Šalju migrante u pustinju

Loprete je na Tviteru naveo da su migranti iz 16 zemalja ostavljeni na granici s Nigerom, preneo je Radio Slobodna Evropa.

Agencija Asošiejted pres (AP) je prošlog meseca javila da je Alžir od maja prošle godine ostavio više od 13.000 migranata u pustinji Nigera i Malija, koji su zatim morali da hodaju ili umru pod ogromnom vrućinom.

Nekoliko nedelja nakon izveštaja AP, delovalo je da su takva proterivanja obustavljena. Kancelarija IOM u Maliju je saopštila da deluje da inače tajnovita alžirska vlada pokušava da prenosi kuda se migranti kreću. Nasuprot tome, jedan humanitarni radnik s vezama u Alžiru rekao je da vlada okuplja migrante i zatvara ih.

IOM je bila primorana da pronalazi migrante u pustinji, a mnogi od njih su AP rekli da su na putu izgubili neke saputnike koji su umrli.

Alžir ima sporazum s Nigerom da građane Nigera u konvojima deportuje do Agadesa. Međutim, migranti iz drugih zemalja koji su hvatani u brojnim racijama se kamionima prevoze na 15 kilometara od najbliže vode i naređuje im se da idu kroz neke od najnegostoljubivijih terena na svetu, gde leti temperature prelaze 40 stepeni.

Afrička unija, iz čijih članica dolaze mnogi od proteranih migranata, zahtevale su da Alžir prestane da ostavlja ljude da umru u pustinji.

Takvu praksu su osudile i UN. Alžirska vlada to nikada nije priznala. Ubrzo nakon izveštaja AP o proterivanju u pustinju, vlada je pozvala lokalne novinare da posete prihvatne centre za migrante i tvrdila da je to dokaz o humanom postupanju prema njima.

Međutim, novinarima nije bilo dozvoljeno da idu dalje od centara u kojima se migranti drže pre proterivanja.

Nejasna sudbina 451 migranata

Dva patrolna broda granične policije preuzeli su danas kod 451 migranta sa jednog velikog ribarskog broda, ali je njihova sudbina ostala nejasna pošto je italijanski ministar unutrašnjih poslova insistirao da se oni pošalju na Maltu ili vrate Libiju, javio je Asošijeted pres.

Kancelarija italijanskog premijera Đuzepe Kona saopštila je da se razmatraju tri mogućnosti: preraspodela migranata među evropskim zemljama, kontaktiranje libijskih vlasti kako bi se dogovorili o njihovom povratku ili zadržavanje na brodovima kako bi ih pregledali za azil.

AP podseća da ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini odbija da pusti spasilačke brodove u italijanske luke, pa je ranije ove nedelje morao iz humanitarnih razloga da interveniše i italijanski predsednik.

Migranti su bili navelikom ribarskom brodu kada su italijanski i malteški kontrolni centri obalne straže pokrenuli akciju spasavanja.

Malta je rekla da je ispunila svoje obaveze nadgledanjem plovila pošto je posada italijanskih brodova jasno pokazala da im nije potrebna pomoć i da idu prema ostrvu Lampeduza.

Italija generalno oseća da ju je Evropska unija ostavila da sama svake godine reši desetine hiljada migranata koji dolaze preko mora i traži od EU da pojača transfer migranata iz Italije i pokuša da pomogne Libiji da spreči njihov odlazak.

Zvaničnici spasilačkih agencija tvrde da su migranti koji se vraćaju u Libiju u opasnosti da se suoče sa zlostavljanjem, silovanjem, premlaćivanjem i ropstvom.