Samit sedam južnoameričkih zemalja za odbranu Amazonije 1Foto: Beta/ AP Photo/Leo Correa

Sedam od devet zemalja na čijoj teritoriji se prostire Amazonija okupilo se danas u Kolumbiji da bi hitno utvrdile mere zaštite za te najveće tropske prašume sveta, kojoj prete požari i krčenje terena.

Šefovi država i predstavnici Kolumbije, Perua, Ekvadora, Bolivije, Brazila, Surinama i Gvajane organizovali su samit za Amazon u maloki, velikoj domorodačkoj kolibi u Letisiji, glavnom gradu južnog kolumbijskog departmanta Amazonas.

Nedostaju Venecuela, koja nije pozvana, i Francuska čija prekomorska teritorija Gvajana takođe ima veliku površinu amazonske šume.

„Tu smo da bismo sarađivali da osiguramo opstanak naše Amazonije“, rekao je kolumbijski predsednik Ivan Duke na početku sastanka koji je sazvao sa svojim peruanskim kolegom Martinom Vizkarom.

Brazilski predsednik Žair Bolsonaro čiju vladu je oštro kritikovala međunarodna zajednica zbog nerešavanja velikih požara proteklih nedelja, pozvao je zemlje da brane svoj suverenitet nad Amazonijom i ocenio da se o tome ne može pregovarati.

„Moramo zauzeti čvrst stav u odbranu suvereniteta tako da svaka zemlja može na svojoj teritoriji da razvije najbolju politiku za region Amazonije, a ne da je da u ruke drugim zemljama“, rekao je on preko video-linka iz Brazila. On nije došao na sastanak iz zdravstvenih razloga, kako je zvanično navedeno.

Bolsonaro je ponovo napao francuskog predsednika Emanuela Makrona da je „napao Brazil i ugrozio mu suverenitet“ ponudom pomoći za gašenje požara.

Ekstremnodesničarksi brazilski predsednik koji je skeptičan prema klimatskim promenama podržava rudnu eksploataciju domorodačkih rezervi i zaštićenih zona te tropske šume.

Učesnici samita treba da potpišu „Pakt iz Leticije za Amazon“ – plan koji treba da sprovode ne samo zemlje Amazonije nego i druge zemlje regiona i međunarodna zajednica.

U Kolumbiji su i predsednici Ekvadora i Bolivije, Lenin Moreno i Evo Morales i potpredsednik Surinama Ašvin Adhin. Gvajanu predstavlja ministar prirodnih resursa Rafael Trotman.

Kolumbijski predsednik je pozvao da se uskladi borba protiv seče šuma, da se razmenjuju informacija da bi se sprečili požari, da se utvrde novi ciljevi za pošumljavanje i smanjenje posledica klimatskih promena.

Duke je ilegalnu seču šuma, preveliko stočarstvo i trgovinu drogom naveo kao glavne uzroke štete nanete Amazoniji.

„Treba da donesemo konkretne mere. Razmere problema nas obavezuju da preduzmemo drastične mere“, rekao je predsednik Vizkara.

Najveći deo amazonske šume je u Brazilu – 60 odsto, a ostatak u Kolumbiji, Boliviji, Ekvadoru, Peruu, Surinamu, Venecueli i francuskoj Gvajani.

U Brazilu je ove godine zabeleženo 96.598 požara, od kojih 51,4 odsto u Amazoniji. U Boliviji požar je opustošio 1,7 milion hektara šume.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari