„Njih dvojica su čudan par, jedan je nasmejan i bucmast, drugi se mnogo mršti“: Analitičar za Gardijan o odnosu Putina i Kim Džong Una

Obojica su diktatori, zlokobni, brutalni i neodgovorni na različite načine. Obojica su postavili za svoju životnu misiju da sruše globalni poredak izgrađen posle 1945. godine, prkoseći SAD. I jedni i drugi su sankcionisani, izopšteni i pomalo se plaše od strane zemalja zapada, piše spoljo-plitićki analitičar Obzervera Sajmon Tisdal u analizi za Gardijan.

Ti strahovi će se verovatno intenzivirati nakon samita u Pjongjangu, kako simboličnog tako i suštinskog, između ovog nezvaničnog čina Stanlija i Onlija.

Lider Severne Koreje, Kim Džong Un – debeljuškasti – i ruski Vladimir Putin – mršavi – imaju zajednički cilj: konsolidaciju svog mesta u bikovskom antizapadnom, antidemokratskom savezu, koji navodno predstavlja „novi svetski poredak“, koji seže od Kine do Irana.

Kao i većina svetskih lidera, Putin, dominantni partner u čudnim odnosima, nije obraćao pažnju na Kima pre ruske invazije na Ukrajinu pre dve godine. Sve se to promenilo sa početkom rata.

Bio je to poklon Kimu. Njegova ideja međunarodne diplomatije jeste da izda pretnje kako bi stekao polugu koja mu inače nedostaje. Njegovi napori se uglavnom vrte oko probnog ispaljivanja balističkih projektila sve većeg dometa sposobnih da pogode zapadnu obalu SAD (kao i Južne Koreje i Japana), i razvoja i minijaturisanja severnokorejskih nuklearnih bombi i bojevih glava.

Ipak, nakon kolapsa pantomimskog mirovnog događaja Donalda Trampa sa Kimom u Hanoju 2019. godine, pregovori sa Vašingtonom i njegovim partnerima o normalizaciji odnosa, ukidanju sankcija i denuklearizaciji Korejskog poluostrva potpuno su zaustavljeni.

Kim je izvukao očigledan zaključak i promenio kurs. On je u potpunosti posvećen osovini Moskva-Peking. Sada on podržava Putina do kraja u Ukrajini.

Severna Koreja je u julu 2022. priznala marionetske republike Donjeck i Lugansk koje je okupirala Rusija. I, prema vladama SAD i Južne Koreje, Kim je Rusiji obezbedio desetine balističkih projektila – ostaci nekih od njih su navodno pronađeni u Harkovu, regionu Ukrajine – i preko 11.000 kontejnera municije, u kojima se nalaze milioni artiljerijskih granata.

Zauzvrat, ili barem tako veruju zapadne zemlje, Putin pomaže Kimu da unapredi svoju nuklearnu, raketnu i svemirsku tehnologiju.

Ova sve veća veza odnosi se na mnogo više od oružja. Putin je to naveo u članku koji su objavili severnokorejski državni mediji.

„Razvićemo alternativne mehanizme trgovine koje ne kontroliše zapad i zajedno ćemo se odupreti nelegitimnim jednostranim ograničenjima (sankcijama)“, napisao je on.

„U isto vreme, izgradićemo arhitekturu jednake i nedeljive bezbednosti u Evroaziji (uprkos) pritisku SAD, ucenama i vojnim pretnjama“.

Ukidanje sankcija postalo je ruski specijalitet od 2022. I u ovoj oblasti nudi opipljivu pomoć. Pošto je godinama podržavala međunarodne sankcije nuklearnom programu Pjongjanga u Savetu bezbednosti UN, Rusija je posle Ukrajine počela da stavlja veto na oštrije mere i nadzor.

Putin i Kim umesto toga neguju „neraskidivu vezu saboraca“.

Putin verovatno misli da je sve ovo veoma pametno. U stvari, njegova politika u Pjongjangu odražava određeni stepen očaja sa značajnim potencijalnim negativnim stranama.

Dok neke velike zemlje koje bi trebalo da znaju bolje, poput Indije, Brazila, Saudijske Arabije i Južne Afrike, nastavljaju da sede na ogradi Ukrajine, na prošlonedeljnom mirovnom samitu u Švajcarskoj postignut je ogroman konsenzus da Rusija deluje nezakonito i da treba da se povuče.

Iako to nikada ne bi priznao, Putin je izolovan diplomatski, a u manjoj meri ekonomski, u štetnoj meri. U prošlim godinama, ideja da je Rusiji (a pre toga i Sovjetskom Savezu) bila potrebna podrška osiromašene Severne Koreje nišla bi na podsmeh. Sada ne. Takođe govori nešto o slabosti hvaljene industrije naoružanja i ratne ekonomije Rusije da se ona toliko oslanja na uvezene granate.

Još jedan mogući nedostatak Putinovih istočno-azijskih igara moći je sumnjiv stav Kine, njegovog mnogo važnijeg saveznika „bez ograničenja“.

Istorijski gledano, Peking je imao ponekad teške odnose sa svojim nestabilnim susedom, posebno zbog nuklearnih pretnji koje destabilizuju region. Uticaj Kine može biti u velikoj meri precenjen, bez obzira na energetsku i trgovinsku zavisnost Severne Koreje.

Kim je prošlog meseca ljutito reagovao na pregovore Kine, Japana i Južne Koreje o denuklearizaciji, nazvavši ih „teškom političkom provokacijom“.

Zarekao se da nikada neće odustati od nuklearnog oružja. Kina je razumljivo zabrinuta da bi bilateralno partnerstvo tipa koje Putin treba da objavi, zasnovano na nuklearnom oružju, jednog dana moglo da ugrozi sopstvenu bezbednost. Beskrajno kinesko-rusko prijateljstvo nije zagarantovano. Tu je i istorija svađa.

Bajdenova administracija je potpuno svesna negativnih strateških i geopolitičkih implikacija produbljivanja veza Rusije i Severne Koreje. Ali u praktičnom smislu malo je učinio da ometa proces.

Od Trampa, kontakti sa Severom su minimalni. Tokom posete demilitarizovanoj zoni Panmundžom u aprilu, Linda Tomas-Grinfild, američka ambasadorka u UN, požalila se da Moskva i Peking nagrađuju „loše ponašanje“ Severne Koreje štiteći je od sankcija.

Priznajući nedostatak uticaja SAD, Tomas-Grinfild je pozvao Rusiju i Kinu „da preokrenu kurs i … podstaknu Pjongjang da izabere diplomatiju i sedne za pregovarački sto kako bi se posvetio konstruktivnom dijalogu“. Ali, kako pokazuje njegova poseta, Putin, kineski lider Si Đinping i sam Kim jednostavno ne slušaju.

Severna Koreja je samo jedna figura na mnogo većoj šahovskoj tabli 21. veka. Kako u Ukrajini tako i u Gazi, stari svet Pax Americana i međunarodni poredak zasnovan na Povelji UN umire pred našim očima. Na njenom mestu rađa se strašna travestija.