„Tramp potcenio Kamalu Haris, tu su i njegove godine“: Sagovornici Danasa o odbijanju nove debate bivšeg američkog predsednika

Donald Tramp je na mitingu u Vilmingtonu u Severnoj Karolini prošle nedelje odbio ideju još jedne predsedničke debate, rekavši da Kamala Haris želi revanš jer gubi.

„Ona je imala jednu debatu, ja sam dve. Prekasno je da uradim još jednu, voleo bih na mnogo načina, ali prekasno je, glasanje je negde već počelo. Da li će svi glasati, molim vas? Izađite i glasajte“, rekao je Tramp.

Glasanje je već počelo u petak u Minesoti, Virdžiniji i Južnoj Dakoti, a neki glasački listići su poslati nekoliko dana ranije.

Kamala Haris je u subotu, 21. septembra, prihvatila poziv CNN-a da učestvuje u još jednoj debati sa Donaldom Trampom 23. oktobra, saopštio je njen tim.

„Donald Tramp ne bi trebalo da ima problema da pristane na ovu debatu. To je isti format i postavka kao i debata CNN-a u kojoj je učestvovao i rekao da je pobedio u junu, kada je pohvalio moderatore, pravila i rejting CNN-a“, rekla je predsedavajuća tima Harisove Džen O’Mali Dilon u izjavi.

„Odlučuju glasovi elektora“

Branka Latinović, bivša ambasadorka, podseća da je debati Haris i Trampa prethodila debata republikanca sa aktuelnim predsednikom Sjedinjenih Država Džozefom Bajdenom, u kojoj je Tramp odneo pobedu.

Haris je, kaže Latinović, tokom prvog duela pozvala Trampa i na drugi.

„Na pitanje novinarke da li će se kandidovati na izborima 2028. godine, Tramp je odgovorio: „Ne, neću ako sada izgubim“, što nam govori da se on ne oseća dovoljno sigurno“, kaže Latinović.

Kako Latinović dodaje, sve dosadašnje ankete velikih medija koji su sproveli istraživanja govore da Haris ima odgovarajuću prednost koja se kreće od jedan do pet procenata.

„Ali da iz iskustva znamo da to ne znači mnogo, s obzirom da je i Hilari Klinton imala prednost, možda čak i veću. U američkim izborima odlučuju glasovi elektora, gde su, za sada u odnosu na informacije koje dobijamo, prilično izjednačene snage“, ističe Latinović.

Ona smatra da će zato značajna bitka voditi za dobijanje elektoralnih glasova.

„Za sada je to prilično neizvesno“, navodi naša sagovornica.

„Tramp potcenio Haris“

Prema njenim rečima, sve ankete govore da je Haris po opštoj proceni bila bolja u njihovom duelu ali da joj to nije doprinelo da još značajnije poveća tu razliku.

„Mislim da Tramp želi da ima argument da može da kaže da je u jednoj debati dominirao, to je ona debata sa Bajdenom, a da ovu drugu može različito da interpretira. Mislim da ne želi da rizikuje“, primećuje Latinović.

Ona objašnjava da je Trampov izborni štab, kao i on sam, potcenio Haris i da je ona mnogo jača kandidatkinja i mnogo jača ličnost nego što je on to mogao da pretspostavi.

„On je u čitavu izbornu trku ušao imajući u vidu da će njegov protivnik biti Bajden, ali desile su se promene jer su ličnosti iz Demokratske stranle procenile da bi eventualni gubitak Bajdena na izborima značio veliku nesigurnost za tu stranku što bi otvaralo put za poraze na izborima za mesta guvernera, kongresmene, senatore. Sada je Kamala Haris jedan novi profil u smislu programa koji predstavlja. Njen glavni moto su promene“, kaže Latinović.

Danasova sagovornica podseća da Haris računa na veću podršku srednjeg i siromašnog sloja Amerike.

„Ona hoće da preporodi SAD time što će ojačati srednji sloj. Znamo da je srednja klasa motor napretka jednog društva. Velike poene stiče time što je za slobodu abortusa i veliku podršku ima i latino-američke populacije“, ukazuje Latinović.

„Trampov problem su i godine“

Dragoslav Raš
eta, istraživač organizacije Novi treći put, kaže da Tramp jednostavno nije imao dobru debatu protiv Haris, nije se uopšte obraćao neodlučnim glasačima, pecao se na mamce Haris, i što je debata više odmicala bio je sve nekoherentniji.

„Sa druge strane Haris, iako je zvučala na momente dosta ‘veštački’ je uspela da predstavi svoje stavove, poveže ceo nastup sa njenom izbornom kampanjom i zaštiti svoje slabosti, što joj je na kraju donelo i prevagu u anketama. Ona sada u proseku ima gotovo 5 odsto prednosti u odnosu na Trampa, i ako pogledamo trend njenog rejtinga u poslednjih 45 dana, lako je videti da je se on kreće linearno uzlaznom putanjom“, ukazuje Rašeta.

On dodaje da Tramp jednostavno ima problema da probije 47 odsto podrške.

„To je izgleda njegov limit ove godine jer je očigledno da njegove politike nisu privlačne neodlučnim glasačima kao što su bile 2016 godine, naročito među ženama, gde Haris po nekim anketama uživa i do 20 odsto više podrške“, kaže naš sagovornik.

Rašeta smatra da su Trampov problem i godine, te da on jednostavno nije u stanju da vodi aktivnu kampanju kao nekada.

„Čak je i Bajden imao više mitinga od njega, dok Haris ima 4-5 puta više“, podseća rašeta.

Kako kaže, Haris uspeva da veže svoje ime uz pobede Bajdenove administracije, i da se vešto odalji od Bajdenovih politika koje nisu bile toliko popularne.

„Naravno, dosta joj pomaže i odlično stanje u kojem se trenutno nalazi ekonomija SAD, što uvek dobar pokazatelj u kojem pravcu bi ovi izbori mogli da odu“, zaključuje Rašeta.