Samit EU: Timermans ipak možda na čelu EK, a umesto Federike Mogerini Bugarka Gabriel

Prilično osporavani kandidat Evropske narodne partije(EPP), demohrišćana i stranaka desnog centra Martin Veber bi dobio mesto predsednika Evropskog parlamenta, iako su se čelnici tih stranaka na samitu EU u nedelju pobunili i osporili dogovor nemačke kancelarke Angele Merkel o postavljanju zauzvrat Timermansa na čelo EK.

Mediji u EU danas ukazuju na to da je to, uz spekulacije o zdravlju Angele Merkel, prvi ozbiljan pokušaj osporavanja političke moći kancelarke i šefice nemačkih demohrišćana, uz ocenu da je Evropska unija ozbiljno podeljena na više političkih i ideoloških blokova.

Sve je i dalje u igri i navodi se i mogućnost da belgijski premijer, liberal Šarl Mišel, dobije položaj čelnika Evropskog saveta (samita EU), a kandidatkinja je i diretkorka Svetske banke Kristalina Georgijeva.

Nova visoka predstavnica EU umesto Federike Mogerini bi mogla biti sadašnja evropska komesarka za digitalnu ekonomiju Bugarka Marija Gabrijel, takođe s desnice, a kao kandidat se spominje i Šarl Mišel.

Kako ocenjuje Bi-bi-si, novu šeficu „evropske diplomatije“ čekaju „vruće teme Irana, Kosova i odnosa s Afrikom“, dakle prevashodno s imigracijom.

O važnom položaju novog guvernera Evropske centralne banke će se izgleda naknadno razgovarati.

Timermans je dobio važnu podršku moćnih clanica EU – Francuske, Nemačke, Holandije i Španije.

Međutim, neke zemlje Unije smatraju da se više ne može oslanjati na ishod izbora za Evropski parlament kao isključivi mehanizam za izbor novih čelnika EU, jer i sam „Ustav“ – osnovni akt EU, Ugovor iz Lisabona, jasno kaže da o tome reč prevashodno moraju dati vođi Unije.

Ipak i na jučerašnjem sastanku prvaka stranaka desničarske grupacije evropskih narodnjaka – EPP, posebno su se premijeri Hrvatske, Bugarske, Mađarske i Irske suprotstavili saglasnosti koju je Angela Merkel dala za Timermansa kao čelnika EK. Bilo bi prvi put posle 15 godina da socijalista dolazi na položaj predsednika izvršnog tela EU.

Veliko nezadovoljstvo je iskazao i istočni deo EU – Poljska, Češka, Slovačka i ponovo Mađarska, pa je poljski premijer Mateuš Moravjecki izjavio da je „Timermans kandidat koji unosi razdor u EU i ne razume Srednju Evropu“, a ozbiljan otpor je došao i od vlade u Rimu.

„Istočni blok“ u EU Timermansu naročito zamera što je, kao potpredsednik Evropske komisije, tražio oštre mere posebno protiv vlada u Poljskoj i Mađarskog zbog zaključka EK da se tamo krše temeljna pravila EU i vrednosti vladavine prava i nezavisnosti pravosuđa.

List italijanskih poslovnih krugova „Sole 24 ore“ objašnjava da su stranke i vlade desnice jednostavno izgubila raniju moć, jer su osetno izgubile i na izborima za Evropski parlament, gde su ojačali socijalisti i koalicija liberala i stranke francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Ali italijanski list, isto kao i još neki mediji u EU, podvlači da se sad ispostavilo da je „EU podeljena i na više regionalnih blokova, mnoge vlade su manjinske, neke pod uplivom stranaka koje su surevnjive prema jačanju Unije“.

U Evropskom savetu je devet šefova država ili vlada iz stranaka desnice, osam liberala i šest socijalista, a za izbor predsednika Evropske komisije je potrebno da glasa 72 odsto članica Unije koje predstavljaju 65 odsto stanovništva, što zasad nije ostvarljivo.

Španski list „Pais“ smatra da „Evropskoj uniji preti teška institucionalna kriza, uz nezabeležen sukog političkih grupacija… u času kad je EU sučeljena s neminovnim i skorim rešenjem za izlazak iz članstva Velike Britanije, opasnošću trgovinskog rata s Amerikom, pregovorima o budžetu EU za razdoblje 2021-2027. i okončanjem kaznenog postupka protiv Poljske i Mađarske“ zbog kršenja temeljnih pravila EU o vladavini zakona i nezavisnosti pravosuđa.