Samit NATO i Ukrajine: Oružje može, ali članstvo ne

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je uz prijateljske reči otvorio prvu sednicu saveta NATO-Ukrajina koja je održana u litvanskom Viljnusu. „Zaista sam počastvovan što mogu da te pozdravim ovde među nama, moj dragi prijatelju Volodimire Zelenski! Dobrodošao“, cvrkutao je Stoltenberg.

Predsednik Ukrajine se smeškao – konačno jedna platforma na kojoj s članicama NATO učestvuje na ravnoj nozi. To je bio i simbol povratka harmonije između Kijeva i NATO koji snabdeva napadnutu Ukrajinu oružjem i vojnom opremom.

I to iako nije ispunjena želja Zelenskog da dobije datum za pristupanje svoje zemlje vojnom bloku. NATO, koji će uskoro zvanično brojati 32 zemlje, rešio je da tek posle rata razmotri eventualni prijem Ukrajine. Ako to uopšte budu prihvatile sve članice.

Takvu poruku je Zelenski oštro kritikovao u utorak, tokom govora pred raspamećenim pristalicama u Viljnusu. Rekao je da vojnici, majke i deca u Ukrajini zaslužuju izvesnost da će ih NATO primiti i štititi.

„Ukrajina će načiniti NATO jačim“, rekao je tada Zelenski pod salvama aplauza, tvrdeći da se njegova armija bori za zapadne vrednosti i sprečava stupanje ruskog agresora na teritoriju NATO.

G7 plaća oružje i municiju

No, nakon niza bilateralnih razgovora u sredu (12. jul) kao da je razočarani predsednik opet malo smekšan. Obećano mu je više municije, više cevi, više obuke za vojnike.

Grupa 7 razvijenih industrijskih zemalja – SAD, Kanada, Japan, Francuska, Velika Britanija, Italija i Nemačka – na marginama sastanka u Viljnusu odlučila je da trajno preuzme troškove naoružavanja Ukrajine. Takva odluka nazvana je „bezbednosnom garancijom“.

„Možemo reći da su rezultati samita dobri, ali bili bi optimalni da smo dobili poziv za članstvo“, rekao je Zelenski na kraju. Obezbeđene finansije za naoružavanje Ukrajine on je nazvao „važnom pobedom“ ukrajinske delegacije i zahvalio je zapadnim partnerima.

Međutim, „bezbednosne garancije“ kakve je utanačila G7 nisu klasične, u vidu slanja trupa. Radi se o garanciji da će biti dovoljno ratne pomoći za Ukrajinu u materijalu i novcu, pojasnila je nemačka šefica spoljnih dela Analena Berbok.

„Do sada smo odlučivali dan za dan. Sada to smenjuju bezbednosne garancije. One su jasno definisane kao akutna, srednjoročna i dugoročna pomoć“, rekla je Berbok na pitanje DW i dodala: „Tako se Ukrajina može pouzdati da ćemo podržavati njeno pravo na samoodbranu, dok god joj budemo potrebni.“

NATO ipak našao kompromis

Stoltenberg se pak u Viljnusu trudio da održi jedinstvo kako bi NATO pred ruskim protivnikom delovao zbijenih redova. Ali, bilo je zemalja – poput baltičkih, Velike Britanije ili Francuske – koje su bile spremne da konkretnije razgovaraju o prijemu Ukrajine u članstvo NATO.

Kočile su Nemačka i, pre svih, dominantna sila alijanse, SAD. Za predsednika Džoa Bajdena ne dolazi u obzir da Ukrajina usred rata postane članica, jer bi to značilo obavezu celog NATO da pošalje vojnike u Ukrajinu.

„Ukrajina ne može sada postati članica jer bi obaveza da joj se pritekne u pomoć direktno uvela NATO u rat“, rekao je za DW Kristof Hojzgen, nekada savetnik bivše kancelarke Angele Merkel, a danas šef Minhenske konferencije o bezbednosti.

Litvanska politikološkinja Margarita Seselgite ocenila je za DW da je ovim kompromisom – više pomoći, ali ne članstvo – NATO opet održao jedinstvo. „Putin je verovao da Zapad neće ostati zbijenih redova“, kaže ona i dodaje da se ruski predsednik u tome prevario.

Ipak, Seselgite misli da sa članstvom Ukrajine ne treba oklevati jer se tako Putinu daje dodatni motiv da oduži rat, kako bi sprečio buduće članstvo Kijeva u alijansi.

Na kraju kao da je poslednji pečat samitu dao diplomatski kunst Jensa Stoltenberga koji je srdačno zagrlio Zelenskog i divio se hrabrosti ukrajinskog naroda.

„Nije sada važno da se svađamo o nekakvim tekstovima i papirima, već je najhitnije da Ukrajina dobije oružje i municiju kako bi mogla da opstane. Jer, ako Ukrajina propadne, onda ionako nema šta da pričamo o članstvu u NATO“, rekao je Stoltenberg.