Foto: EPA-EFE/ROBERT GHEMENTPolitika u Rumuniji može biti krvavi posao, posebno na desnici.
Ekscesi Gvozdene garde, pobunjeničke, nasilno antisemitske, ultranacionalističke političko-religijske milicije iz 1930-ih, isticali su se čak i u vreme kada su fašističke partije pravile haos u Nemačkoj, Italiji i Španiji.
S obzirom na ono što se danas dešava u Evropi, događaji iz tog perioda su poučni, piše u kolumni za Gardijan Sajmon Tisdal, spoljnopolitički komentator Obzervera.
Osnivač Gvozdene garde Korneliu Kodreanu, nemilosrdni ubica koji je i sam ubijen 1938. godine, i njegov saveznik koji je postao neprijatelj, pronacistički general Jon Antonesku, koji je pogubljen zbog ratnih zločina 1946. godine, ponovo su u vestima.
To je zato što je Kelin Đorđesku, iznenađujući pobednik prvog kruga predsedničkih izbora u Rumuniji prošlog vikenda, obojicu hvalio kao nacionalne heroje.
Nije puko vraćanje, Đorđesku je u velikoj meri čovek našeg vremena – radikalan, tvrdo desničar, proruski populista-nacionalista koji želi da Rumuniju ponovo učini velikom.
Njegova antiglobalistička, anti-Nato, evroskeptična platforma, pod nazivom „Hrana, voda, energija“, naglašava samodovoljnost i ima za cilj da vrati zemlju njenim ruralnim korenima.
On ne pripada konvencionalnoj političkoj stranci. Umesto toga, koristi TikTok da dopre do miliona pratilaca.
Specijalista za održivi razvoj je, na odgovarajući način, opisao kao „stručnjaka za toksični otpad“, Đorđesku tvrdi da govori „za one koji osećaju da nisu bitni i da su zapravo najvažniji“, kako on to kaže.
Inflacija, dug, korupcija i bezbednost su veliki problemi dok zemlja ide na parlamentarne izbore ovog vikenda, nakon kojih sledi drugi krug predsedničkih izbora 8. decembra.
Pobednička razlika Đorđeswkua u prvom krugu bila je tesna: 22,9 odsto, naspram 19,17 odsto za kandidata centra, Elenu Laskoni – a ustavni sud Rumunije je naložio ponovno brojanje, dovodeći u sumnju rezultat i vreme drugog kruga.
Ako i kada do toga dođe, očekuje se da će Liberalna partija i birači na levici preneti podršku Laskoni u zajedničkom pokušaju da blokiraju Đorđeskua.
Ova previranja bez presedana dramatizuju još jednu panevropsku brigu: ruski hibridni rat i, posebno, mešanje u izbore i kampanje dezinformisanja putem društvenih medija.
Đorđeskuov podvig u tome što je došao niotkuda da bi pobedio podigao je crvene zastave o „preferencijalnom tretmanu“ i operacijama uticaja ispod radara.
Pokrenuta je istraga usred poziva da se TikTok suspenduje.
Ipak, čak i ako Đorđesku bude na kraju osujećen, očigledna privlačnost njegove tvrdo desničarske, suverenističke agende mogla bi da pomeri sledeći parlament udesno i duboko utiče na budući pravac Rumunije.
NATO ima poseban razlog za brigu. Ranije ove godine alijansa je najavila proširenje svoje baze Mihail Kogalniceanu u Konstanci, na obali Crnog mora, vrednu 2,7 milijardi dolara.
Kada bude završena, to će biti najveća vojna baza NATO-a u Evropi. Njegovo prisustvo naglašava vitalnu ulogu Rumunije u održavanju puteva snabdevanja Ukrajine, olakšavanju izvoza žitarica iz Kijeva i održavanju fronta u sve dubljoj konfrontaciji Zapada sa Rusijom Vladimira Putina.
Ipak, ako ima svoj put, Đorđesku bi prekinuo pomoć Ukrajini i ograničio saradnju Rumunije sa NATO-om, za koji veruje da ovu zemlju čini metom.
On je kritičan prema raspoređivanju američkih protivraketnih baterija u Deveselu, na jugu Rumunije, koje smatra nepotrebno provokativnim za Moskvu.
Sve ovo izaziva jezu širom Evrope koja se već oseća pod opsadom, iznutra od ekstremističkih političkih partija, a spolja od subverzivne Rusije i njenih antidemokratskih saveznika.
Nestabilnost duž jugoistočne linije fronta EU, pogoršana ekonomskim nezadovoljstvom, raste.
Strah od toga šta bi Rusija mogla sledeće da uradi, posle Ukrajine, pokreće podršku pomiriteljima i pomiriteljima Kremlja.
Izbori u Moldaviji, susedu Rumunije, u novembru pružili su dodatni zastrašujući uvid u ove zajedničke izazove.
Maja Sandu, prozapadna predsednica zemlje, za dlaku je dobila reizbor u zubima tajne, ruskom inspirisane i finansirane kampanje za njeno smenjivanje.
Sandu je pobedio moldavsku verziju Đorđeskua, autsajdera naklonjenog Kremlju Aleksandra Stojanogla. Referendum o evropskim integracijama u oktobru takođe je bio nezakonita meta Moskve.
Preko Crnog mora, gruzijski birači su upleteni u političku noćnu moru nakon što je vladajuća partija Gruzijski san pokrala parlamentarne izbore u oktobru.
EU je odbacila rezultate, ističući „značajne nepravilnosti“, podmićivanje, lažno predstavljanje i nasilje.
Za slom pregovora o pristupanju EU okrivljuje se autoritarno kretanje Gruzijskog sna.
Smatra se da je stranka pod sve većim uticajem Rusije, koja je, kako se izveštava, ponovo na delu iza izbornih kulisa.
Opozicioni ulični protesti, koji su nastavljeni prošle nedelje, i bojkot parlamenta nisu uspeli da obore rezultat.
Brisel je izrazio uznemirenost. Američki predsednik Džo Bajden rekao je da je „duboko uznemiren demokratskim nazadovanjem zemlje“ – ali malo je urađeno da se pomogne.
Priča nije toliko drugačija drugde u jugoistočnoj i centralnoj Evropi. U Srbiji, Bosni, Mađarskoj i Slovačkoj, desničarski politički lideri se udvaraju Putinu i osporavaju vrednosti EU za koje tvrde da ih podržavaju.
Čak i u Francuskoj i Nemačkoj, srcu evropskog projekta, zavladala je desničarska trulež koju je pokrenula Rusija. Tamo gde je nekada vladala Angela Merkel, Marin Le Pen i Alis Vajdel sada se šepure.
Nacionalističko-populističke partije koje se hrane besom zbog troškova života, migracija i kulturnih tenzija, a ohrabrene i finansirane od strane neprijateljske Rusije koja vodi hibridni i kognitivni rat – ovo su zbratimljeni neprijatelji koji narušavaju, dele i slabe evropske demokratije.
Niko nije imun. Niko još nije smislio kako da preokrene tok.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
