Samo Liberman siguran dobitnik

Predizborna borba postala je na neki način i lična, koja je uključila i porodice istaknutih izraelskih političara, ali i sadašnjeg najvažnijeg pretendenta na premijerski položaj, Benjamina Netanjahua.

Na meti se našla njegova supruga, Sara, protiv koje su objavljeni materijali iz policijskih iskaza izdavača dnevnika Hajum Šeldona Adelsona. Adelson je optužio suprugu premijera da odlučuje o svemu, kao i da je njegovoj supruzi navodno rekla, da će, ako Iran napadne, to biti njena krivica, jer list koji izdaje, nju nije predstavio u dobrom svetlu.

Jedan deo javnosti ovakve iskaze smatra neprimerenim, ali drugi ih opravdava, jer je premijerova supruga javna ličnost i njeno delovanje treba da bude pod lupom javnosti.

Netanjahuov sin Jair optužio je pokojnog premijera Jicaka Rabina za smrt 2000 Jevreja koji su preživeli holokaust, pa je i sam Netanjahu morao da se ogradi od njegove izjave, dok je Rabinov sin Juval rekao da je ova izjava direktan nastavak kampanje koja je Rabina prikazivala u SS uniformi, samo nekoliko nedelja pre njegovog ubistva.

Lider labursita Amir Perec koji je za ove izbore obrijao svoje tradicionalne brkove, najavio je tužbu protiv Netanjahuovog sina.

Sin osnivača Likuda, Menahena Begina, Beni, saopštio je da neće da glasa za Likud i veoma oštro kritikovao Netanjahua. „Mora da se plati cena za takvo arogantno, grubo i vulgarno ponašanje“, rekao je Beni Begin o Netanjahuu.

U ovakvim uslovima, sva istraživanja pokazuju da su odnosi snaga manje-više isti kao i na prethodnim izborima, da Netanjahu i „plavo-bela“ koalicija generala Benija Ganca, stoje skoro na istom odstojanju. Jedina značajna promena jeste porast verovatnih poslanika koji će imati stranka donedavnog ministra odbrane Avigdora Libermana. Umesto ranijih pet, sada se očekuje da Liberman duplira svoj rezultat i da ima 11 poslanika. To znači da će ključ buduće vlade, ali i sudbina premijera Netanjahua biti u njegovim rukama.

Liberman se već ranije izjasnio za stvaranje vlade od trojnog bloka sa Likudom i „plavo-belom koaliacijom“. To bi bila „svetovna koalicija“ protiv svih ostalih desničarskih partija. Naklonost ka ovakvom rešenju pokazao je i Ganc, koji je prekinuo svoje ranije kontakte s nekim desničarskim strankama i izričito rekao da posle izbora neće pregovarati o stvaranju vlade sa „Ujedinjenom Torom“ ili partijom „Šaz“. On je ocenio da su se premijeri do sada „predavali“ pred „ucenama“ pojedinih partija, umesto da brinu o većini koja je potrebna. Ganc je najavio da će posle izbora da kontaktira Likud kako bi se stvorila vlada koja je zasnovana na „sekularnoj većini“.

Likud se distancirao od ovakvih kombinacija, optužujući Ganca da su njegove izjave obeležene mržnjom prema „ortodoksnim Jevrejima“ i da želi da podeli izraelsko društvo, te da je potpao pod uticaj Jaira Lapida koji se nalazi na drugom mestu Gancove izborne liste.

Ni Liberman nije ovo dočekao s razumevanjem, jer smatra da Ganc na ovaj način želi da „otkine“ neke njegove glasače.

Prema rezultatima istraživanja Izraelskog demokratskog instituta, 39 odsto ispitanih je za „vladu jedinstva“, dok je 32 odsto za desnu vladu na čelu s Netanjahuom, dok je 15 odsto za vladu „levog centra“ na čelu s Gancom. Zbog ovakve neizvesnosti, svaka od partija neumorno nastoji da iskoristi svaku mogućnost, kako bi izvukla što bolji rezultat na izborima.