Sutra je važan samit EU: Zašto neće biti lako?

Dok se 27 lidera bloka okuplja se sutra u Briselu, oni znaju da čitava sigurnosna arhitektura posleratnog perioda, ona koja zavisi od podrške Sjedinjenih Američkih Država, može svakog dana da se sruši.

Od kada se Donald Tramp vratio u Belu kuću, lideri su mnogo govorili o suverenitetu i odbrani. Zvaničnici iz evropskih vlada rekli su za Politico da priznaju da je trenutak došao da se reči pretvore u akciju, ali neki već strahuju da bi to moglo da pođe po zlu.

Dok je francuski predsednik Emanuel Makron govorio o potrebi za „neverovatnim buđenjem“, a budući nemački kancelar Fridrih Merc opisao Evropu kao da je „pet minuta do ponoći“, zabrinutost onih bliskih ovoj diskusiji jeste da se događaji dešavaju brže nego što mogu da se nose sa njima.

„Scenario iz noćne more jeste da SAD uskoro objave dogovor koji prihvata većinu zahteva Rusije i zatim kažu Ukrajini i Evropi da to prihvate ili odbace“, rekao je Malcom Čalmers, zamenik generalnog direktora Kraljevskog instituta ujedinjenih službi u Londonu.

I nisu samo uplašeni zbog Sjedinjenih Američkih Država.

Takođe su oprezni i prema nekima od svojih. Dok je četvrtak planirani samit, organizovan samo nekoliko dana nakon formalnih sastanaka u Parizu i Londonu, što je znak ozbiljne namere da se dođe do rešenja, diplomate se već pripremaju na mogućnost da grupa lidera naklonjenih Rusiji, predvođena Viktorom Orbanom iz Mađarske, omete ceo proces.

Broj tema koje su na dnevnom redu i zabrinjavajući nedostatak jedinstva znači da ovaj samit ima potencijal da skrene u više različitih pravaca.

Lideri će razmatrati kako brzo mogu preusmeriti resurse kako bi ojačali nacionalne vojske, a istovremeno će pokušati da pokažu podršku Ukrajini, na primer, ponovnim potvrđivanjem njenog puta ka članstvu u EU.

Takođe će pokušati da naglase svoje gađenje prema režimu Vladimira Putina, uključujući možda i obavezivanje na još jedan krug sankcija.

Dakle, ukratko: Neće biti lako.

Poslanici Evropskog Parlamenta iz stranke Volt traže da se Mađarskoj oduzme pravo glasa u EU jer to blokira zajedničke odluke. Oni će poslati odgovarajući plan evropskim liderima, prenela je ukrajinska agencija RBC pozivajući se na Politiko.

Kako navodi agencija, njihov plan se sastoji od 9 tačaka. U dokumentu, pored poziva na oduzimanje glasačkog prava Mađarskoj, predlaže se imenovanje visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaje Kalas za punopravnog ministra spoljnih poslova EU.

Autori teksta takođe nastoje da stvore zajedničku evropsku vojsku i da osiguraju da se ugovori EU mogu revidirati kako bi uključili nove nadležnosti u oblasti odbrane i pripremili se za proširenje.

Mađarska je više puta bila kritikovana u Evropskom parlamentu zbog kršenja vladavine prava i demokratskih standarda.

EU optužuje vladu Viktora Orbana da ograničava nezavisnost sudstva, slobodu medija i prava civilnog društva.

Zbog toga je Brisel zamrznuo milijarde evra finansijske pomoći Budimpešti, zahtevajući da se ispune uslovi za jačanje demokratskih institucija.

U isto vreme, Mađarska koristi svoje pravo veta da blokira važne odluke EU, uključujući one o pomoći Ukrajini i sankcijama protiv Rusije.

To je dovelo do poziva evropskih poslanika da se Mađarskoj oduzma prava glasa u Savetu EU. Posebno je partija Volt već pokrenula plan za uvođenje sankcija Budimpešti zbog njenih postupaka koji su u suprotnosti sa interesima Evropske unije.

„Evropa se suočava sa jasnom i sadašnjom opasnošću u razmerama koje niko od nas nije video u svom odraslom životu“, napisala je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen liderima EU u utorak.

„Budućnost slobodne i suverene Ukrajine – bezbedne i prosperitetne Evrope – je na kocki.

Više od tri godine od potpune invazije Rusije na Ukrajinu i jedva šest nedelja otkako je Tramp postao predsednik, samit u četvrtak će obeležiti nedelju dana istorijskih trenutaka sa druge strane Atlantika.

„Izdaci za odbranu postaju fiksni trošak“, rekao je jedan evropski diplomata.

„Sada moramo svakodnevno da plaćamo za grejanje. Svaki dan morate da plaćate za municiju, bar nekoliko godina, dok Tramp ne umre“.

Jedno od prvih pitanja koja će lideri razmatrati jeste plan koji je u utorak najavila Ursula fon der Lajen da se otključa do 800 milijardi evra dodatnih izdataka za odbranu u narednim godinama.

Najkonkretnije, plan Fon der Lajen uključuje ideju da EU pozajmi 150 milijardi evra koje bi bila dodeljena vladama EU za finansiranje panevropske opreme u oblastima kao što su odbrana od vazdušnih napada i raketnih sistema, artiljerija, rakete, municija, dronovi i druge potrebe.

Komisija predlaže ublažavanje pravila o potrošnji EU kako bi se omogućilo vladama da povećaju svoje vojne kapacitete.

Prema rečima Ursule fon der Lajen, dozvoljavanje zemljama da povećaju izdvajanja za odbranu koja odgovaraju 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda tokom četiri godine značilo bi oko 650 milijardi evra širom bloka.

Iako je ovo planirano već neko vreme, njen javni nastup u utorak bio je odgovor na odluku SAD-a da obustavi pomoć Ukrajini, rekli su dvojica zvaničnika EU.

Evropska investiciona banka je takođe najavila da planira da menja svoja pravila kako bi olakšala finansiranje projekata u oblasti odbrane.

Diplomate i zvaničnici EU još uvek proučavaju detalje predloga, ali ukupno je opisano kao prvi korak u pravom smeru.

„Fon der Lajen pokušava da uzme bika za rog“, rekao je francuski ministar koji je, kao i drugi citirani, dobio anonimnost kako bi mogao otvoreno da govori. „Ali hoće li tehnička struktura EU pratiti taj korak?“

Lideri će takođe razmatrati kako da iskoriste rusku imovinu koja je zamrznuta od početka rata u Ukrajini.

Dok se kamate generisane od imovine u vrednosti od 200 milijardi evra već koriste za finansiranje pomoći, zemlje, uključujući Francusku, sve više prihvataju kontroverzniju ideju oduzimanja tih imovina, iako protivnici ovog plana tvrde da će se susresti sa pravnim prepreka i da može izazvati finansijsku nestabilnost.

Već se sprema bitka oko slanja dodatne vojne podrške Ukrajini.

Zvaničnici su očekivali da se u izjavu samita uključi plan koji je prošlog meseca objavila šefica diplomatije EU Kaja Kalas da se Ukrajini ove godine isporuči najmanje 1,5 miliona metaka artiljerijske municije, kao i druge opreme poput sistema protivvazdušne odbrane, projektila i dronova.

Iako se konačna izjava neće pojaviti do kraja samita, nacrt koji je kružio u utorak uveče i u koji je uvid imao Politico poziva ministre da pronađu način da osiguraju da isporuke oružja napreduju.

Zvaničnici su rekli da Mađarska odbija da pristane na to.

Nacrt teksta naglašava da će EU „nastaviti da pruža Ukrajini redovnu i predvidivu finansijsku podršku“.

EU će tokom ove godine Ukrajini obezbediti 30,6 milijardi evra, pri čemu se očekuje da isplate iz EU mehanizma za podršku Kijevu dostignu 12,5 milijardi evra, dok će isplate od oko 18 milijardi evra biti ostvarene kroz G7 zajmove u okviru takozvane „Era inicijative“.

A buduća sredstva verovatno će dolaziti iz plana „Rearm Europe“ – inicijative fon der Lajen koja je najavljena u utorak.

Dok se lideri Evrope sastaju, ukrajinski zvaničnici prikazuju hrabar stav u reakciji na američku odluku o obustavi pomoći.

„Vrlo je bolno, ali nije fatalno“, rekao je visoki ukrajinski zvaničnik za Politico. „To će Ukrajinu koštati nepotrebnih smrti i izgubljenih teritorija, ali neće dovesti do poraza“.