„Evropa kao privezana koza bleji okružena vukovima“: Sajmon Tisdal analizira za Gardijan

EU je pod opsadom današnjih potomaka Gota, Mongola i Vandala. Ali šta su radili vrhunski poslanici EP? Cenkanje oko toga ko će dobiti koje dobro popunjeno mesto u Evropskoj komisiji – kao da je to zaista važno u haotičnom, grabežljivom svetu gde je Evropa privezana koza koja bleji okružena vukovima, piše za Gardijan Sajmon Tisdal, spoljnopolitički komentator Obzervera.

Ruska horda Vladimira Putina napreduje sa severa, proždire ukrajinsku teritoriju i postavlja teren za još ilegalnih aneksija.

Na istoku, Kina Si Đinpinga, koja koristi ogromnih 292 milijarde evra godišnjeg trgovinskog suficita, igra evropsku igru ‘zavadi pa vladaj’ dok vodi agresivne tajne obaveštajne i hakerske operacije.

Na zapadu, nakon čiste izborne čistke, američki glavni vandal žudi za borbom.

Mario Dragi, bivši predsednik Evropske centralne banke, upozorava da je „razlog postojanja“ EU ugrožen.

Ipak, naizgled nesvesna, predsednica komisije, Ursula fon der Lajen, provela je nedelju u trampi sa liderom Evropske narodne partije Manfredom Veberom i druge slične političare koji se bore za vlast.

Nameće se i ključno pitanje može li se mađarskom Oliveru Varheljiju poveriti dobrobit životinja?

„Mi se bavimo politikom, ponekad je potrebno neko vreme“, rekao je Veber za Politico.

Anonimni zvaničnik EU bio je manje samozadovoljan: „Moramo da živimo u stvarnom svetu i da krenemo dalje. Narod SAD je dao blanko kartu Trampu dok se mi zajebavamo. Parlament je izabran u junu. Fon der Lajen je ponovo imenovana u julu. Ali novo rukovodstvo EU možda neće biti ‘na poslu’ do decembra ili kasnije“.

Hronična beskorisnost briselske birokratije je najmanji problem Evrope. U autoritativnom izveštaju u septembru, Dragi je pozvao na godišnje ulaganje od 800 milijardi evra u oblastima kao što su veštačka inteligencija, zelena tehnologija i odbrana, kako bi se podstakao rast, konkurentnost i bezbednost EU u odnosu na SAD i Kinu.

Kao i Rusija, i jedni i drugi ubrzano šire vojnu potrošnju.

Odgovarajući Dragiju, lideri EU izdali su „deklaraciju o konkurentnosti“ na samitu u Budimpešti koja zvuči veličanstveno.

U tipičnom briselskom maniru, u deklaraciji se obećava da će preduzeti „odlučne korake“ u pogledu investicija, ostvariti „hitan napredak“ u uniji tržišta kapitala i povećati odbrambene kapacitete „bez odlaganja“.

Da li će se nešto od ovoga ikada ostvariti zavisi na kraju od političke volje nacionalnih lidera.

Ali politička volja posustaje. Baš kada je Donald Tramp trijumfovao, nemačka vlada – koja se, zajedno sa Francuskom, tradicionalno smatra pokretačkom snagom u EU – je pala.

Kancelarsko mesto Olafa Šolca je gotovo. Ipak, izbori su zakazani tek krajem februara. Pravi „unutrašnji neprijatelj“ Evrope – stranke krajnje desnice i krajnje levice koje neguju antidemokratske, trampističke tendencije – nastaviće napredovanje u Nemačkoj kao i drugde.

Ko god da bude ispred, a anketari favorizuju demohrišćane desnog centra Fridriha Merca, skoro sigurno će biti primoran u još jednu slabu dvostranačku ili trostranačku koaliciju, sklonu istim iscrpljujućim pukotinama koje su potopile Šolca.

U međuvremenu, u Francuskoj, rejting predsedništva Emanuela Makrona, koje se suočava se sa sličnim izazovima krajnje desnice, je u padu – 23 odsto. Makron je barem budan u opasnosti.

Govoreći u Budimpešti, on je upozorio da će Evropa biti na meniju ako ne uspe da razvije veću ekonomsku i bezbednosnu nezavisnost.

„Svet se sastoji od biljojeda i mesoždera. Ako odlučimo da ostanemo biljojedi, onda će mesožderi pobediti i mi ćemo biti tržište za njih“, rekao je Makron.

„Da li želimo da čitamo istoriju koju su napisali drugi, ratove koje je pokrenuo Putin, američke izbore, izbore koje su Kinezi napravili u pogledu tehnologije ili trgovine, ili želimo da pišemo istoriju“, zapitao je na mreži X. „Ja mislim da imamo snage da to napišemo“.

Makron govori o dobroj igri. Ali da li ga neko sluša ovih dana?

Trampov povratak svakako koncentriše umove (izvan evropskog parlamenta). Njegova destruktivna, regresivna politika o protekcionističkim tarifama, Ukrajini, Izraelu-Palestini, Iranu, budućnosti NATO-a i klimatskoj krizi direktno je u suprotnosti sa interesima EU.

Jedan od hitnih strahova je da bi globalni trgovinski rat mogao gurnuti evrozonu u recesiju i prisiliti Evropu da izabere stranu između SAD i Kine, svojih najvećih trgovinskih partnera.

Tramp kaže da će uvesti carine između 10 i 20 odsto na sav uvoz, što bi, na primer, moglo da desetkuje evropsku automobilsku industriju.

Kina bi se mogla suočiti sa carinama od 60 odsto ili više. Bila bi prinuđena da uzvrati, kao i EU. Rezultat: haos na globalnom tržištu.

Ukrajinska završnica je još jedna ogromna kriza koja brzo pogađa Evropu. Sasvim je moguće da će Tramp isključiti američku vojnu pomoć, i u zaveri sa Putinom pokušati da Kijevu nametne sporazum teritorija za mir.

U takvom trenutku, EU bi se, u stvari, suočila sa ujedinjenim frontom SAD, Rusije i Kine, Putinovog bliskog saveznika.

Rekord Evrope u povećanju proizvodnje oružja nije ohrabrujući. Nemačka smanjuje vojnu pomoć. Države poput Mađarske nikada nisu dale ni smokvu.

Žozep Borelj, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku, koji je posetio Kijev prošlog vikenda, obećao je nepokolebljivu podršku. Malo ko veruje da su takva obećanja verodostojna. Isto tako kada britanski premijer Kir Starmer kaže istu stvar. Ukrajina tvrdi da Britanija pod laburistima nazaduje.

Možda bi Evropa u vremenu opasnosti trebalo da traži čvrsto vođstvo i konkretnu akciju na istoku. Barem poljski premijer Donald Tusk čini nešto praktično da odvrati velike zveri koje šetaju evropskim granicama.

On stvara savez proukrajinskih zemalja unutar NATO-a, uključujući Francusku, Britaniju i baltičke države, bez obzira na Trampa.

Ovaj novi politički pejzaž predstavlja ozbiljan izazov za sve. „Intenzivno ćemo koordinirati saradnju sa zemljama koje imaju veoma sličan pogled na geopolitičku i transatlantsku situaciju u Ukrajini“, rekao je Tusk.

Kao u drevnim vremenima, kada je odbrana Rima padala, neko mora da zauzme stav i, nadamo se, da pobedi varvare na kapiji, zaključuje Tisdal.