„To je rat koji Izrael na kraju ne može da dobije“: Sajmon Tisdal analizira prilike na Bliskom istoku

Ubistvo Hamasovog političkog lidera Ismaila Hanijea u Teheranu će se u Izraelu slaviti kao samo osveta za zločine 7. oktobra, ukazuje u analizi za Gardijan Sajmon Tisdal.

Ali islamistički tvrdolinijaši u Iranu i militantne grupe širom arapskog sveta videće to kao dodatni dokaz svog uverenja da je država Izrael pretnja koja mora biti uništena po svaku cenu.

I tako će se mržnja, nasilje i beda nastaviti nekontrolisano, i verovatno će se pogoršavati i širiti.

Samo zato što je ovaj ciklus ubistava poznat ne znači da se ne može ubrzati. Nekoliko delova Bliskog istoka – Liban, Sirija, Irak, Jemen, Egipat, Jordan – izbeglo je toksične posledice sukoba u Gazi.

U Vašingtonu i Britaniji, unutrašnja politika je uzdrmana besom i tugom. Impotencija UN-a se svakodnevno, ponižavajuće razotkriva. Niko nije imun na ovaj otrov.

Bilo bi bolje da se Hanije, zajedno sa liderima Hamasa sa sedištem u Gazi, suočio sa suđenjem pred Međunarodnim krivičnim sudom (ICC) – i bio nateran da odgovara za svoje zločine.

To se sada ne može dogoditi. Umesto toga, Izrael je ponovo tražio „pravdu“ kroz vansudsko ubistvo. Samo u aprilu, u izraelskom napadu na iranski konzulat u Damasku ubijen je visoki general Korpusa iranske revolucionarne garde što je gotovo dovelo region na ivicu sveopšteg rata. Bilo je mnogo sličnih ubistava.

Čovek koji nadgleda ove atentate, Benjamin Netanjahu, izraelski premijer i glavni arhitekta kontinuirane genocidne kampanje protiv palestinskih civila u Gazi, takođe treba da bude primoran da odgovara za svoje zločine.

Glavni tužilac MKS-a pokušava da osigura da se to dogodi, uprkos protivljenju SAD. Ali malo je znakova da hoće. Verovatnije je, s obzirom na primer koji daje, da će i sam Netanjahu biti na meti atentatora.

Gotovo istovremeno, prijavljeno ubistvo visokog komandanta Hezbolaha, Fuada Šukura, u utorak u izraelskom vazdušnom napadu u južnom Bejrutu, pomoći će da se spirala Bliskog istoka ubrza.

Još jednom, rat Izrael-Hamas je pokretački faktor. Napad je bio odmazda za navodni raketni napad Hezbolaha na okupiranoj Golanskoj visoravni prošlog vikenda u kojem je poginulo 12 mladih ljudi.

Ipak, glavni razlog zbog kojeg Hezbolah sada ispaljuje projektile na teritoriju koju drži Izrael je Gaza.

Lider organizacije Hasan Nasralah je relativno uzdržan od 7. oktobra, s obzirom na ogromne vojne resurse kojima raspolaže.

Nasralah kaže da će prekogranični napadi prestati kada dođe do prekida vatre u Gazi. Ubistvo Hanije, visokog donosioca odluka i pregovarača Hamasa, čini takav prekid vatre još manje verovatnim, barem kratkoročno. Ubistvo Šukura je još jedna opasna provokacija.

Takođe je vredno istaći, usred često preplavljujuće vreve svakodnevnih užasa, da je dvoje dece poginulo, a 74 osobe povređene u vazdušnom napadu na Bejrut, kazali su libanski zvaničnici.

Ali opet, izraelske snage mesecima nekažnjeno ubijaju decu Gaze. UN procenjuju da je ukupno 15.000 mrtvih.

Nije da je Izrael slep za šire posledice svoje uloge u ovom beskrajnom, začaranom krugu. Ali piše da su svi drugi krivi.

„Hezbolahova agresija i brutalni napadi uvlače narod Libana i celog Bliskog istoka u širu eskalaciju“, rekao je vojni portparol Izraela.

„Iako mi više volimo da rešavamo neprijateljstva bez šireg rata, IDF je u potpunosti spreman za svaki scenario“.

Širi rat koji Izrael „radije“ izbegava, u stvari, već besni. Izrael je ovog meseca više puta bombardovao jemensku luku Hodejda na Crvenom moru nakon napada dronom na Tel Aviv od strane šiitskih militanata koje podržava Teheran.

Netanjahu, čiji je odgovor na skoro svaki problem ekstremno nasilje, hvalio se da bombardovanje „jasno stavlja do znanja našim neprijateljima da nema mesta koje duga ruka države Izrael neće doseći“. To je zvučalo veoma kao objava rata celom regionu. Ipak, to je rat koji Izrael na kraju ne može da dobije.

Još jednom, Huti kažu da je glavni razlog zbog kojeg napadaju Izrael i brodove u Crvenom moru – napadi koji su uvukli SAD i Britaniju u rizične vojne akcije – Gaza.

Ako dođe do prekida vatre, tvrde oni, njihovi napadi će prestati. Ovo teško da je radikalno. Ovo je isto zamišljeno primirje u Gazi koje teoretski podržavaju SAD, Britanija, EU i Savet bezbednosti UN.

Ovo je isti prekid vatre koji milioni ljudi u arapskom svetu, Evropi i SAD zahtevaju mesecima. Ovo je isti prekid vatre koji se još uvek ne dešava.

Hoće li poniženi Iran uzvratiti direktno zbog ubistva Hanije? Hoće li Hezbolah eskalirati? Da li će podeljeni Izrael, čija je reputacija dodatno unakažena mučenjem i navodnim seksualnim zlostavljanjem palestinskih zatočenika, zaroniti dublje ka nacionalnoj dezintegraciji dok će ekstremni desničari, podržani Netanjahuovim ministrima, jurišati na vojne baze da oslobode navodne zlostavljače?

Sasvim moguće. Nijedan ishod nije na stolu u regionu gde se takozvana „pravila igre“ koja su do sada sprečavala sveobuhvatni požar spaljuju stranicu po krvavu stranicu.

Ljudi kažu da je Bliski istok komplikovan. To je možda istina. Ali uprkos raketama, Gaza nije raketna nauka. Nije tako komplikovano. Zaustavite rat. Zaustavite ubijanje. Spasite decu. Dogovoriti prekid vatre i osloboditi taoce. A onda svi ostali problemi, iako ne nestaju, mogu postati samo malo lakši za upravljanje.