Sankcije Deripaski su udar na Rusiju

Kako piše kolumnista Blumberga i jedan od osnivača lista Vedomosti Leonid Beršidski, milijarder koji nije deo najužeg kruga predsednika Vladimira Putina, ali čiji biznis „nije popularan“ unutar administracije Donalda Trampa, kažnjen je za primer.

Deripaskina holding kompanija En+ poseduje 48 odsto Rusala, a 2017. je 14,4 odsto njegovog prihoda (oko 1,4 milijarde dolara) došlo iz SAD. Ali zbog sankcija ta kompanija je preko noći izgubila veliki deo svojih izvoznih poslova. Samo u ponedeljak, prema podacima Blumberga, Deripaska je izgubio skoro 15 odsto neto vrednosti firme, oko 1,1 milijardu dolara.

Deripaska je stekao najznačajnija preduzeća tokom vladavine Borisa Jeljcina. Kada je ministarstvo finansija SAD stavilo Deripasku na listu sankcionisanih, spomenuta je je njegova izjava da on „ne razdvaja sebe od ruske države“. Komentar je izvučen iz intervjua u kojem je on rekao i da bi „bio srećan da preda Rusal ruskoj vladi ako to bude zatraženo“. Ali to je, kako je kasnije postalo jasno, bilo samo figurativno rečeno. Usled globalne finansijske krize, 2009. je Deripaskino poslovno carstvo umalo propalo zbog duga od 14 milijardi dolara, a on se obratio tadašnjem predsedniku Dmitriju Medvedevu za pomoć.

Beršidski navodi da je u to vreme bio urednik ruskog sajta Slon.ru čiji su novinari tada dokumentovali oko 20 zahteva koje je Deripaska uputio vladi tokom krize. Većina njih je odobrena, ali neki od krupnijih nisu prošli. Deripaska, koji je veoma brzo shvatio da Putin neće tolerisati da se biznis meša u politiku, to je prihvatio i uživao u dobrim odnosima sa Kremljem, kao i većina drugih milijardera iz Jeljcinove ere, ali on nikada nije bio Putinov blizak prijatelj. Ako je Deripaska i imao neke koristi od Putinovog režima, to je uglavnom bilo samo zbog toga što je mogao da ubedi vladu da je njegovo poslovanje od ključnog značaja za preko 100.000 zaposlenih ljudi, s obzirom da je u pitanju jedan od najvećih privatnih poslodavaca u Rusiji.

Teško je reći šta je tačno baš Deripasku, a ne ostale milijardere, učinilo metom tako oštrih sankcija SAD. Međutim, kako tvrdi Beršidski, Rusija je bila drugi najveći snabdevač aluminijumom za američko tržište a, u ovom slučaju, kada se kaže Rusija misli se zapravo na Rusal. Trampove carine na uvoz aluminijuma su osmišljene tako da nanesu više štete Rusiji nego Kini. Time što su uvele sankcije Deripaski i njegovim kompanijama, SAD su sa tržišta uklonile ogroman deo uvoza i to mnogo efikasnije nego što bi mogle da učine uz pomoć carina. Američki potrošači će, naravno, platiti cenu za to zbog toga što će domaći proizvođači i drugi uvoznici podići cene.

Što se tiče Deripaske, on će ponovo dobiti pomoć od ruske vlade. Kao i uvek, najveći kreditori ove kompanije su ruske državne banke, a Kremlj će na ovaj ili onaj način održavati Rusal solventnim. Ali, kako zaključuje Beršidski, to Putinu neće izazvati glavobolju: jer viđao je on i gore stvari, uključujući i situaciju sa Rusalom tokom finansijske krize.