„Samo vojni poraz Rusije može ubiti Putinov kult“: Analiza ruske novinarke Ksenije Kirilove nakon pobune Vagnera

Vadim Samodurov, prorežimski šef privatne kompanije Agencije za strateške komunikacije, čak je to na kanalu Nezigar opisao kao uspeh.

„Privatna vojska je bez napora preuzela kontrolu nad dva ruska regiona i brzo napredovala prema Moskvi“, napisao je Samodurov. On je rekao da su pregovori sa „posrednikom Kremlja, koji je slučajno na čelu susedne države (Aleksandar Lukašenko)“ jedini razlog zašto je Vagner zaustavio svoj marš 24. juna.

Događaji su istakli potpuni neuspeh sistema i da „teške posledice po državni, pravni i vojni aparat Rusije“.

Dmitrij Sevrjukov, provladin novinar na Telegram kanalu primetio je da „radikalne promene“ koje je nagovestila pobuna nisu dovele do „odbijanja građana ili podsticanja da brane uspostavljeni poredak od neočekivanih naoružanih uljeza“.

Sevrjukov je napravio poređenje sa reakcijom stanovništva 1991. „kada se sovjetski režim rušio, ali malo ko je bio spreman da se odupre toj promeni“.

Nezavisni politički analitičari takođe tvrde da je pobuna pokazala da Putin i njegov režim uživaju samo pasivnu podršku.

Oni koji se nadaju promeni u Kremlju mogli bi da pomisle da je to pozitivan razvoj događaja, signalizirajući da su propagandni mitovi o jedinstvu između ljudi i vlasti neosnovani.

Pa ipak, takođe treba napomenuti da uprkos pozivima pojedinačnih opozicionih lidera, nije se pojavila nijedna sila koja je bila u stanju da kapitalizuje nemire.

Ni demokratska opozicija ni nacionalističke grupe nisu iskoristile situaciju, a neki koji se predstavljaju kao protivnici Kremlja čak su podržali Putina.

Dok su opozicione ličnosti koje su ostale u Rusiji prinuđene, na ovaj ili onaj način, da naprave kompromis sa Kremljom radi sopstvene bezbednosti, očigledno je da neki istinski smatraju da je bilo pogrešno vreme za pobunu.

Ovo se takođe odnosi i na brojne opozicione ličnosti koje dugo žive u inostranstvu i nose duboki ruski instinkt da vrhovnu vlast i državu smatraju svetim.

Putin je bio izuzetno uspešan u negovanju ovog mentaliteta. Tokom decenija na vlasti, većina ga doživljava kao nezamenljivu i nedodirljivu ličnost.

Paradoksalno, ovaj fenomen je delovao i protiv njega, pošto su Rusi bili uslovljeni da se ne bave politikom, plašeći se zatvora, i da one na vlasti smatraju privilegovanom klasom „nebeskih bića“.

Ako je vlast sveta, nezavisna od naroda, pa čak i nebeska, teško da treba da je štite obični građani. Ovo podmetnuta pasivnost i „naučena bespomoćnost“ su možda doprinele izostanku otpora Prigožinu.

Aura svetosti koja okružuje Putina takođe sprečava pobune ili čak dovođenje u pitanje njegovih najugroženijih odluka.

Istraživanje koje su sproveli nezavisni sociolozi iz grupe Russian Field u junu pokazalo je da 73 odsto Rusa veruje da se njihova zemlja kreće u pravom smeru.

Istovremeno, 72 odsto ispitanika bi odobrilo mirovni sporazum sa Ukrajinom, a 64 odsto bi podržalo ponovni napad na Kijev.

Ova zbrka kontradiktornih mišljenja sugeriše da bi većina ljudi podržala svaku odluku vlasti o pitanjima rata i mira.

Takvo delegiranje vrhovne vlasti nad pitanjima života i smrti posledica je Putinovog posvećenja.

Ali ima semena nade. Istaknuti ruski politikolog Vladimir Pastuhov tvrdi da će kraj Putinove vladavine stvoriti prilike za promenu režima u celini, jer nijedan naslednik neće odmah posedovati auru svetosti koju uživa sadašnji šef države.

U tom smislu, Prigožin je dao značajan doprinos deosveštavanju Putinovog imidža.

Ne samo da je razotkrio predsednikovu bespomoćnost svetu, već ga je i javno optužio da je podstakao besmislen rat i izgubio ga.

Čineći to, šef Vagnerova je nesvesno zacrtao put ka daljem razbijanju Putinovog kulta ličnosti: poraz na bojnom polju.

Sada je očigledno da bi takav poraz izazvao napade na Kremlj od strane „radikalnih patriota“ koji uživaju značajnu podršku aktivnog dela stanovništva.

Samo povećana vojna pomoć Ukrajini može da garantuje dalje poraze na frontu za Kremlj.

Ovo je ključno ne samo za budućnost Ukrajine i njenih susednih država, već i za Rusiju.