Samit u Katovicama – put u nastavak borbe

Preko 20.000 učesnika iz celog sveta se okupilo u ovom rudarskom gradu na jugu Poljske, kako bi tokom dvonedeljnih razgovora razmatrali neka od najvažnijih pitanja za očuvanje planete zemlje.

Na Samitu u Parizu 2015. godine donet je Sporazum koji predstavlja najveći pomak u borbi protiv klimatskih promena. Posle samita u Marakešu i Bonu, od Samita u Katovicama se očekivalo da na njemu budu donete neke nove odluke za dalji nastavak borbe protiv globalnog zagrevanja. Prvenstveno se tu misli na usvajanje „Pariskog pravilnika“, kojim bi se razradio sam Pariski sporazum, tako što bi se definisalo beleženje i izveštavanje o emisiji gasova, kao i napori za njihovo umanjenje. Takođe, jedna od ključnih tačaka pregovora bila je planirana finansijska pomoć siromašnim državama koje se takođe sreću sa posledicama klimatskih promena.

Pre samog početka Samita prethodila je velika doza pesimizma, koja bi se mogla okarakterisati kao standardna za svaki Samit. Naime uz stalne opstrukcije iz SAD, Brazil je povukao svoju kandidaturu za domaćina XXV Konferencije, a u toj državi novi predsednik Bolsonero širi ideje protiv pregovora. Na sve to Izveštaji pojedinih organizacija dodatno bacaju rukavicu u lice učesnicima Samita. Prema podacima koje je u svom izveštaju iznela Svetska meteorološka organizacija, 2018. godina predstavlja jednu od najtoplijih godina, a ovim tempom moglo bi doći i do povećanja temperatura od 3 do 5 do kraja XXI veka. Još gora je činjenica da je postavljen novi rekord u koncentraciji gasova sa efektom staklene bašte. I u Izveštaju iz oktobra ove godine, Međunarodnog panela za klimatske promene se govori o svim ovim problemima kao i o nužnosti ograničavanja porasta temperature na ispod 1,5˚C, kako bi se umanjile štete za celo čovečanstvo.

Dve nedelje pregovora i usaglašavanja stavova na Samitu izazvalo je mnogo polemika, i podela među državama. S jedne strane, uticajne države u međunarodnim odnosima poput Sjedinjenih Američkih Država, Rusije, Saudijske Arabije i Kuvajta opstruisale su usvajanje studije o globalnom zagrevanju koju je sastavio IPCC, što i ne čudi jer se u njoj predlaže ukidanje upotrebe fosilnih goriva do 2050. godine. Ovaj ogroman problem naterao je generalnog sekretara UN, Antonia Gutereša da ponovo dođe u Katovice i pozove lidere da se dogovore. Što se tiče teme finansija, Svetska banka je obavestila učesnike da će za period 2021-2025, izdvojiti 200 milijardi dolara za borbu protiv klimatskih promena, što predstavlja dvostruko više sredstava, nego što je izdvojeno za period 2015-2020.

Posle iscrpnih pregovora i probijanja planiranog roka trajanja samita ulaskom u 15. decembar, kasno uveče došlo se do rešenja. Postignut je dogovor oko pravila primene Pariskog sporazuma, a koja će stupiti na snagu 2020. godine i koja će određivati dalju borbu protiv klimatskih promena. Usvojen je i Izveštaj Međunarodnog panela o klimatskim promenama, koji je predstavljao veliki kamen spoticanja ovog Samita. Međutim mnogi ovo vide kao samo simbolički dogovor država. Ono što je mnoge iznenadilo jeste da je Kina kao veliki zagađivač podržavala i predlagala pregovore u smeru niske emisije u budućnosti. Sve u svemu mnogi aktivisti, ali i demonstranti koji se već tradicionalno okupljaju na svakom Samitu su mišljenja da je na ovom skupu propuštena prilika da se dogovore radikalniji potezi kojim bi se ozbiljnije i ambicioznije pristupilo problemu. No do sledećeg, COP25 koji će biti održan u Čileu, ostaje da se nastavi zajednička borba protiv klimatskih promena.