“Ukrajinska vojska je “armija staraca”, podele u političkom i vojnom vrhu”: Šta po sagovornicima Danasa znači stupanje na snagu zakona o mobilizacije u Ukrajini?

Rusija je u vojne redove dovela i zatvorenike, a nedostatak ljudstva primorao je Ukrajinu na nove mere.

Zakon je ublažen, a olakšaće identifikaciju vojnih obveznika.

Takođe, predviđa i podsticaj vojnicima – gotovinski bonusi ili novac za kupovinu kuće ili automobila, ali ta davanja, po nekim analitičarima, Ukrajina ne može da priušti.

Poslanici su sredinom aprila izglasali zakon, nedelju dana pošto je starosnu granicu za mobilizaciju spuštena sa 27 na 25 godina.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u petak potpisao još dva zakona kojima se dozvoljava da se zatvorenici priključe vojsci i kojima se petostruko povećavaju kazne za izbegavanje vojnog poziva.

Druga faza rata: Organizovane i planske mobilizacije

Kako za Danas kaže politikolog i novinar Boris Varga, Kijev sprovodi mobilizaciju od samog početka totalne agresije Rusije na Ukrajinu, ali je glavni zakon stupio na snagu tek sada.

„U stvari, Ukrajina od prošle godine odugovlači usvajanje celog seta zakona o mobilizaciji, koji tek treba da se završi sa zakonom o demobilizaciji“, kaže Varga.

Prema njegovim rečima, nakon ruskog napada, prve faze rata, koja je imala karakter narodno-oslobodilačke borbe, gde su učestvovale ne samo oružane snage, već i mnogi civili, raznog pola i starosti, u teritorijalnoj odbrani koja je dala epičke rezultate borbe, na red je došla druga faza – organizovane i planske mobilizacije.

„Ta faza je dovela do podela u političkom i vojnom vrhu Ukrajine još pre dve godine, u fazi ukrajinskog oslobađanja teriotrija od ruske okupacije. Kabinet predsednika Zelenskog nije žurio sa opštom mobilizacijom, dok je vojna komanda tadašnjeg generala (Valerij) Zalužnog tražila više vojske na frontu“, kaže Varga.

Postojao je i treći problem, nastavlja on – loša organizacija rotacije, koja sada kao rezultat ima veoma opasne posledice po iscrpljenost vojske koja već više od dve godine ratuje.

Kako objašnjava, ukrajinska vojska je u nedostatku višemesečne zapadne pomoći i ruskog napredovanja na frontu, sve više demoralisana.

„Zato se u društvu očekuje pravedno usvajanje zakona o demobilizaciji, nakon što se obnovi armijska brojčanost“, kaže naš sagovornik.

Poslednja napredovanja ruske vojske u Harkovskoj oblasti, kaže, takođe su rezultat nedostataka brojčanosti ukrajinske vojske, koja ne može dobro da pokrije linije u ovoj ukrajinskoj odbrambenoj fazi rata.

„Sadašnji sastav ukrajinske vojske još nazivaju „armijom staraca“, jer dominira životni vek 40-50 godina. Na to su Kijevu skretali pažnju i zapadni vojni konsultanti“, primećuje Varga.

Kako kaže, problem skoro svake demokratije u tranziciji – političko rukovodstvo ne želi da rizikuje opštom mobilizacijom i mobilizacijom mladih.

„Kijev je odugovlačio dok se ponovo nije postavilo pitanje šire mobilizacije i nove faze ‘rata iscrpljivanja’, protiv daleko nadmoćnijeg protivnika“, naglašava Varga.

On dodaje da je važan i opšti okvir, odnosno, da ne postoji mogućnost traženja rešenja za okončanje rata u Ukrajini u međunarodnim institucijama, jer je Savet bezbednosti UN-a blokiran i nefunkcionlan zbog države učesnice u ratu – Rusije.

„S druge strane, ne postoji ni opšta zainteresovanost velikih sila da se rat u Ukrajini brzo okonča, jer i pored opasnosti i troškova Zapada, Kina i ‘globalni jug’ još uvek nemaju veće štete i ne osećaju ugroženost od tog sukoba. Slobodno se može reći da imaju i interesa da on još traje“, ističe naš sagovornik.

Zato je ova faza rata u Ukrajini, kaže on, najokrutnija konvencionalna, a pobeđuje onaj koji ima više i bolje naoružanje i ona strana koja može da mobiliše više ljudi.

Rusija, kako ukazuje, po tom pitanju pristupa totalitrano, prisilno mobiliše i baca na ratište „topovsko meso“, koje bespoštedno gine.

„Poznata je ruska taktika iz Bahmuta, Avdijivke i sada Časovog Jara, u kojoj prve linije popunjuju zatvorenici i mobilizovani iz provinicije. Njih se šalje u talasima da otkriju ukrajinsku mobilnu artiljeriju i položaje“, objašnjava Varga.

Međutim, dodaje on, ni Vladimir Putin sve do predsedničkih izbora u martu nije mogao da baš najslobodnije mobiliše Ruse.

„U prve redove, kao žrtve slao je one društvene slojeve koje ga ne ugrožavaju, poput verskih i etničkih manjina, kako ne bi imao pobune u velikim gradovima. Ali i kako bi zadržao privid ‘specijalne vojne operacije’, a ne totalnog evropskog rata što sukob u Ukrajini jeste“, ističe Danasov sagovornik.

U ratu bioloških i materijalnih resursa Ukrajina inferiorna u odnosu na Rusiju

Prema rečima Dragomira Anđelkovića, političkog analitičara, sukob u Ukrajini brzo je prerastao iz ruskog pokušaja izvođenja „munjevitog rata“ u rat iscrpljivanja.

„Ukrajinski kapacitet za otpor bio je dovoljno veliki da ta zemlja izbegne brz poraz, ali u ratu bioloških i materijalnih resursa koji je usledio, ona je inferiorna u odnosu na Rusku Federaciju“, primećuje Anđelković.

Kako kaže, oružje koje Ukrajina dobija od NATO sila, pošto su istrošene njihove zalihe, nije dovoljno da parira ruskoj vojsci koja ima stabilno snabdevanje.

„Kada se radi o biološkim potencijalima, pošto je jednim talasom mobilizacije premostila početne poteškoće sa ljudstvom, Rusija se sada oslanja na profesionalnu vojsku koju konstantno dopunjava na osnovu drastičnog povećanja plata sadašnjim i potencijalnim njenim pripadnicima. Ukrajina tome pokušava da parira sve masovnijim mobilizacijama i tako je došla do tačke kada bez novih drakonskih zakonskih rešenja i represije nije u stanju sa tim da nastavi“, naglašava naš sagovornik.

Prema njegovom mišljenju, takav pristup može da bude kontraproduktivan.

„Veliki broj prisilno mobilisanih ljudi predstavlja osnov za eksploziju nezadovoljstva i u vojsci i van nje. To je bio uvod i u opšte nemire koji su doveli do Februarske revolucije i Oktobarskog prevrata u Rusiji 1917. godine“, podseća Anđelković.

Kako ističe, tako nešto preti i Kijevu, a Moskva verovatno i računa da će do toga dovesti njena strategija asimetričnog iscrpljivanja Ukrajine i NATO sila.

„Preveliko i sve nasilnije naprezanje ljudskih resursa Ukrajine od strane tamošnjih vlasti pre će do toga dovesti nego do njenog vojnog uspeha“, zaključuje Anđelković.