Samit G7 u Hirošimi: SAD i EU jedinstvene u osudi Kine

U saopštenju lidera najbogatijih demokratija G7, objavljenom u vreme dolaska ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog u Hirošimu, gde se održava samit, od Pekinga se traži da učini više da zaustavi rat Rusije protiv Ukrajine.

„Pozivamo Kinu da izvrši pritisak na Rusiju da prekine svoju vojnu agresiju i odmah, potpuno i bezuslovno povuče svoje trupe iz Ukrajine“, navodi se u saopštenju lidera. „Ohrabrujemo Kinu da podrži sveobuhvatan, pravedan i trajni mir zasnovan na teritorijalnom integritetu i principima i ciljevima Povelje UN, uključujući direktan dijalog sa Ukrajinom“.

Najvažnije je da su SAD i Evropa — dva glavna sastavna dela G7 — došli do zajedničkog jezika o Kini.

Ponovljeni naglasak G7 na „uklanjanju rizika, a ne razdvajanju“ je znak pristupa EU prema Kini, pošto evropske zemlje članice strahuju od potpunog prekida poslovnih veza sa Pekingom.

Osim Rusije, još jedan novi element ove godine je spominjanje kineskih „prekomorskih policijskih stanica“ u drugim zemljama.

„Pozivamo Kinu… da ne sprovodi aktivnosti mešanja koje imaju za cilj podrivanje bezbednosti i bezbednosti naših zajednica, integriteta naših demokratskih institucija i našeg ekonomskog prosperiteta“, navodi se u saopštenju lidera, pozivajući se na Bečku konvenciju koja reguliše diplomatski poslovima.

Kada je reč o Tajvanu potvrđena je „važnost mira i stabilnosti širom Tajvanskog moreuza kao neophodnih za bezbednost i prosperitet međunarodne zajednice“, navodi se u saopštenju i dodaje da „nema promena u osnovnim pozicijama“ u pogledu politike jedne Kine.

Što se tiče globalne ekonomije, obe strane Atlantika i Japan sada vide potrebu da se iz temelja promeni opšta dinamika ekonomske globalizacije, stavljajući bezbednost na čelo političkih razmatranja.

„Naši politički pristupi nisu osmišljeni da naškode Kini niti nastojimo da osujetimo kineski ekonomski napredak i razvoj. Rastuća Kina koja igra po međunarodnim pravilima bila bi od globalnog interesa“, rekli su lideri G7 u saopštenju.

„Mi se ne razdvajamo niti se okrećemo ka unutra. Istovremeno, shvatamo da ekonomska otpornost zahteva smanjenje rizika i diversifikaciju. Preduzećemo korake, pojedinačno i kolektivno, da investiramo u sopstvenu ekonomsku vitalnost. Smanjićemo prekomernu zavisnost u našoj kritične lance snabdevanja“, rekli su.

Jedna centralna tema je ekonomska prinuda, gde je Kina kaznila širok spektar zemalja — od Japana i Australije do Litvanije i Južne Koreje — tokom decenije kada su nastala politička neslaganja.

Zemlje G7 pokrenule su novu „platformu za koordinaciju o ekonomskoj prinudi“ kako bi „povećale kolektivnu procenu, spremnost, odvraćanje i odgovor na ekonomsku prinudu“, navodi se u saopštenju.

Na bilateralnom sastanku u Hirošimi, britanski premijer Riši Sunak i francuski predsednik Emanuel Makron „pozdravili su snažno jedinstvo ciljeva G7 o… našem kolektivnom pristupu ekonomskoj pretnji koju predstavlja Kina“, rekao je portparol Sunakove kancelarije.