Šta ne zanima Netanjahua?

Obnovljeno nasilje, koje je izgleda brzo utihnulo, ali bi se očigledno moglo ponovo razbuktati svakog trenutka, predstavlja potencijalno ozbiljan korak unazad za međunarodne mirovne napore.

To je još jedan udarac, posebno za američkog predsednika Džoa Bajdena, čije su nade u šire rešenje na Bliskom istoku pre nego što napusti funkciju ovim raspršene, ukazuje Sajmon Tisdal u analizi za Gardijan.

Borbe će takođe verovatno negativno uticati na već spore, indirektne pregovore Izraela i Hamasa o prekidu vatre i oslobađanju talaca u Kairu, koji se odvijaju u pozadini nastavljenog nasilja u Gazi.

Hezbolah je blisko povezan sa Hamasom. Obe organizacije su sponzorisane i donekle vođene od strane iranskog klerikalnog režima.

Izraelski vazdušni napadi koji su u toku poslednjih dana u Gazi su ubili na desetine ljudi. Ukupno, više od 40.000 Palestinaca, uglavnom civila, ubijeno je tamo od 7. oktobra.

Nasilje jevrejskih naseljenika i otimanje zemlje takođe se ubrzavaju na okupiranim teritorijama.

Strah je danas, kao i u prošlosti, da će se svi ovi ogorčeni sukobi spojiti u jednu ogromnu regionalnu vatru koja će privući druge iranske proksije u Jemenu, Siriji i Iraku, i nametnuti, zauzvrat, vojni odgovor SAD i njenih saveznika koje su poslednjih nedelja pojačale svoje vojno prisustvo.

Konačna noćna mora je da će se sam Iran direktno suprotstaviti Izraelu (ili obrnuto). To se naslućivalo u aprilu, kada je Teheran lansirao neviđeni baraž raketa i dronova na Izrael. Većina je oborena.

Ajatolah Ali Hamnei, iranski vrhovni vođa, izjavio je nakon Hanijevog ubistva 31. jula da je Iran obavezan da kazni Izrael i da izgleda da preti ratom punog razmera.

Do sada se ta veća pretnja nije ostvarila. Ono što Izrael naziva „preventivnom“ akcijom protiv Hezbolaha možda je delimično bilo izazvano strahom da počinje ova obećana iranska odmazda.

Ali takođe postoje sumnje da je izraelski premijer Benjamin Netanjahu namerno iskoristio priliku da eskalira granični sukob sa Hezbolahom koji tinja od 7. oktobra.

Protivnici i kritičari optužuju Netanjahua da blokira sporazum iz Gaze u svojoj nerealnoj potrazi za „potpunom pobedom“ – i namerno podstiče prošireni sukob zarad političkog opstanka.

Netanjahuova nihilistička, ćorsokak strategija produbila je društvene i političke podele unutar Izraela, razbesnela porodice talaca u Gazi i uplašila izraelske saveznike.

Državni šefovi bezbednosti i vojske su u pobuni. A odnosi vlade sa SAD, njihovim glavnim zaštitnikom i dobavljačem oružja, pali su na najniži nivo svih vremena.

Šta je Netanjahuov plan? Ima li ga? Njegova vladajuća većina u Knesetu i njegov položaj na mestu premijera zavise od podrške šačice ekstremističkih verskih i jevrejskih nacionalističkih ministara i poslanika, i mogao bi da se suoči sa zatvorom zbog optužbi za korupciju kada siđe sa vlasti, kažu protivnici Netanjahu dodajući da on nema interesa za mir ni na jednom frontu.

U stvari, tvrdi se da on i Jahja Sinvar, lider Hamasa u Gazi, dele zajednički interes u održavanju vatre rata, mržnje i podela – i širenju plamena. Jer ako ne uspeju, oni će biti ti koji će biti uništeni.

Ehud Olmert, bivši izraelski premijer, sve je to preneo rečima u nesvakidašnjem napadu na Netanjahua i „„terorističke kriminalce“ – njegov opis dvojice ministara ekstremne desnice, Itamara Ben-Gvira i Bezalela Smotriča – objavljen u listu Haarec kada su izbile najnovije borbe u Libanu.

Netanjahu je, napisao je Olmert, „narcisoidni, nemoralan, beskičmenjak”, koji vodi državu Izrael u ambis.

„Netanjahu ne želi nazad taoce i u odsustvu sporazuma za oslobađanje svih talaca, nema stvarne šanse da se zaustavi najnoviji vojni potez u Pojasu Gaze“, tvrdi on.

„Ovo će trajati još mnogo dana. U isto vreme, nasilni sukob na severu će se nastaviti. Hezbolah ispaljuje rakete dugog dometa, Izrael odgovara u razmerama koje još nismo videli, i prerasta u sveopšti rat.

Konfrontacija na više frontova je „jedini izbor koji služi Netanjahuovim prioritetima, a očigledno i potrebama Jahje Sinvara“, upozorio je Olmert.

„I Sinvar i Netanjahu se nadaju da će Iran na kraju ući u direktnu konfrontaciju sa Izraelom“ – što bi primoralo SAD, Britaniju i Francusku da intervenišu.

Pozivajući na hitan prekid rata, bivši premijer je pozvao izraelskog ministra odbrane Joava Galanta, načelnika štaba odbrane Herzi Halevija, šefa Šin Beta Ronena Bara i šefa Mosada Davida Barnea – koji su svi javno kritikovali Netanjahua – da podnesu ostavke.

Verovatno bi svrha bila da se sruši Netanjahu: hvale vredan cilj, koji je odavno zakasnio.

Najnovije borbe između Izraela i Hezbolaha, iako spektakularne, su ograničenog obima. Čini se da su obe strane uglavnom izbegavale civilne mete. Hezbolah kaže da je „prva faza“ njegove ofanzive završena. Antagonisti gaze veoma tanku liniju. Ali moglo bi biti mnogo gore.

Kada Netanjahu pokuša da iskoristi ovu konfrontaciju, kao što će sigurno hoće, da pokaže Amerikancima i zapadu da je Izrael pod neposrednom, smrtnom pretnjom – ili ako ponovo eskalira – saveznici bi trebalo dobro da razmisle pre nego što skoče u pomoć.

Najveća trenutna pretnja postojanju Izraela i prekidu vatre u Gazi nije spoljna. Dolazi iznutra.