Samit G-20: Japan ide napred

Prva tačka dnevnog reda odnosi se na ono što smatram najvažnijim izazovom našeg vremena: rad na održavanju i konačnom jačanju međunarodnog poretka slobodne i pravedne trgovine. Za azijske lidere, to znači stvaranje RCEP ili Regionalnog sveobuhvatnog ekonomskog partnerstva, naprednog sporazuma o slobodnoj trgovini između deset članica Udruženja zemalja Jugoistočne Azije (ASEAN) i šest indo-pacifičkih država (Australija, Kina, Indija, Japan, Južna Koreja i Novi Zeland). Ove diskusije su trajale izvesno vreme. Sada moramo napraviti potez ka gol liniji.

Druga tačka odnosi se na digitalnu ekonomiju. Digitalizacija ekonomije omogućila je jedinstvene i poslovne modele bez presedana, ali je donela i nove izazove, kao što je izbegavanje dvostrukog oporezivanja multinacionalnih kompanija. Takva pitanja možemo rešiti samo međunarodnom saradnjom.

Podaci koji se šire svetom su ravnodušni prema nacionalnim granicama. Verujem da će ekonomski i socijalni uticaj takvih podataka biti konkurentan, čak i nadmašiti uloge koje su nafta i motor sa unutrašnjim sagorevanjem igrali u dvadesetom veku.

Po svojoj prirodi, podaci lako prevazilaze fizičke prepreke. Umreženi, njihovi efekti i prednosti se množe i dalje umnožavaju. Nasuprot tome, ako se ekvivalent čak i jedne zatvorene prostorije pojavi bilo gde, rezultujući gubici se proširuju na celu mrežu.

Japan se zalaže za sistem „slobodnog protoka podataka od poverenja“ ili „DFFT“ – pristup koji pokušava da dozvoli slobodan protok podataka prema pravilima na koja se svi mogu osloniti. Zato pripremimo pravila koja će omogućiti da se prednosti digitalne ekonomije prošire na sve u Aziji i širom sveta. To je proces koji zovemo „Osaka Track“, a nadamo se da ćemo ga pokrenuti na predstojećem samitu.

Podrazumeva se da su prva i druga tačka – trgovina i podaci – neodvojivi od reforme Svetske trgovinske organizacije (STO). Prošlo je četvrt veka od osnivanja STO. Za to vreme svetska ekonomija se promenila neverovatno brzo. Međutim, STO nije uspela da održi korak, a nepovoljni efekti toga postaju sve očigledniji. Šta treba da učinimo da bi STO ponovo postala relevantna kao čuvar slobodne i pravedne međunarodne trgovine?

Veliki lanci snabdevanja koji pokreću globalnu ekonomiju već dugi niz godina su usidreni u regionu ASEAN-a. Regionalne ekonomije su imale koristi od okruženja u kojem se ljudi i roba slobodno kreću. Upravo ta sloboda objašnjava dinamiku ASEAN-a i rastući prosperitet.

Treće pitanje na samitu u Osaki je važnost inovacija u rešavanju globalnih ekoloških izazova. Ciljevi navedeni u Izveštaju „1,5 stepeni Celzijusa“ – Međuvladinog panela o klimatskim promenama nisu ostvarivi samo kroz regulaciju. Disruptivna inovacija koja preokreće nešto negativno u pozitivno biće ključ za ostvarenje svetskih klimatskih ciljeva.

Razmotrimo ugljen-dioksid, koji je poslednjih godina tretiran u potpunosti kao đavo. Ali, kako bi bilo divno da ugljen dioksid postane „resurs“ dostupan po najnižoj ceni i u izobilju! Inovativne tehnologije kao što je veštačka fotosinteza izvesno će takve snove učiniti stvarnošću jednog dana. Želim da samit G-20 u Osaki potvrdi važnost takve inovacije. U oktobru će Japan održati samit Zelenih inovacija, i pod jedan krov okupiti vodeće istraživače i predstavnike industrijskih i finansijskih krugova iz celog sveta. Nadamo se da ćemo iskoristiti svetsku mudrost i zajedničkim snagama uvesti održivu budućnost.

Početkom marta primio sam šest preporuka od članova „Nauka 20“, organizacije koju je oformila nacionalna naučna akademija zemalja G-20. Kako bi smanjili pretnje morskim ekosistemima i očuvali morsku sredinu poslednje dve preporuke pozivaju na „uspostavljanje poboljšane baze podataka i sistema upravljanja koji osigurava otvoren pristup naučnika na globalnom nivou“ i „deljenje informacija stečenih kroz istraživačke aktivnosti koje se sprovode pod širokom i multinacionalnom saradnjom, ne bi li se ubrzalo sveobuhvatno razumevanje globalnog okeana i njegove dinamike“. Upravo iz tog razloga moramo osigurati DFFT i pretvoriti podatke u javna dobra za naučnike širom sveta.

G-20 samit u Osaki sledi u osvitu nove ere – Reiva („divni sklad“) – u Japanu. Svet je 30. aprila bio svedok abdikacije NJegovog Veličanstva cara Akihita, prve abdikcije nekog imperatora za 202 godine. Sutradan je NJegovo Veličanstvo car Naruhito bio ustoličen. Prevladalo je osećanje ushićenja među Japancima, a nisam mogao unapred zamisliti izraze ljubaznosti koje sam dobio iz inostranstva.

Pojedini su komentarisali da „rei“ u imenu Reiva tako dobro zvuči. Oni ukazuju da je izgovor isti kao i kod reči „ray“ u takvim izrazima kao što su „zrak nade“ ili „zrak sunca“.

„Sada to uviđam“, rekoh u sebi dok su to govorili i pomislio sam da je pozitivna nijansa zvuka kao glazura na torti. Ta osećanja me podsećaju na ono što sam video kada sam posetio Okumu u prefekturi Fukušima, grad u kome se nalazi nuklearna elektrana Fukušima Daiči, koja je 2011. postala mesto ekološke katastrofe.

Naredba za evakuaciju koja je godinama bila na snazi za stanovnike cele Okume, delimično je ukinuta 10. aprila, a četiri dana kasnije, 14. aprila, održana je ceremonija otvaranja novoizgrađene gradske kancelarije. Prisustvovao sam toj ceremoniji, gde sam upoznao mladu ženu Aki Sato. Došla je iz Tokija nakon katastrofe, želeći da vidi situaciju svojim očima i da na neki način pomogne.

Nedugo pre toga se udala za lokalnog čoveka, i sada je stanovnica Okume. Pozvala me je da pogledam crvenu vetrovku koju je nosila. Na leđima je bila poruka u belom na vešto napisanom japanskom jeziku: „Ako imaš vremena da se osvrneš, onda kreni napred“. Svi Japanci nastavljaju da se kreću napred, međusobno razmenjujući te reči ohrabrenja.

Takav pozitivan stav je bio način života generacija posleratnih Japanaca koji su doveli do našeg brzog ekonomskog rasta. Do osamdesetih taj stav se proširio širom regije ASEAN. Sada je to način života šire Azije – to jest, za čitav indo-pacifički region. I čvrsto verujem da je Japan pun samopouzdanja – Japan koji je dobro prilagođen da doprinese stvaranju azijske budućnosti.

Autor je premijer Japana

Copyright: Project Syndicate, 2019. www.project-syndicate.org