"Šalju nam vreće za sahranu, ne sredstva za lečenje": Istraga Intercept o tome kako izgleda porođaj u Gazi, kako se leče bolesni od kancera 1Foto: EPA-EFE/MOHAMMED

Pošto je većina bolnica zatvorena, lekari u Gazi se bore da brinu o prevremeno rođenim bebama – često bez struje.

Izraelski napadi na pojas Gaze ostavili su zdravstveni sektor u opkoljenoj obalskoj enklavi u stanju bez presedana, skoro potpunog kolapsa, pokazuje istraga Magazina +972 i Intercept.

Strašni uslovi izazvani su intenzivnim izraelskim bombardovanjem, koji ciljaju i bolnice i okolna područja, zajedno sa nestankom struje, nestašicom goriva i medicinskih zaliha i eksponencijalnim povećanjem broja povređenih.

Više od polovine od 30 bolnica u Gazi potpuno je zatvoreno, podaci su tamošnjeg Ministarstvu zdravlja. Za druge, period rada ostaje neizvesno kratak: kriza je gurnula mnoge od preostalih zdravstvenih centara na ivicu zatvaranja, čineći ih nesposobnim da pružaju vitalne medicinske usluge.

Zdravstveni radnici i zaposleni u bolnicama strahuju da, iako broj žrtava svakodnevno raste, zdravstveni sistem uskoro neće moći da primi nove pacijente.

„Nestalo nam je goriva, a struja je isključena. Bolnica je van funkcije“

„Već nekoliko dana pričamo o nedostatku goriva i struje u bolnici“, rekao je u prošlonedeljnom intervjuu dr Sobhi Skaik, direktor Turske bolnice prijateljstva u oblasti Mughraka u centralnom pojasu Gaze.

„A sada se desilo ono čega smo se plašili i na šta smo više puta upozoravali: nestalo nam je goriva i struja je isključena. Bolnica je van funkcije.”

Ljudi povređeni u borbama nisu jedini pogođeni smanjenom zdravstvenom zaštitom. Među ugroženim osobama su pacijenti sa ozbiljnim bolestima, poput raka, a posebno trudnice i bebe.

Neonatalna nega se oslanja na specijalizovanu opremu na struju; stalni prekidi struje u Gazi dovode u opasnost odojčad, a posebno prevremeno rođene bebe.

„Nestanak struje stvara mnoge rizike, jer postoje uređaji i lekovi kojima je potrebna važna nega i određena sobna temperatura“, rekla je dr Šerin Abed, neonatolog u bolnici Al-Šifa, koja sada služi u bolnici Al Aksa mučenika u Deir al-Balahu nakon preseljenja sa porodicom u južni deo pojasa.

„Prevremeno rođenim bebama je potrebna posebna nega koja zahteva stalni rad uređaja“, dodala je, navodi se u analizi Intercepta.

Tokom intervjua, Skaik je zastao, ne verujući da je svaki kontakt sa pacijentima u Gazi prekinut. „Od početka rata mnogi pacijenti nisu mogli da stignu do bolnice, ali mi nismo prestali da ih služimo“, rekao je on. „Trenutno nema tretmana za pacijente obolele od raka“.

Njegova bolnica je specijalizovana za lečenje raka i jedina je ustanova koja, pod normalnim okolnostima, opslužuje odrasle pacijente sa rakom u Gazi.

„Bolesnik od raka u Gazi umire tri puta“, rekao je Skaik. „Prvi put zbog raka. Drugi put zbog nedostatka lekova. I treći put zato što su ga tokom lečenja gađali izraelski ratni avioni“.

Trudnice i dojenčad

Od početka rata, pobačaji, prevremeni porođaji i smrtnost fetusa su se trostruko povećali na Odeljenju za akušerstvo i ginekologiju bolnice Al-Šifa u gradu Gaza, kaže dr Abed Abu Hasira, lekar na ovom odeljenju. Preko 50.000 trudnica u Gazi živi u stalnom strahu da će izgubiti svoje bebe dok rat besni.

„Trenutna situacija u svetlu rata je izuzetno loša za trudnice“, rekao je dr Valid Abu Hatab, akušer i ginekolog u bolnici Al Aksa. Hiljade je raseljeno, a široko rasprostranjena šteta otežava dolazak do zdravstvenih centara, ometajući redovne preglede tokom trudnoće – posebno rizično za one kojima je potrebna nega zbog stanja povezanih sa trudnoćom ili već postojećih.

„Postoje neke trudnice koje ne mogu lako da stignu do bolnice zbog intenziteta bombardovanja“, rekao je Abu Hatab. Ispričao je priču o pacijentkinji kojoj bi, u normalnijim okolnostima, put do bolnice inače trajao pet minuta.

U njenom stanju i sa uništenim područjem, to je trajalo satima, što je dovelo do pogoršanja njenog zdravlja. Abu Hatab je rekao da je mogao da leči ženu i njeno novorođenče po njihovom dolasku, ali sa velikim poteškoćama.

"Šalju nam vreće za sahranu, ne sredstva za lečenje": Istraga Intercept o tome kako izgleda porođaj u Gazi, kako se leče bolesni od kancera 2
Foto: EPA-EFE/MOHAMMAD ALI

U nekim slučajevima, žene moraju da putuju ne samo kroz grad, već i da putuju na velike udaljenosti unutar pojasa Gaze jer su raseljene iz svojih domova. Mnoge građevine, posebno u gradu Gaze na severu, oštećene su, ostavljajući nebrojeni broj beskućnika.

A, 13. oktobra, Izrael je upozorio ljude u severnoj Gazi da se pomere na jug ili rizikuju da budu meta militanata — deklaracija za koju je Amnesti internešenel rekao da bi mogla predstavljati ratni zločin.

Nakon upozorenja, jedna od žena koje su pobegle sa severa bila je 25-godišnja Nesma Hadžadž, koja je u to vreme bila u sedmom mesecu trudnoće. „Ja sam iz grada Gaze“, rekla je u intervjuu.

„I pošto sam trudna, jako sam se plašila da će doći do bombardovanja u blizini moje kuće. U nemogućnosti da nađu prevoz, Hadžadž i njena porodica su hodale prema južnoj Gazi.

„Usput“, kazala je, „osetila sam jak bol, porođajnu bol, pa sam otišla u bolnicu Al Aksa“.

Stres je doprineo prevremenom rođenju njenog deteta. „Moje dete je već 10 dana pod lekarskim nadzorom, pati od mnogih zdravstvenih problema“, rekla je Hadžadž.

Šerin Abed, doktorka koja radi u bolnici Al Aksa, objasnila je da se trenutno nalaze 22 bebe na odeljenju za novorođenčad – čije porodice nisu mogle da dođu do bolnice. „Porodice imaju mnogo poteškoća da dođu i vide svoju decu zbog ratnih uslova i neprekidnog bombardovanja“, rekla je ona.

U slučaju Hadžadž, odlučila je da ostane u bolnici kako bi bila blizu svog deteta. „Zabrinuta sam za njega i plašim se da ću ga izgubiti“, nastavila je. Hadžadž je veoma svestna nestašice goriva koja muči preostale otvorene bolnice u Gazi i plaši se onoga što nastavak rata predstavlja.

„Šokirana sam“, nastavila je. „Ne mogu da opišem kako se osećam u vezi sa ovom situacijom. Da li će generatori i uređaji prestati da rade u bolnici? Šta će biti sa ovom decom i kakva je njihova sudbina? Da li to znači da ako prežive bombardovanje, neće preživeti opsadu i lišavanje koje nam nameće Izrael? Nadam se da će se moja beba brzo oporaviti pre nego što bolnice potpuno ostanu bez goriva.

Pacijenti sa rakom

U pojasu Gaze ima više od 10.000 pacijenata obolelih od raka, rekao je Skaik iz Turske bolnice prijateljstva. Pre rata, bolnica je primala 550 pacijenata dnevno, pružala hemoterapiju za 150 pacijenata i davala tretmane hipnozom za oko 130 pacijenata dnevno.

Turska bolnica prijateljstva jedna je od 16 bolnica koje su zatvorene usred rata, saopštilo je Ministarstvo zdravlja u Gazi. Druge uključuju bolnicu Beit Hanoun, bolnicu Al-Vafa i specijalizovane institucije poput Međunarodne očne bolnice.

Kao i druge, bolnica turskog prijateljstva je pretrpela akutni nedostatak goriva za napajanje svojih generatora. „Gorivo je neophodno za rad pumpi za vodu i proizvodnju kiseonika, za pripremu lekova i za rad medicinskih uređaja, kao i za rad interneta“, rekao je Skaik. „Bolnica je potpuno kompjuterizovana, pa se informacije gube i teško nam je da odredimo doze i lekove i praćenje pacijenata“.

Bolnica je oštećena kada su izraelski vazdušni napadi više puta gađali njeno okruženje. Treći sprat, gde su dve sobe bile posvećene terapiji hipnozom za obolele od raka, uništen je.

Eksplozije su oštetile i delove drugog sprata. Bombaški napadi su doveli do evakuacije unutar ustanove, a pacijenti su premešteni u podrum. „Izvestan broj pacijenata je pretrpeo lakše povrede od opiljaka od stakla i gušenja kao posledica ovih vazdušnih udara“, rekao je Skaik.

Izraelska blokada Gaze koja traje već 17 godina zbog Hamasove vladavine nad enklavom već je uzela danak u zdravstvu. Rat i prateće pooštravanje opsade od strane Izraela – koji je prekinuo gorivo, struju, vodu i druge osnovne potrepštine nakon Hamasovog napada 7. oktobra – ispraznio je sve zalihe koje su bile dostupne.

„Pre rata postojala je velika nestašica osnovnih lekova za lečenje raka“, rekao je Skaik. „Danas uopšte nema lekova za lečenje, pošto je bolnica iscrpela sve lekove protiv raka i protiv bolova“.

Kako je sposobnost bolnice da pruža usluge opala, svi pacijenti, medicinsko i tehničko osoblje su zamoljeni da je napuste.

„Kada je bolnica ispražnjena“, rekao je Skai, „slučajevi koji su klasifikovani kao ozbiljni prebačeni su u bolnicu u blizini pacijentovog prebivališta, a ostalim pacijentima su davani neki lekovi i zamoljeni da odu kući ili pronađu sklonište u nekoj od operativnih klinika ili izbegličkih centara“.

Blokada i mala pomoć

Smeštena zapadno od grada Gaze, dečja bolnica Al-Rantisi je jedina zdravstvena ustanova u Pojasu Gaze koja je osnovana da pruža negu pedijatrijskim pacijentima sa rakom. Trenutno je, rekao je dr Mustafa Al-Kahlot, direktor bolnice, 70 dece registrovano kao pacijenti, zajedno sa njihovim raseljenim porodicama.

Potrebna je hitna akcija kako bi se olakšalo lečenje pacijenata u inostranstvu, rekao je Al-Kahlot: Brza intervencija će značajno povećati šanse ove dece za oporavak. Ipak, neophodni tretmani ostaju van domašaja u Pojasu Gaze.

Potrebu su priznale i spoljne vlasti: pacijenti su dobili medicinske uputnice za odlazak u bolnice u Egiptu pre izbijanja rata, ali izraelske vlasti odbijaju da im dozvole da budu transportovani radi lečenja.

U intervjuu, Al-Kahlot je naslikao sumornu sliku pedijatrijskih pacijenata koji se bore sa ozbiljnim nedostatkom mogućnosti lečenja. Njihov strah je pojačan ponovnim napadima na blizinu bolnice, poslednjim napadom 6. novembra koji je pogodio treći sprat. Šteta je velika, nekoliko je ranjeno, a četiri osobe su ubijene.

Stvari su postale toliko strašne da u većini bolnica koje su i dalje otvorene ponestaje osnovnih potrepština, rekao je dr Marvan Al-Hams, direktor bolnice Jusef Al-Nadžar u gradu Rafi na jugu Gaze. Bilo kojoj maloj bolnici, rekao je, trebaće ove zalihe za rutinski svakodnevni rad.

Upravo su ove vrste nestašice bile u središtu ono malo međunarodne diplomatije koje je preduzeto u ime Palestinaca u Gazi. Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena hvalila se kako je naterala Izrael da pusti nekoliko kamiona pomoći u Gazu istovremeno.

Upitan o medicinskoj pomoći koja je ušla u pojas Gaze sa prelaza Rafa sa Egiptom, Al-Hams je uzdahnuo. „To nije dovoljno za jedan dan u bolnici“, rekao je. Polovina pomoći koja je stigla u bolnicu Al-Nadžar bile su vreće za sahranu, rekao je, a veći deo druge polovine bile su flaše za vodu i drugi materijali koji ne zadovoljavaju osnovne potrebe bolnice.

„Oni samo žele da nam pomognu oko sahrane, a ne lekova“, rekao je, „ili onoga što nam je potrebno u operacionim salama“.

U severnim delovima pojasa Gaze situacija je još gora. Indonežanska bolnica, koja se nalazi u Beit Lahiji, teško je oštećena u izraelskim vazdušnim napadima. Dok Izrael kaže da je Hamas izgradio objekat da prikrije vojnu infrastrukturu, indonežanska vlada je uzvratila da je izgradila bolnicu za palestinske stanovnike Gaze. U svakom slučaju, štete i nestašica goriva ozbiljno su umanjili kapacitete bolnice.

„Približno 70 odsto usluga indonežanske bolnice je stalo zbog kvara na generatorima zbog nestanka goriva“, rekao je dr Atef Al-Kahlout, direktor indonežanske bolnice. On se brine da će nestašica goriva prekinuti upotrebu mašina za dijalizu, što bi potencijalno moglo dovesti do smrti mnogih pacijenata sa dijagnozom zatajenja bubrega.

Nedostaci su doveli do odluka koje bi na Zapadu bile nezamislive: biranje između pacijenata koji bi, u normalnim okolnostima, svi mogli da prežive. Bolnice u pojasu Gaze su prinuđene da identifikuju koji slučajevi imaju veću stopu preživljavanja i da im daju priliku za operaciju ili prostor na odeljenjima intenzivne nege.

Al-Kahlout ne krije da on i njegove kolege moraju da naprave ove kalkulacije, ali dodaje da „ovu odluku smatramo jednom od najtežih odluka koje su nam nametnuli ratovi“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari