„Velika greška Bajdena“: Kako je rat u Ukrajini postao globalna katastrofa i gde je tu Srbija?

Kada je američki predsednik govorio u Varšavi u martu 2022, mesec dana nakon ruske invazije na Ukrajinu, povukao je crvenu liniju na prstima Vladimira Putina, podseća u dužoj analizi za Gardijan Sajmon Tisdal, spoljnopolitički komentator Obzervera.

„Nemojte ni pomišljati da se krećete ni na jednom inču teritorije NATO-a“, upozorio je on.

Zapadni saveznici će Kijevu obezbediti oružje i pomoć, uvesti opsežne ekonomske i finansijske sankcije Moskvi i svesti rublju na „ruševinu“, obećao je Bajden.

Iako Ukrajina nije članica NATO-a, SAD bi pomogle zemlji da dobije ovu simboličnu bitku za slobodu i demokratiju.

Ali ne bi se direktno sukobila sa Rusijom osim ako Rusija prvo ne napadne NATO.

Trideset meseci kasnije, Bajdenova strategija obuzdavanja je neuspešna.

Poput nelečenog raka, ukrajinska kriza nekontrolisano metastazira.

Daleko od toga da je ograničen na blato i led Donbasa, rat koji se širi, toksične padavine postaju globalno destruktivniji iz dana u dan.

Zagađuje i kvari sve što dotakne. Istina, „vrući“ rat između Rusije i NATO-a je do sada izbegnut.

Ipak, poljska i rumunska teritorija je pogođena zalutalim projektilima i pomorskim napadima. Ceo crnomorski region je upleten, kao i Belorusija.

Putin tvrdi da zapad već ratuje protiv Rusije i preti joj nuklearnim oružjem. Propagandisti se zaklinju da će ispariti Poljsku.

Kriza je izazvala podele SAD i Evrope u NATO-u i unutar EU.

Rasplamsavaju se sporovi oko slanja trupa i raketa dugog dometa u Ukrajinu, pozivanja Kijeva da se pridruži alijansi i stvaranja posebnog evropskog „odbrambenog identiteta“.

Novi jastrebski stav Francuske poništen je nemačkim oprezom.

Neutralna Švedska i Finska su u panici ušli u NATO. Baltičke republike strahuju od obnove ruske agresije.

Mađarska i Srbija umiruju Kremlj. Italija se koleba. Niko se ne oseća sigurnim.

Rat podstiče desno-levi politički ekstremizam dok raste podrška Putinovim plaćenim populističkim apologetama.

U Moldaviji je referendum o članstvu u EU proteklog vikenda bio grubo iskrivljen zbog onoga što je njena predsednica Maja Sandu nazvala ogromnom operacijom podmićivanja od strane „kriminalnih grupa koje rade zajedno sa stranim snagama“ – naime, kremljskih marioneta.

Sada Moskva posmatra izbore ovog vikenda u Gruziji na kojima se tajno zaverama pokušava da obezbedi da prozapadne stranke izgube.

Takav hibridni rat – subverzija, dezinformacije, operacije uticaja, sajber-napadi, prevare, onlajn trolovanje – rasli su širom sveta od 2022. godine, pošto autoritarni režimi slede rusko vođstvo.

Neuspeh obuzdavanja rata ohrabruje seizmičke geopolitičke promene, pre svega „bez ograničenja“ kinesko-rusko partnerstvo.

Kineski predsednik Si Đinping dobija jeftinu naftu; izopšteni Putin dobija tehnologiju dvostruke namene za razbijanje sankcija plus diplomatsku podršku.

Ali to je mnogo više od toga. Na prošlonedeljnom samitu Brics-a – čiji je domaćin bio Putin – Rusiji, Kini, Indiji, Brazilu i Južnoj Africi pridružili su se Iran, Severna Koreja, Sirija, Venecuela i, alarmantno, članica NATO-a Turska (između mnogih drugih).

Putin predviđa globalni antizapadni savez, Si postamerički novi svetski poredak 21. veka predvođen Kinom.

Ovo nisu besposleni snovi.

Za mnoge zemlje drugog reda, osuda zapada ruske agresije u Ukrajini i njegovo odbijanje da osudi i aktivno olakšava izraelsku agresiju u Palestini predstavlja nepodnošljiv dvostruki standard.

Neki menjaju stranu.

Šta bolje ilustruje neograničenu prirodu ovog sukoba koji se neumoljivo širi od zapanjujuće vesti da Severna Koreja, kao kontrapunkt koji oduzima dah vojnoj intervenciji SAD i Ujedinjenog Kraljevstva u korejskom ratu pre skoro 75 godina, raspoređuje trupe na ukrajinsko pozorište?

I koliko je užasno to što Donald Tramp može cinično da iskoristi ukrajinski „večni rat“ da ubedi američke glasače da demokrate poput Kamale Haris ne mogu da kontrolišu haotičan svet, NATO je trik koji vode oslobađajući Evropljani, a UN su beskorisne.

Rat skreće pažnju sa drugih teških sukoba, od Sudana do Mjanmara.

Napadi na kijevski izvoz žitarica izazvali su nestašicu hrane i skokove cena, što je pogodilo siromašnije zemlje.

To remeti kooperativno delovanje na klimi; zaista, znatno je povećao emisije gasova staklene bašte.

Dok Putin, optužen za ratne zločine, ostaje nekažnjen, poštovanje međunarodnog prava i povelje UN naglo pada. Nekažnjivost cveta.

Ogromni ekonomski troškovi rata eskaliraju. Svetska banka procenjuje da su prve dve godine u Ukrajini izazvale direktnu štetu od 152 milijarde dolara (117 milijardi funti).

UN predviđaju da je za oporavak i rekonstrukciju potrebno 486 milijardi dolara.

Svakog dana ukupni iznosi rastu. U međuvremenu, Rusija gradi mračne međunarodne mreže – zvanično odobreno crno tržište – da bi zaobišla sankcije i potkopala hegemoniju dolara.

Cena života je srceparajuća. Konzervativne procene UN govore da je oko 10.000 civila ubijeno, a dvostruko više povređeno. Možda je poginulo više od 30.000 ukrajinskih vojnika. Procenjuje se da ruske vojne gubitke iznose 115.000 ubijenih i 500.000 ranjenih. Cena za rusko društvo intenziviranja autoritarizma, korupcije i suzbijanja neslaganja i slobodnih medija je nemerljiva.

Ukrajina nije izgubila rat, što je samo po sebi izuzetan podvig. Ali ni to nije pobeda. Podrška Zapada slabi, uprkos retorici; Ruske snage napreduju.

Malo je onih koji prihvataju „Plan pobede“ predsednika Vladimira Zelenskog. Zima dolazi.

Koliko je od ovoga moglo da se spreči? Neki razvoji, kao što su osovina Kina-Rusija i rastući desničarski populizam, ionako su se dešavali. Rat ih je jednostavno ubrzao.

Ali mnogo šire štete bilo je moguće izbeći, u potpunosti ili delimično.

U Varšavi, Bajden je bio iskren, gotovo hvalisav: još u januaru 2022. američke obaveštajne službe su znale da je invazija neizbežna.

Rekao je da je više puta upozoravao Putina da bi to bila velika greška.

Ipak, s obzirom na njegovo strastveno uverenje da borba Ukrajine za demokratiju i slobodu ima vitalni univerzalni značaj, ono što je Bajden trebalo da uradi jeste da je ruskom diktatoru otvoreno rekao: „Zaboravi. Nemojte napadati.

U suprotnom ćete se boriti protiv bolje naoružanog i moćnijeg NATO-a.”

To se zove odvraćanje. To je ono čemu NATO služi. Zadržavanje nikada nije bilo dovoljno. Putin možda i dalje nije slušao. Ali kukavica kakav jeste, verovatno bi, zaključuje Tisdal.