Samit EU: Lakše izabrati papu nego čelnike institucija Unije

Komentatori medija su se pridružili ovoj „ozbiljnoj šali“ irskog premijera i neki su takođe javili da je iznad sedišta EU u zoru “izašao crni dim”, čime se jasno ciljalo na situaciju u Vatikanu kad kardinali ne uspeju da izaberu novog papu.

Izbor novih čelnika EU se mora obaviti do 1.jula jer se Evropski parlament dan kasnije sastaje u novom sastavu i treba da to potvrdi.

Neki mediji su ocenili da je neobično da se među članicama EU lome koplja naročito oko novih čelnika Evropske komisije i predsednika Evropskog saveta (koji rukovodi zasedanjima vođa EU), a skoro nikakav interes se ne vidi za položaj šefa evropske diplomatije, Evropske službe za spoljne poslove, na čijem je čelu Federika Mogerini.

Španski dnevnik Pais tako navodi da su se imena  šefa španske diplomatije Žozepa Borelja i potpredsednika EK Fransa Timermansa spominjala kao kandidata za to mesto, ali su i „vlada u Madridu i holandska vlada pokazali  slab interes za to mesto koje se pokazalo kao sažimanje podele vlasti i interesa prestonica Unije“.

Takođe da visoki predstavnik EU za spoljne poslove ima malo uticaja u Evropskoj komisiji, a o međunarodnim poslovima glavnu reč imaju šefovi diplomatija EU, što je, kaže Pais, svojim mlakim učinkom dodatno pokazala i Federika Mogerini.

Novi susret na vrhu EU je zakazan za 30. juni i neki vođi evropske 28-orice su zaključili da će biti jako teško usaglasiti stavove između političkih grupacija i vlada Unije, budući da su naročito ključne zemlje Francuska i Nemačka potpuno podeljene i oko ličnosti i oko postupka kojim bi to trebalo da se usaglasi.

Kandidat Evropske narodne partije, stranaka desnice u Evropskom parlamentu (EP), Nemac Martin Veber nije dobio ni bitnu podršku socijalista i liberala-centra u EP, pa su i francuski predsednik Emanuel Makron i još neki vođi članica EU zaključili da je postupak izbora preko vodećih kandidata u EP propao.

Evropska narodna partije ne odustaje, sad su izbačeni novi kandidati te formacije, poput Bugarke Kristaline Georgijeve i hrvatskog premijera Andreja Plenkovića, iako nemačka kancelarka Angela Merkel kao da već sprema odstupnicu i razmišlja o nagodbi, imajući u vidu da je u igri i mesto novog guvernera Evropske centralne banke (ECB).

Nije tajna da bi Berlin veoma rado na čelu ECB želeo da vidi sadašnjeg guvernera Bundesbanke Jens Weidermana koji je već pokazao izvesnu spremnost da ECB nastavi dosadašnju politiku kupovine državnih obveznica država EU i time naročito ubedi zemlje na jugu Unije da je spreman da im pomogne.

Za izbor predsednika Evropske komisije, predsednika Evropskog saveta, guvernera ECB, predsednika Evropskog parlamenta i čelnika Evropske službe za spoljne poslove je potrebno da glasa 21 članica EU i dvotrećinska većina u EP.

Francuski list Mond je danas ocenio da se „rasprava o ključnim položajima pretvorila i pravi pokolj“ i procenjuje da će za to biti potrebno još dva samita EU.