Samit u Teherenu u sred tinjanja tenzija: Šta treba znati o Putinovom odlasku tamo?

Ruski predsednik Vladimir Putin trebalo bi da se sastane sa iranskim kolegom Ebrahimom Raisijem u Teheranu u utorak.

Sastanak, kome će prisustvovati i njihov turski kolega Redžep Tajip Erdogan, biće održan u trilateralnom „astanskom formatu” sa ciljem rešavanja sporova u Siriji, ali je rat u Ukrajini i dalje na stolu.

Lideri i njihove delegacije takođe bi trebalo da održe bilateralne sastanke tokom kojih će razgovarati o svemu, od rata koji besni u Ukrajini do nuklearnog sporazuma koji je Iran dogovorio sa svetskim silama 2015. godine.

Slede neke od stavki koje treba znati:

Situacija u Siriji

Samit u Teheranu održava se u vreme tinjajućih tenzija, sa Turskom na jednoj i Rusijom i Iranom na drugoj strani spora. Ankara je 1. juna objavila da će uskoro pokrenuti novu vojnu operaciju u najmanje dva grada na severu Sirije i napasti, kako kaže, „terorističke“ kurdske naoružane grupe.

Rusija i Iran su dve zemlje koje najviše podržavaju administraciju sirijskog predsednika Bašara el Asada, koji je održao vlast tokom građanskog rata koji besni u njegovoj zemlji više od 10 godina.

Kada je Erdogan govorio o uspostavljanju zone bezbednosti od 30 kilometara „čišćenjem“ dva grada Tal Rifaat i Manbidž, Moskva i Teheran pozvali su Ankaru da se uzdrži od daljih napada. Zvanični Vašington se takođe protivi planiranom potezu Ankare.

Nedavno je Erdogan testirao svoj uticaj u NATO-u pokušavajući da ojača svoju poziciju u odnosu na kurdske borce u Siriji. On je odustao od svog protivljenja pridruživanju Finske i Švedske alijansi krajem juna nakon što su skandinavske zemlje pristale da podrže kurdske oružane grupe i izruče određeni broj ljudi koje Turska smatra „teroristima“.

Odvojeno, Rusija je ranije ovog meseca stavila veto na rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kojom se produžava prekogranična isporuka pomoći narodu Sirije i primorala na kompromis kako bi dobila šestomesečno produženje misije.

Turska, Iran i Ukrajina

Ovo je retko putovanje u inostranstvo za Putina, koji je u februaru pokrenuo „specijalnu operaciju“ sa ciljem, kako je saopšteno, demilitarizacije susedne Ukrajine i poremećenja ambicija Kijeva za članstvo u NATO.

Erdogan je igrao osetljivu balansirajuću ulogu tokom rusko-ukrajinskog rata. Turska, koja je izrazila podršku Ukrajini, ali se i protivi razmerama zapadnih sankcija Rusiji, pokušala je da posreduje između Moskve i Kijeva u cilju postizanja primirja, piše AJB.

Ali u isto vreme, prodala je svoje borbene bespilotne letelice Bairaktar ​​koje su korišćene u ratu, što je naljutilo Rusiju. Turska se takođe protivila ruskoj aneksiji Krima 2014. godine.

Međutim, poslednjih godina Ankara je stvorila bliske veze sa Rusijom u oblasti energetike, odbrane i trgovine, a takođe se u velikoj meri oslanja na dolazak ruskih turista.

U međuvremenu, Iran odbija da osudi Rusiju za njenu invaziju na Ukrajinu i okrivljuje širenje NATO-a kao uzrok sukoba, ali se takođe protivi ratu i poziva na dijalog za okončanje borbi. Ova zemlja je nekoliko puta prenosila poruke između Ukrajine i Rusije.

Iranski dronovi i Rusija

Putinova poseta dolazi nedelju dana nakon što je američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao da Iran želi da proda Rusiji „stotine“ naoružanih dronova za upotrebu u ratu u Ukrajini.

Tako je CNN izvestio da je ruska delegacija posetila vazdušnu bazu u centralnom Iranu najmanje dva puta prošlog meseca i da su joj predstavljena dva modela iranskih dronova koji mogu da nose oružje.

Kremlj je odbio da komentariše ovo pitanje, ali je Teheran otvoreno negirao optužbe i izjavio da neće vojno pomoći nijednoj strani u sukobu i da želi da se rat što pre završi.

Đorđo Kafiero, šef konsultantske firme Gulf State Analitics iz Vašingtona, koja se bavi analizom geopolitičkih rizika, smatra da bi bilo „bez presedana” da Iran izvozi toliko dronova i da američke tvrdnje treba posmatrati sa „zdravom dozom”. skepticizma“.

Iran nema iskustva u izvozu tolikog broja dronova u drugu zemlju i zbog toga treba dovesti u pitanje i validnost Salivanove izjave“, rekao je za Al Džaziru.

Zagrejane tenzije između SAD i Irana

Samit u Iranu održava se nekoliko dana nakon završetka bliskoistočne turneje američkog predsednika Džoa Bajdena, tokom koje je posetio rivale Irana Izrael i Saudijsku Arabiju, što je izazvalo reakcije Teherana.

Putinovu i Erdoganovu posetu Iranu važno je tumačiti u kontekstu „povećanja bifurkacije Istok-Zapad” zbog rata u Ukrajini, kaže Kafiero.

On dodaje da Moskva, dok rat besni i ruska ekonomija trpi udare zbog zapadnih sankcija, traži čvršće veze sa nezapadnim zemljama koje ne podržavaju ove mere.

„Snažna je poruka koja se šalje Vašingtonu o želji Moskve, Teherana i Ankare da rade zajedno bez nametanja američke politike, stavova i programa.

Tu je i pitanje iranskog nuklearnog sporazuma iz 2015, čiji je Rusija strana. Tokom Bajdenove posete, lideri SAD, Izraela i nekih bliskoistočnih zemalja istakli su svoj cilj da Iran nikada ne nabavi nuklearno oružje.

Teheran kaže da nikada neće nastojati da napravi bombu, ali indirektni pregovori o ponovnom uspostavljanju sporazuma koji je Vašington jednostrano napustio 2018. mesecima su blokirani nesuglasicama oko toga koje američke sankcije treba ukinuti.

Preostale teme

Trojica lidera trebalo bi da održe važne bilateralne razgovore na marginama razgovora u formatu Nur-Sultan.

Uz siguran izvoz žitarica iz Ukrajine, Putin i Erdogan bi mogli da razgovaraju o energetici, trgovini i drugim načinima za poboljšanje odnosa.

Iran, s druge strane, želi da potpiše 20-godišnju saradnju sa obe zemlje i poslao je ove predloge poslednjih meseci.

Kako iranska ekonomija pati od pooštravanja sankcija Vašingtona, iranski predsednik se fokusirao na regionalnu diplomatsku inicijativu za ublažavanje efekata.

Iran takođe želi da ojača trgovinske odnose sa Rusijom i Turskom, a zvaničnici razmatraju korišćenje nacionalnih valuta u poslovanju sa Moskvom.

„Rusija i Iran imaju slične uvozne i izvozne zahteve – obe zemlje izvoze slične proizvode, i to je delimično razlog zašto Moskva ima daleko značajnije ekonomske odnose sa Turskom“, kaže Nikol Grajevski, saradnik programa za međunarodnu bezbednost u Belfer centru za nauku i Međunarodni odnosi.

On je za Al Džaziru rekao da Moskva, iako su ruske kompanije spremne da budu na udaru sekundarnih američkih sankcija, želi da poveća domaću proizvodnju tokom rata, što bi značilo da bi bila manje sklona uvozu nekih iranskih proizvoda.

Grajevski kaže da je malo verovatno da će Putin i Raisi finalizovati 20-godišnji sporazum tokom posete, „ali izgleda da postoji veći pritisak na jačanje veza nego u prethodnim decenijama“.