„Vid ruske slabosti“: Šta sagovornici Danasa misle o slanju severnokorejskih vojnika u Rusiju?

Prema tvrdnjama Pentagona, Severna Koreja je poslala oko 10.000 svojih vojnika u Rusiju da bi se obučavali, a u narednim nedeljama otišli u rat sa Ukrajinom.

Za ovaj potez Pjongjanga, lideri Zapada kažu da će intenzivirati gotovo trogodišnji rati i uzdrmati odnose u Indo-pacifičkom regionu.

A šta misle sagovornici Danasa?

Vuk Vuksanović, viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), za Danas kaže da su, kao produkt ovog rata, veze Pjongjanga i Moskve bliže.

„Ali izveštaj o severnokorejskim vojnicima kao nekoj velikoj prekretnici je neodređen. Više deluje kao pokušaj bilo Kijeva ili Zapada da aktivira alarm i da probudi pažnju javnosti da se pruži veća podrška Ukrajini, u kontekstu navodne pretnje ne samo iz Moskve nego i iz Pjongjanga“, primećuje Vuksanović.

Naš sagovornik smatra da su neodređeni i navodi koji postoje u zapadnoj štampi.

„Ti ljudi još uvek nisu na frontu. Prema dosadašnjim izveštajima ukazuje se da su oni na ruskom dalekom istoku“, kaže Vuksanović.

Pitanje je, kaže on, koliko bi tih 10.000 vojnika promenili situaciju na terenu.

„S ozbirom na to da Rusi imaju neuporedivo veći broj snaga koje su Ukrajince uvukli u rat iznurivanjem i konstantno probijaju ukrajinske linije fronta.

Podjednako, kakvu bi oni ulogu imali, kako bi bili integrisani u rusku taktiku, komandu, da li ti vojnici govore ruski. Previše je tu neodređenosti“, naglašava Vuksanović.

Aleksandar Stojanović, predsednik Centra za istraživanje bezbednosti (CIB), za Danas ističe da raspoređivanje severnokorejskih vojnika duž linije fronta u Ukrajini sasvim sigurno predstavlja posledicu dogovora predsednika Rusije Vladimira Putina i lidera Severne Koreje Kim Džong Una.

„I dok je nerealno očekivati da korejski vojnici donesu prevagu na rusku stranu u ratu, kako zbog motivacije da ginu u tuđoj zemlji, tako i zbog upitnog stepena njihove realne spremnosti da koriste naoružanje sa kojim se, možda, nikad pre nisu sreli, u zemlji koja je tehnološki u značajnoj meri izolovana, dugoročno posmatrano, ovo je važan trenutak“, kaže Stojanović.

Kako dodaje, ovaj trenutak definitivno predstavlja početak manifestne vojne saradnje dve zemlje.

„Što može, za Zapad, prestavljati problem, naročito ako govorimo o nuklearnoj saradnji. Podsetiću da je Pjongjang samostalno razvio fisionu, a zatim i fuzionu nuklearnu bombu. Kad se tome doda rusko iskustvo u ovoj oblasti, kao i spremnost i jedne i druge strane da silom ostvaruju interese, radi se o problemu koji analitičari zapadnih sila moraju ozbiljno da prostudiraju“, ukazuje Stojanović.

Prema njegovim rečima, nema nikakve sumnje da se Moskva, iznutra, suočava sa problemima i trzavicama koje će se samo pojačavati, što rat bude duže trajao.

„Staro vojno načelo je da „dugotrajni rat nikom ništa dobro nije doneo“, iako se Kremlj trudi da sve slabost prikrije. To je, u neku ruku, i logično. Međutim, nedavna odluka da se pomiluju osuđenici koji pristanu da idu u rat, ukazuju da su problemi možda i veći nego što se spolja čini“, kaže Stojanović.

U tom smislu, nastavlja naš sagovornik, severnokorejska asistencija se može tumačiti kao vid ruske slabosti.

„Isto kao što se može tumačiti kao vojno partnerstvo. I jedno i drugo predstavljaju realnu mogućnost u uslovima rata, i takvih primera je puna istorija“, kaže on.

Nakon vesti o slanju vojnika među prvim pitanjima bilo je da li će to predstavlja ‘uvlačenje’ drugih zemalja u rat, odnosno, da li će doći do širenja sukoba.

Stojanović naglašava da su ‘treće zemlje’, praktično, od prvog dana uključene u rat u Ukrajini.

„S jedne strane su, naravno, zemlje Zapada koje finansijski i logistički pomažu Kijev, dok je s druge strane to bio Iran, koji je prodao dronove Šahede Rusima. Bilo je i drugih slučajeva. U tom smislu, involviranje Severne Koreje ne predstavlja novost“, uočava Stojanović.

Kako će se situacija dalje odvijati, kaže on, zavisiće od spremnosti strana za kompromis.

„Toga ni danas, skoro tri godine posle početka rata, nažalost, još uvek nema“, zaključuje Stojanović.