Samit Višegradske grupe u Pragu u senci Ficove i Orbanove podrške Rusiji

Na razgovore o proširenju Evropske unije koje, kada je reč o zemljama Zapadnog Balkana, dugoročno podržavaju sve četiri zemlje, regionalne i saradnje u odbrani, energetskoj bezbednosti i o problemima nelegalne migracije bez sumnje će se odraziti poslednje Ficove izjave, potvrdio je domaćin samita, češki premijer Petr Fijala.

„Ne mogu da prihvatim narativ da sukob raspiruju Ukrajinci ili zapadne zemlje. Krivac je jasan, ruska agresivna politika. Ne kažem da je za mene velika radost da se srećem sa kolegama sa kojima se ne slažem u nizu ključnih stvari. Mislim na mađarskog i slovačkog premijera. Ali moramo da vodimo dijalog, neko to mora da radi“, kazao je uoči samita Fijala.

Češki premijer rekao je da bi najlakše bilo da se ne sastaju i da ne razgovaraju ali da bi onda moglo da se desi da pomoć Ukrajini bude potpuno blokirana.

Da će razgovor u Pragu biti i komplikovan i svakako ne prijatan posle tako dvosmislenih signala iz Budimpešte i Bratislave kazao je uoči samita i poljski premijer Donald Tusk.

„Viktoru Orbanu i njegovoj vladi, ne Mađarima, rekao sam sve, i više nego što treba i reći ću mu to u lice i na samitu Višegradske grupe u Pragu. Nema mesta u Evropskoj uniji i NATO za bilo kakve sumnje kada je u pitanju rusko-ukrajinski rat. Ko to ne razume da fakto stavlja sebe van naših zajednica. Tu ne može da postoji dvosmislenost. Zapadni svet mora da bude solidaran“, kazao je pred samit poljski premijer.

Tusk je novinarima rekao da u Prag ide da sazna ima li uopšte Višegradska četvorka više smisla ili ne.

Iako zvaničnici i mediji današnji sastanak nazivaju „samitom poslednje šanse“ analitičari dopuštaju da je ta neformalna regionalna grupa u kojoj četiri zemlje uspešno koordiniraju svoje stavove u Evropskoj uniji tamo gde imaju zajednički interes trenutno paralisana zbog različitog pristupa ratu u Ukrajini ali ne veruju u njen raspad.

„Na najvišem nivou su sada odnosi poremećeni ali V4 je prodrla i na niže nivoe gde se saradnja neprestano odvija. Višegradska grupa sigurno neće u skorije vreme povratiti značaj koji je imala u vreme migracijske krize. Razlog je to što je u pitanju agresije Rusije na Ukrajinu podeljena na dva tabora“, kazala je češkoj agenciji ČTK Pavlina Janebova iz češke Asocijacije za medjunarodna pitanja.

I Janebova i politikolog Oto Ejbl sa Masarikovog univerziteta u Brnu ističu da je oštra Ficova retorika namenjena domaćim biračima, dok se u EU ponaša drugačije i ne pravi nikakve probleme, niti se pridružuje Mađarskoj da blokira bilo šta pa ni pomoć Ukrajini.

Od „samita poslednje šanse“ analitičari ne očekuju nikakve ultimatume, posebno što je domaćin, premijer Fijala poznat kao političar koji strpljivo traži konsenzus a za poljskog premijera V4 nije ni preterano bitna, budući da se Poljska sa novom vladom posle izbora 15. oktobra okrenula EU i energično radi na tome da aktivira Vajmarski trougao sa Francuskom i Nemačkom i regionalnu saradnju sa skandinavskim zemljama.

„Najverovatnije je da će sporove unutar Višegradske grupe nastojati da rešavaju dogovorom u kuloarima“, kazao je Ejbl.