„Trampov put do pobede bio trnovit“: Sagovornici Danasa o rezultatima predsedničkih izbora u SAD

Tramp je proglasio pobedu u odnosu na demokratsku kandidatkinju Kamalu Haris.

Prema izveštaju Asošijejted presa (AP), on je osvojio više od 277 glasova Elektorskog koledža, koliko mu je potrebno za povratak u Belu kuću, te je time postao 47. predsednik SAD.

Ubrzo nakon što je Tramp proglasio pobedu, stigao mu je veliki broj čestitki svetskih lidera, među kojima su i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Mađarske Viktor Orban, kao i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

Milan Krstić, docent na Fakultetu političkih nauka (FPN) za Danas kaže da je Trampova pobeda od prebrojavanja glasova bila izvesna.

Kako kaže, to je danas  u toku prepodnevnih časova postala činjenica, iako postoji procedura verifikacije, s obzirom na to da je proces izbora američkog predsednika složen.

„Neophodno je da se i formalno prebroje svi glasovi. U nekim državama u kojima glasovi stižu poštom će se čekati i do 10. novembra. Zatim postoje rokovi za žalbe. Izvesno je da će Tramp pobediti u svim državama u kojima je pobedio, margina razlike je takva da su neke značajnije promene nemoguće“, kaže Krstić.

On dodaje da na osnovu svega toga možemo da konstatujemo da sledi dalji proces koji se sastoji u perspektivi od podnošenja glasova elektora 17. decembra.

„Potom, verifikacija njihovih glasova 6. januara. Poslednji čin je inaoguracija 20 januara. U međuvremenu će slediti tranzicija. Tramp je već formirao tranzicioni tim i u narednih sedam do 10 dana trebalo bi da krene da obavlja poslove na preuzimanju izvršne vlasti, ali je izvršna vlast do 20. januara u rukama aktuelne administracije Džoa Bajdena“, ukazuje Krstić.

Što se čestitki tiče, dodaje naš sagovornik, indikativno je da su one prvo stigle iz ovog dela sveta – Srbije, Mađarske i Republike Srpske.

„To govori o nekoj vrsti ideološke naklonosti. Rekao bih da postoji različita situacija sa ove dve države i jednim entitetom, a to je da Srbija nije toliko otvoreno bila na strani Trampa u kampanji, ali je bilo jasno kroz nedavne posete – Trampovog sina, Donalda Trampa Mlađeg, prethodno posete Džerarda Kušnera, kao i bliski odnosi sa nekim ljudima iz Trampovog okruženja“, ukazuje Krstić.

Međutim, nastavlja naš sagovornik, ovo je verovatno prilika da neko sutra kaže da je Aleksandar Vučić prvi čestitao Trampu – da se tu igra na kartu nekih ličnih uvažavanja, odnosno podilaženja sujeti.

„Što se tiče Orbana i Dodika, oni su bili jasnije pozicionirani na strani Trampa. Dodik prevashodno da bi otvorio mogućnost da se ukloni sa liste sankcionisanih, a Orban iz ideoloških razloga – najbliži je ideološki Trampu. Njihova bliskost je evidenta i kroz to što je Orban pomenut u debati Haris i Tramp. On je jedini strani državnik, pored onih koji su u svetskom fokusu zbog sukoba – Benjamina Netanjahua, Si Đinpinga, Vladimira Putina i Volodomira Zelenskog – koji je pomenut“, primećuje Krstić.

Kako kaže, to objašnjava zašto su ove čestitke bile prve.

Krstić dodaje da su ubrzo nakon toga stigle čestitke od ostalih zvaničniika koji su bili suzdržaniji u pogledu toga da sačekaju konačan ishod.

„Odnosno da bude evidentno da ishod ne može da se promeni“, kaže Krstić.

Miljan Mladenović, iz organizacije Novi treći put, za naš kaže da je Trampov put do izborne pobede ovog puta bio trnovit.

Dodaje da je više puta američko društvo prolazilo kroz izborni rolerkoster gde su se na mestu favorita za pobedu smenjivali Haris i Tramp, ali i Bajden pre svog izlaska iz trke.

„Krajnji ishod izbora ne čudi s obzirom na to da su poslednjih dana ankete ukazivale da je Tramp u prednosti, a jedino što je pomalo neočekivano je njegova pobeda u svih sedam kolebljivih država i pobeda u ukupnom broju glasova. Ipak, pojedini iskusni istraživači su i to predviđali, pa se može reći konačno da rezultati izbora ne predstavljaju iznenađenje“, primećuje Mladenović.

Prema Mladenovićevim rečima, u ovom trenutku čekaju se konačni rezultati izbora za predstavnički dom Kongresa gde i dalje postoji mogućnost da demokrate pobede i na taj način barem ublaže pobedu republikanaca u Senatu i u predsedničkoj trci.

„Demokrate se svakako nalaze na prekretnici gde će morati da naprave značajnije promene u komunikaciji i zastupanju svojih politika, a takođe i da naprave kadrovsku smenu generacija“, kaže Mladenović.

S druge strane, Krstić  smatra da je, s obzirom na aktuelni izborni rezultat, u štabu demokrata preovlađujuće razmišljanje kakvu poruku poslati svojim biračima u vezi sa budućnošću partije i budućnošću Amerike.

Krstić je mišljenja da su demokrate bile svesne da postoje šanse da izgube i da su te šanse bile zapravo i veće nego da pobede.

„Ali da nisu očekivali da će već u ovom vremenskom periodu biti izvesno da su izgubili i to sa većom marginom razlike u broju pogleda elektora, pa čak i u broju pogleda glasova Amerikanaca“, kaže Krstić.

Kako docent FPN objašnjava, komfornija bi pozicija bila da demokrate imaju većinu glasova građana, a da nemaju većinu elektora.

„Onda bi moglo da se govori o legitimitetu izbornog procesa, iako naravno ne bi osporili njegov legitimitet. U tom slučaju bi mogli da, sa jedne strane, imaju jednu vrstu izlaznog scenarija za budućnost u kome bi rekli ‘iako nismo pobedili formalno, većinska Amerika je pokazala da je protiv Trampa’. Ovako to je jedan dodatno negativan ishod po demokrate“, kaže Krstić.