„Ne radi se samo o Trampu, niti Americi koja je postala divlja“: Sajmon Tisdal o svetu koji se okrenuo naopačke

Radi se o svetu okrenutom naglavačke – mračnom, uznemirujućem, opasnijem mestu gde se ugovori i zakoni više ne poštuju, savezi su razbijeni, poverenje je zamenljivo, o principima se može pregovarati, a moral je prljava reč.

To je ružan, neuređen svet sirove moći, grube sile, sebične arogancije, lukavih dogovora i drskih laži. Nastupa već neko vreme a američki predsednik je njen bučni preteča, piše u analizi za Gardijan Sajmon Tisdal, spoljnopolitički komentator Obzervera.

Uzmite probleme jedan po jedan. Tramp je toksičan simptom šire slabosti.

Naravno, on je izuzetno zloban, bezosećajan i neodgovoran čovek. On ne mari za ljude koje vodi, gledajući ih samo kao publiku za svoje vulgarno predstavu.

Njegovo nezasluženo poniženje hrabrog lidera Ukrajine, Vladimira Zelenskog, bilo je, kako je rekao, „velika televizija“. Kao predsednik, Tramp ima ogromnu moć i uticaj. Ali nije svemoćan. Pobeđene američke demokrate polako pronalaze svoj glas.

Senator iz Konektikata Kris Marfi pokazuje kako to treba da se radi. Ne grizi usnu. Ne igrajte po pravilima koja Tramp ignoriše.

Svi u ovoj zemlji bi trebali biti ljuti što Donald Tramp stoji na tom podijumu i laže vas – namerno vas laže“, ljutito je rekao Marfi.

Tramp je ponovo bio u centru pažnje prošle nedelje kada je napao Zelenskog. Međutim, to ne prolazi bez izazova. U Britaniji i SAD-u usledili su ulični protesti. Kampanja za blokiranje Trampove planirane državne posete Velikoj Britaniji se ubrzava. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju rastuće protivljenje.

Čini se čudnim govoriti o „otporu“, kao da je u toku ratna okupacija u nacističkom stilu.

Ipak, otpor Trampu je ono što naši lideri moraju da urade. Demokratija na svetu koja se najviše divi je talac krajnje desničarske klike nasilnika. Njen vođa sebe naziva „kraljem“ i govori o doživotnom predsedništvu. Elon Mask i Stiv Benon dižu pozdrave ukočenih ruku.

Trampovi poslušnici napadaju vladine agencije, pravosuđe i slobodnu štampu, terorišući i zastrašujući one čiju lojalnost osporavaju. Njihovi propagandisti, takozvani tehnološki baroni, imaju domet na kome bi im Jozef Gebels pozavideo.

I baš kao Vladimir Putin, ruski diktator, Džej Di Vens, Trampov glasni ubica, vodi regresivni, antidemokratski kulturni rat za „hrišćanske vrednosti“ i usko, fanatizovano pravoslavlje.

Ukrajina, uprkos Trampovoj izdaji, ostaje oličenje otpora. Ukrajinski narod se bori za slobodu, suverenitet i demokratsko samoopredeljenje.

Pitanje je jednostavno. Pošto se u SAD više ne može uzdati, evropski lideri znaju šta moraju da urade: da isporuče više i bolje oružje za Kijev, kao što su projektili Taurus; obezbediti više humanitarne pomoći i finansija, dobijenih zaplenom 300 milijardi dolara zamrznutih ruskih fondova; i kolektivno podižu svoje izdatke za odbranu. Od lidera kao što su Kir Starmer i Emanuel Makron, potrebno nam je manje učtivog podaništva i više poštenog prkosa.

Da bi bili efikasni, evropski lideri moraju da izvrše zajednički pritisak na američku vladu da obezbedi kredibilne, dugoročne bezbednosne garancije za Ukrajinu i podršku za sve snage koje Ujedinjeno Kraljevstvo i Evropa rasporede da nadgledaju prekid vatre.

Razumno je očekivati da će SAD podržati evropsku mirovnu inicijativu. Ako to ne učini, ne treba izbegavati otvoreni raskid sa Vašingtonom.

Jednako tako, moraju da izvrše veći pritisak i na Rusiju, da zaustavi svakodnevna pokolja i bombardovanja u gradovima Ukrajine.

Putin bi danas mogao da zaustavi ovaj rat – uostalom, on ga je jedini započeo.

Činjenica da on to odbija je dokaz, ako je bilo potrebno, Zelenskog tvrdnje da mu se ne može verovati ni u čemu što kaže. Mora biti stisnut dalje.

Upravo sada se dešava suprotno. Vojni analitičari upozoravaju da bi razdragani Kremlj, podstaknut neslogom Zapada, mogao pojačati svoju ofanzivu na istoku i pokušati da iskoristi demoralizaciju Ukrajine, možda čak i da ponovo uspostavi Putinov prvobitni plan da zauzme celu zemlju.

Da bi odvratili takve scenarije, lideri EU, koji se ponovo sastaju u Briselu u četvrtak nakon razgovora u Londonu tokom vikenda, moraju konačno zakopati svoje razlike i podvući crtu.

Starmer kaže da on i Makron sada razvijaju plan. Vodeće evropske sile NATO-a treba da zahtevaju momentalno zaustavljanje svih borbi u Ukrajini i Kursku.

Oni treba da pokrenu mirovni proces koji uključuje sve zainteresovane strane, bez preduslova ili prethodnih ustupaka. Ako Putin odustane, oni moraju povući svoje diplomate, zatvoriti granice sa Rusijom, krenuti u zabranu njenog izvoza, mobilisati svoje oružane snage – i postaviti rok za obezbeđivanje odbrambenog vazdušnog pokrivanja za svu neokupiranu ukrajinsku teritoriju.

Rusiju se mora podsetiti da i zapad ima zube – i da će, ako bude primoran, odoleti Putinovoj nezakonitoj agresiji svime što ima.

Dosta je Trampovih zastrašujućih gluposti o trećem svetskom ratu. Putin je masovni ubica, a ne ludi ubica. On je takođe kukavica.

S obzirom na Trampovu izdaju i pretnje da će smanjiti vojnu pomoć, samo jaka, ujedinjena Evropa ima šanse da spreči poraz Ukrajine na bojnom polju.

Kada bi Ukrajina bila primorana da kapitulira pred dogovorom Kremlja i izgubi svoj suverenitet, to bi predstavljalo katastrofalan presedan za slobodne ljude svuda, od Tajvana i Tibeta do Moldavije, Estonije, Paname i Grenlanda.

Marko Rubio, Trampov pobožni državni sekretar, prošlog meseca je otkrio svoju viziju sveta 21. veka kojim dominiraju SAD, Rusija i Kina, i podeljenog na geopolitičke sfere uticaja 19. veka.

Bilo je neophodno obnoviti odnose SAD sa Moskvom, tvrdio je Rubio, da bi se održala ova moćna tripartitna ravnoteža snaga. Ovo je podeljena budućnost koja čeka ako Trampova strategija predaje prevlada i on i Putin pocepaju Ukrajinu.

Predskazana je takva globalna katastrofa. U svom romanu 1984, Džordž Orvel opisuje svet noćne more podeljen između tri velike imperije ili superdržave, Okeanije, Evroazije i Istokazije, koje namerno izazivaju neprestana neprijateljstva.

Njihove zajedničke karakteristike: totalitarizam, masovni nadzor, represija, nemoral, gruba nehumanost. Zvuči poznato?

Analena Berbok, ministarka spoljnih poslova Nemačke, zemlje koja zna mnogo o fašizmu, prošlosti i sadašnjosti, nedavno je rekla da je „počela nova era zla“.

Ukrajinci, koji su pod okupacijom, suviše su upoznati sa zlom koje se spustilo na njihove glave. Ovo je nasilna, bezakona distopija ka kojoj nas vode Amerikanci u Ovalnom kabinetu. Osim ako ne budu zaustavljeni. Osim ako se ne borimo. Osim ako se Evropa ne odupre.