Samit EU o hitnoj pomoći privredi, inače preti socijalni kolaps

Ličnim prisustvom na zasedanju u Briselu lideri država EU pokušaće da otklone neslaganja oko zamašnog paketa pomoći od preko 1.800 milijardi evra.

Nemačka i Francuska, s predlogom o fondu od 500 milijardi evra bespovratne potpore – „poklona“ za oporavak najviše onim članicama EU čije su privrede i zdravstveni sistemi najteže pogođeni pandemijom, predvode plan da Evropska unija ekonomski ozdravi i ne dozvoli da joj budu ugroženi ključne tekovine i temelj Unije – jedinstveno tržište.

One nastoje da se spreči i neminovno pogoršavanje socijalne situacije, bankroti preduzeća i talas otpuštanja zaposlenih izazovu još dublje nezadovoljstvo širih slojeva građana i političke potrese koje bi neizbežno iskoristile populističke i demagoške snage.

Ključni problem je što se zemlje bogatog severa EU, naročito „štedljiva četvorka“ – Holandija, Danska i Švedska, a uz njih i Austrija, protive načelu da se pomoć mahom upućuje u vidu bespovratnih poklona, a ne kredita.

One zahtevaju i da glavne zemlje primaoci – Italija i Španija, preuzmu obavezu da će uporedo sprovesti temeljite strukturne reforme za dugoročno ozdravljenje svojih privreda i javne uprave.

Zvaničnici EU u Briselu skreću pažnju da su privrede i građani zemalja EU zasad uspevali da se odbrane od posledica pandemije zahvaljujući izdašnoj finansijskoj, budžetskoj pomoći, poreskim olakšicama.

Takva pomoć idućih meseci više neće moći da se nastavi, pare ponestaju, potrošnja će stati i negde u novembru i decembru se očekuje talas bankrota firmi koje će ostati bez dobiti i biti primorane da masovno otpuštaju zaposlene, uz socijalne posledice i neminovno političko nezadovoljstvo.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je zato saopštila da smatra da se veliki paket finansijske pomoći privredi Unije mora usvojiti pre septembra.

Ona je naglasila da Evropska unija mora kao celina biti solidarna s članicama najteže pogođenim posledicama pandemije, a koje, zato što već imaju ogromne dugove i slabije privrede, nikako ne bi bile u stanju da se same izbore s tim.

Italija, Španija, Portugalija, Grčka i druge manje imućne članice EU koje se same ne mogu izboriti s teškoćama, glavna su izvozna tržišta Nemačke, ali kao i „štedljive četvorke“ – Holandije, Austrije, Danske i Švedske.

Propast „siromašnog juga“ bi značila težak ekonomski udarac za izvozne privrede bogatijih članica Unije. Italijanski premijer Đuzepe Konte je upozorio: „Svi bismo zapali u tešku recesiju i zapretilo bi rasparčavanje jedinstvenog tržišta Unije, zato sad imamo susret s Istorijom“.

Konteova vlada je već pripremila ozbiljnu privrednu reformu da bi smirila otpor „štedljive četvorke“ koja traži jemstvo da će „siromašni jug“ prestati da živi na kredit, i početi da živi od onoga što zaradi.

Finansijski paket potpore od preko 1.800 milijardi evra je usmeren i na preobražaj Unije i postavljanje temelja „zelene privrede“ i energetike, „digitalne ekonomije“, osvajanja visokih tehnologija, veštačke inteligencije, vraćanja „strategijskog suvereniteta“ u proizvodnji lekova i medicinske opreme, dostizanja konkurentne moći za nadmetanje sa SAD i Kinom.

Predsednik Evropskog saveta, Šarl Mišel, koji priprema i rukovodi zasedanjima vođa EU, takođe je pripremio delom izmenjeni predlog finansijskog paketa koji bi mogao bar delom zadovoljiti „štedljivu četvorku“, a i kancelarka Merkel je predočila da će neki kompomisi biti nužni.

Da je to možda na vidiku, mada izvori u Briselu ne isključuju da bi se krajem jula mogao održati još jedan vanredni samit EU, govori i rasprava u medijima Unije.

Danski dnevnik „Politiken“ ukazuje da je pred liderima EU „dogovor od ogromnog značaja za budućnost Unije“. Pod naslovom „Zaustaviti socijalni lonac za topljenje“, taj list piše da su „siromaštvo, nejednakost i nezaposlenost već eksplodirali, a pritajeni ekstremisti čekaju da vide hoće li sadašnje vlade biti sposobne da reše zadatke koje je istorija pred njih postavila“.

List navodi ocenu direktorke Međunarodnog monetarnog fonda, Kristaline Georgijeve, da je „posle finansijske krize 2008. ključni zadatak bio da se stvori moćan finansijski sektor, dok će 2020. to biti da se izgradi socijalna, društvena snaga i otpornost“.

Problem za glavne zagovornike velikog paketa solidarne pomoći i preobražaja privrede i konkurentske moći EU – nemačku kancelarku Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona, je to što veliki otpor koji dolazi od čelnika istočnih članica Unije, naročito Poljske i Mađarske, protiv kojih je Evropska komisija pokrenula kazneti postupak zbog kršenja vladavine prava.

Predlog Evropske komisije, uz vidnu podršku Evropskog parlamenta, jeste da se izdvajanja iz zamašnog paketa pomoći uslove time da država-primalac poštuje osnovne vrednosti i pravila EU o vladavini zakona, nezavisnosti pravosuđa, slobodi medija.

Mađarski premijer Viktor Orban je dobio podršku Parlamenta u Budimpešti da stavi veto na takav predlog.

Predlog Evropske komisije je da podrška iznosi 750 milijardi evra, od čega će 500 milijardi biti „poklon“ državama članicama, a 250 milijardi kredit.

Italija bi od toga za oporavak dobila 170 milijardi evra, a Španija oko 140 milijardi. Ali bi i Poljska mogla da računa na 63 milijarde evra, Francuska na 39, Grčka na 23 milijarde, Rumunija na 20, a Hrvatska bi dobila 10 milijardi evra.