedoniji glasali za Putina, a u Srbiji i Crnoj Gori nisu

Podsetimo, u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji, građani Rusije mogli su da glasaju na ruskim predsedničkim izborima koji su bili održani od 15. do 17. marta i na kojima je Vladimir Putin odneo ubedljivu pobedu.

Na iznenađenje svih, Crna Gora i Srbija, „razočarale“ su Putina, time što su Rusi u ove dve zemlje glasali uglavnom za njegovog protivkandidata Vladislava Davankova, dok je ruski šef države odneo pobedu u Severnoj Makedoniji i BiH.

Jahja Muhasilović, profesor međunarodnih odnosa na Internacionalnom Univerzitetu u Sarajevu kaže za Danas da su pretpostvke da u Srbiji živi preko 100.000 ruskih državljana, dok u Crnoj Gori desetine hiljada njih.

„To su ljudi koji su uglavnom jako kritični prema režimu i oni su uglavnom glasali za Davankova. Mišljenja sam da je ovo politička šarada u Rusiji i da nema kvalitetne opozicije, sada posle (Aleksej) Navaljnove smrti“, kaže Muhasilović.

Prema njegovom mišljenju, oni koji su glasali u Severnoj Makedoniji i BiH pripadaju diplomatskom koru.

„Naime, to je najviše krug ljudi koje je direktno ili indirektno vezan za rusku državu. Ne iznenađuje da je Putin tu pobedio s obzirom da je ruska dijaspora jako mala u tim zemljama. Crna Gora i Srbija su poznate po tome da su Rusi izbegli u te zemlje“, kaže Muhasilović.

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, ukazuje za Danas da je u pitanju samo naizgled paradoks.

„Činjenice govore zaišto se to desilo. Najviše u Srbiji, a manje u Crnoj Gori je mnogo ljudi koji su izbegli iz Rusije zbog protivljenja ratu u Ukrajinii oni su uglavnom najveći protivnici Putina. U Severnoj Makedoniji i BiH nalaze se Rusi koji su ranije došli i možda imaju taj sentiment prema Sovjetskom Savezu koji hoće da obnovi Putin. Kod njih nije bilo tog emotivnog elementa koji imaju ljudi koji su izbegli od mobilizacije i koji su antiranti raspoloženi“, objašnjava Popov.

On primećuje da je „ovo slika stanja među Rusima koji žive u Srbiji i Crnoj Gori“.

„Ako pogledamo tu populaciju, onda vidimo da tu preovlađuju ljudi koji su antiputinovski i antiratno orjentisani, sem, ukoliko, nije u pitanju onaj drugi deo priče – da nisu izašli na izbore, što je manje verovatno“, kaže Popov.

Srećko Đukić, član Foruma za međunarodne odnose, primećuje da je Putin izgubio u Srbiji, a pobedio u Severnoj Makedoniji i BiH zahvaljujući strukturi ruskih građana koji žive u ove tri države.

„Ako su ti rezultati zaista tačni, radi se onda da je u Srbiji, pored daleko većeg broja građana Ruske Federacije, među njima i daleko više onih koji su opoziciono nastrojeni prema aktuelnom ruskom predsedniku i njegovoj vlasti“, kaže Đukić.

Prema njegovom mišljenju, u Srbiju su se doselila nezavisna ruska poslovna i druga emigrantska u većem broju elita, sklanjaju se od rata.

Imamo utisak, kaže naš sagovornik, da su se oni u Srbiji „dobro snašli“, da nisu došli bez igde ičega, i koliko se ljudi u nevolji mogu snaći, oni su se, čini se, snašli.

„Srbija im daje osećaj neke veće, možda za neke i bliže sredine, za poslove koje su oni ovde doneli, otvorili. Ima tu, uveren sam, i jedan istorijski momenat koji ne treba zanemariti. Posle Oktobarske revolucije, najveći broj ruskih izbeglica, belogardejaca, koji je potražio utočište u tadašnjoj Jugoslaviji, bio je na teritoriji današnje Srbije. U Sremskim Karlovcima bilo je utočište za Rusku pravoslavnu crkvu, tu je bio i belogardejski komandant Vrangel, mnogi intelektualci, arhitekte, slikari, ostavili su tragove koji su poznati današnjim generacijama u Rusiji“, podseća Đukić.

Eto, kaže on, oni su bili protiv sovjetske vlast, a današnje izbeglice glasaju protiv Putina.

Ruski uticaj na Balkanu ide preko Vučića i Dodika

Upitani da li ovi rezultati pokazuju mnogo veći ruski uticaj u Severnoj Makedoniji i BiH nego što je javnosti poznat, Muhasilović i Popov kažu on svakako postoji, ali da „ide preko Srbije“.

Popov kaže da se o ruskom uticaju svakako može govoriti u kontekstu „stvaranja nevolja“ na Balkanu kako bi se skrenula pažnja sa ruske agresije na Ukrajinu.

„Međutim, oni to rade preko Aleksandra Vučića i Milorada Dodika. Čini mi se da ovde u BiH nema toliko ruske populacije“, kaže Popov.

Kako dodaje, ukoliko je reč o onome što je interes Putina – destabilizacija regiona, ključni je nekoliko tačaka – Kosovo, moguće i Severna Makedonija, i BIH.

„Destabilizacija tih delova se najvoiše vrši preko Beograda i Banjaluke“, kaže Popov.

Muhasilović ističe da je ruski maligni uticaj u sve četiri zemlje prisutan.

„U BiH, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji je on destruktivnog karaktera, dok je u Srbiji na većem nivou s obzirom Srbija ima dobre bilateralne odnose sa Rusijom“, kaže Muhasilović.