Samit Rusija – Afrika: Priprema za BRIKS-ovu depolarizaciju?

Sukob Rusije i Ukrajine promenio je geopolitički značaj svakog regiona, pa i Afrike. Gotovo zaboravljeni i zanemareni kontinent u vreme Trampa, postao je atraktivna zona uticaja u kojoj Amerika kaska za ostalima, naročito za Kinom, koja je Afriku postavila visoko u svojoj strategiji „Pojasa i puta“. Nema danas afričke države u kojoj ne postoje značajne kineske investicije koje nadmašuju sve ostale.

SAD su prošlog decembra pokušale da na svom samitu sa afričkim zemljama pridobiju „globalni jug“ na stranu Zapada, ali je većina afričkih država odbacila poziv na svrstavanje i uvođenje sankcija Rusiji. Upravo u tome nalazi se važan ruski motiv za sazivanje novog samita u Sankt Peterburgu.

U Africi je koncentrisano oko 40 odsto svetskih rezervi zlata i do 90 odsto rezervi hroma i platine.

Takođe, Afrika ima najveće svetske rezerve kobalta, dijamanata i uranijuma. Demokratska Republika Kongo, na primer, čini oko 70 odsto svetske proizvodnje kobalta. A u Gvineji je koncentrisano 35 odsto svetskih rezervi boksita.

Pored toga, Afrika čini 65 odsto svetskih obradivih površina i oko 10 odsto domaćih obnovljivih izvora slatke vode, što ukazuje na ogroman poljoprivredni potencijal. Očekuje se da će prosečna stopa rasta afričkih ekonomija u 2023. i 2024. biti oko četiri odsto.

U Sankt Peterburg su doputovali predstavnici 49 od 54 zemlje Crnog kontinenta, a njih 17 predstavljaju najviši zvaničnici. Za neke ovo je znak da samit nije uspeo, jer se očekivalo prisustvo većeg broja šefova država.

Ruski domaćini ističu da su zadovoljni odzivom. Predsednik Spoljnopolitičkog odbora ruskog Senata, Konstantin Kosačov ocenio je da je „svaki gost koji je došao u Sankt Peterburg poraz za Zapad koji je pokušavao da omete i onemogući samit. Svi koji su došli dali su na to iscrpan odgovor, jer znamo da je ucena bila ekonomska i moralna, ali nije bila uspešna“.

Prvi samit u ovom formatu održan je u Sočiju u oktobru 2019. Njegov rezultat je bio da je rusko-afrički trgovinski promet u 2022. godini dostigao 18 milijardi dolara. Samo u prvoj polovini 2023. godine obim izvozno-uvoznih operacija sa afričkim zemljama porastao je za više od trećine. Učešće afričkih zemalja u ruskoj trgovini poraslo je sa 2,3 na 3,7 odsto, saopštio je vršilac dužnosti šefa Federalne carinske službe Rusije Ruslan Davidov.

Prema njegovim rečima, povećanje trgovinskog prometa je u velikoj meri obezbedilo rast obima prevoza tereta duž međunarodnog transportnog koridora Sever-Jug.

Oko 90 odsto isporuka se obavlja morskim transportom, precizirao je on. Tako je obim kontejnerskog saobraćaja kroz Novorosijsk povećan za 29 odsto u prvoj polovini 2023. godine u odnosu na isti period prošle godine, a afričke zemlje daju značajan doprinos ovom povećanju.

Davidov je govorio o dijalogu sa afričkim partnerima o međusobnom priznavanju statusa povlašćenog ekonomskog partnera. Sporazumi o tome sa Egiptom i Alžirom su već potpisani.

Više od polovine ruskih isporuka Africi čine mašine i oprema, hemijski proizvodi i hrana.

Pošto je izašla iz žitnog sporazuma sa Ukrajinom, gde je kao jedan od razloga navedeno i to da žito nije stizalo do zemalja kojima je hrana najpotrebnija, već je završavalo kod razvijenih i bogatih država, Rusija je najavila da je u narednim mesecima spremna da besplatno snabdeva žitom afričke države kojima je ta pomoć posebno nužna.

Tokom godine postojanja žitnog sporazuma, iz Ukrajine je otišlo 32,8 miliona tona tereta, od čega je više od 70 odsto otišlo u bogate zemlje, a manje od milion tona u najsiromašnije zemlje Afrike.

Od 260 hiljada tona ruskog đubriva blokiranog u Evropi, samo dve male serije poslate su u Malavi i Keniju. Prema rečima šefa države, ukidanje ograničenja na izvoz ruskog žita i đubriva bila bi prava pomoć najsiromašnijim zemljama.

Putin je rekao da Rusija razume koliko je nesmetano snabdevanje afričkim zemljama hranom važno za društveno-ekonomski razvoj i održavanje političke stabilnosti. On je uveravao svoje goste da će Rusija uvek posvećivati posebnu pažnju snabdevanju pšenice, ječma, kukuruza i drugih žitarica, uključujući i humanitarnu pomoć kroz program UN za hranu, istovremeno tvrdeći da Zapad ometa snabdevanje žitom i đubrivima, licemerno optužujući Rusiju za globalnu prehrambenu krizu. Ruski predsednik Putin obećao je da će Rusija besplatno da isporuči 25-50 hiljada tona žitarica u Burkinu Faso, Zimbabve, Mali, Somaliju, Centralnoafričku Republiku i Eritreju. Rusija će da izdvoji oko 100 milijardi dolara za pomoć afričkim zemljama u otpisu dugova. Bilo je i drugih prigodnih gestova. Putin je predsedniku Zimbabvea Emersonu Mnangagvi poklonio helihopter Mi 38.

Ruski cilj je da unapređuje i promoviše razvoj nacionalnog suvereniteta afričkih zemalja, obezbeđivanje pravičnog pristupa hrani, đubrivima, savremenim tehnologijama, energetskim resursima, a Rusija ima značajne energetske projekte u 16 afričkih država.

Ovaj samit održava se uoči predstojećeg skupa država BRIKS koji će biit održan u Južnoj Africi. U tom smislu on ima i izvesnu pripremnu agendu i pripremnu ulogu. U tome se izdvaja nastojanje u „dedolarizaciji“ svetske ekonomije i prelasku na plaćanje drugim valutama. Ruski lider je uveren da je u transakcijama neophodno preći na nacionalne valute, uključujući rublju.

On je najavio da je Moskva je spremna da razvija afričke finansijske infrastrukture, uključujući njihovo povezivanje sa ruskim platnim sistemom. Osim toga, Rusija je spremna da proširi mrežu ruskih trgovinskih predstavništava na kontinentu, da poveća broj atašea i specijalista, međuvladinih komisija.

U ime novostvorene razvojne banke BRIKS-a, samitu prisustvuje bivša brazilska predsednica Dilma Rusef, koja je pre desetak godina svrgnuta pravim parlamentarnim pučem. Ona je najavila da ova banka želi da poveća broj transakcija u nacionalnim valutama.

Nova razvojna banka će dobijati novac na različitim tržištima i u različitim valutama, ne samo u dolarima i evrima, već u različitim valutama svih zemalja koje su deo koncepta sveta u razvoju, obećala je ona.

Zauzvrat, predsedavajući Afričke unije, predsednik Unije Komorskih ostrva, Azali Asumani potvrdio je da su države kontinenta spremne da rade sa Rusijom u svim oblastima i da vide Moskvu kao posebnog partnera za zemlje kontinenta.

Prema njegovim rečima, forum se održava u posebnom trenutku za Afriku, pošto je nedavno stvorena afrička zona slobodne trgovine.

„Razvijamo i afričku agendu za period do 2063. godine. I sve to, svi ovi projekti treba da rezultiraju novim mogućnostima kako za domaća tako i za međunarodna preduzeća koja su spremna da ulažu u Afriku“, naglasio je predsednik Afričke unije.

Ruski predsednik Putin sa svoje strane ukazao je da bi trebalo stvoriti stalni mehanizam za konsultacije između Rusije i Afričke unije o nizu hitnih pitanja.

„Stvaranje novog mehanizma stalnog dijaloga za konsultacije o tako hitnim temama kao što su borba protiv terorizma i ekstremizma, obezbeđivanje bezbednosti hrane, informacija i životne sredine moglo bi kvalitativno da dopuni alate za interakciju između Rusije i Afričke unije“, rekao je on.

Putin je napomenuo da je među regionalnim organizacijama Afrička unija glavni partner Rusije. „Danas će biti odobren veliki zajednički akcioni plan Rusko-afričke unije do 2026. godine“, rekao je on. Dokument predviđa intenziviranje kontakata po pitanjima mira i bezbednosti i rešavanje kriznih situacija.

Predsednik Ugande Musaveni izjavio je da je Uganda uz pomoć ruskog naoružanja postala „ostrvo stabilnosti“. Na taj način postavilo se i pitanje ruskog mesta u bezbednosnim pitanjima kontinenta. Prigožinov „Vagner“ u tome već je stekao svoju afričku reputaciju. Upravo u vreme samita izveden je vojni udar u Nigeru čiji konačni ishod još nije poznat, ali gde se kao moguće gubitničke strane u afričkim medijima navode Francuska i „Vagner“.

Na samitu učestvuje i patrijarh Ruske pravoslavne crkve, Kiril. Rusija je najavila da će u Ugandi da izgradi pravoslavno-duhovni centar, a tokom samita predstavljena je njegova maketa. Zanimljivo je da su se tokom samita pojavili rezultati velikog istraživanja o ruskoj religioznosti.

Više od polovine Rusa, 66 odsto izjasnilo se da veruje u Boga. Ali, 47 odsto građana izjavilo je da veruje u postojanje đavola. Rusi takođe više veruju postojanje pakla, nego raja – 44 naspram 41 odsto. Više od polovine ispitanika – 56 odsto uvereno je da postoje anđeli. Više vernika u Boga ima među ženama nego među muškarcima – 73 prema 56 odsto.

U Rusiji većina stanovništva sebe naziva pravoslavnim vernicima – 57 odsto. U 2017. u zemlji ih je bilo nešto više – 60 odsto, dok pet odsto ispitanika sebe smatra sledbenicima islama, još šest odsto se izjasnilo da veruje u Boga van bilo koje denominacije, sedam odsto se koleba između verovanja i neverovanja, a 19 odsto sebe smatra ateistima.

Patrijarh Kiril u svom obraćanju oslovio je Putina sa „Vladimir Vasiljevič Putin“, što je nasmejalo prisutne.