Sankcije imaju vidljiv efekat na snagu Rusije u Ukrajini, vreme nije na strani Moskve

Imali su tri cilja: da osakate rusku ekonomiju ograničavanjem mogućnosti banaka da pristupe dolarima i američkom finansijskom sistemu; da se smanji izvoz visokotehnoloških roba i usluga kako bi se smanjila sposobnost Rusije da se bori u ratu; i da cilja saveznike Kremlja, kompanije i firme.

Iako sankcije nisu umanjile rešenost Kremlja da nastavi rat ipak uspevaju da sistematski osakate državu. Sankcije su nužne da ostanu na snazi da bi se rat priveo kraju, ističe Karla Norlef, profesorica na Univerzitetu u Torontu i viši saradnik u Atlantskom savetu, u članku za Gardijan.

Izolacija Rusije sada kada su njeni lanci snabdevanja desetkovani, zajedno sa masovnim egzodusom oko 1.000 stranih firmi, ugrožava njen budući rast i projekciju moći, dodaje.

Ograničavanjem ruskog uvoza, izvozne kontrole su stvorile trgovinski suficit. Visoke cene energenata takođe su podigle tražnju za rubljama. Kao rezultat toga, rublja je ojačala za 29 odsto u odnosu na dolar.

Godišnja inflacija je dostigla vrhunac u aprilu nakon poremećaja u snabdevanju, a zatim je pala na 13,7 odsto u septembru kada je rublja apresirala na osnovu petrodolara, niže potrošačke potrošnje i obnavljanja uvoza.

Očekuje se da će ruski rast pasti za tri odsto u 2022. godini, što je znatno manje od ranije prognoze MMF-a o padu od 8,5 odsto, koji je potcenio efekat ublažavanja skoka cena energenata.

Međutim, prognoze koje su bolje od očekivanih prikrivaju niži životni standard zbog trgovinskih barijera i dezinvestiranja. Na primer, potrošnja na odeću, obuću i dodatke pala je za otprilike 40 odsto u prvoj nedelji oktobra. Proizvodnja automobila je opala za 37odsto, potrošnja na životne namirnice bila je 15 odsto veća nego 2021. dok su u isto vreme srednje plate porasle za samo sedam odsto od kraja januara 2022. do kraja avgusta 2022.

Kontinuirani prihodi od nafte i gasa održavaju privredu u ritmu. SAD i EU planiraju da smanje prihode od nafte kroz ograničenje cene po kojoj Rusija može da prodaje naftu. Ograničenje će funkcionisati tako što će uskratiti osiguranje i druge usluge prevoznicima koji isporučuju rusku sirovu naftu osim ako se ne proda po ograničenoj ceni.

Međutim, Saudijska Arabija je bacila senku na ove planove dogovarajući se sa Rusijom da smanji snabdevanje i poveća cene. Uticaj plana SAD/EU još ostaje da se vidi.

Ali sankcije imaju vidljiv efekat na snagu Rusije u Ukrajini. Nedavno objavljen izveštaj američkog ministarstva finansija i trgovine pokazuje da je od prošle jeseni uvoz poluprovodnika opao za 70 odsto, što je smanjilo rusku proizvodnju hipersoničnih balističkih projektila, raketa zemlja-vazduh i drugog preciznog oružja. Takođe manjka I komponenti za avione, tenkove, automatsko vatreno oružje, tešku artiljeriju i podmornice.

Alternativne dobavljače sa potrebnom tehnološkom sofisticiranošću je teško pronaći, kaže zamenik sekretara za trezor, Vali Adeiemo.

Široka koalicija koja podržava sankcije znači da je Rusija primorana da nabavlja izvore iz tehnološki slabijihh zemalja kao što su Severna Koreja i Iran. Najveći kineski proizvođač čipova, SMIC, kaže da nikada nije isporučivao u Rusiju te da neće zanemarivati sankcije.

Do juna, globalna ruska radna grupa za elitu, zastupnike i oligarhe (Repo) zamrznula je 30 milijardi dolara elitne imovine, a ograničenja su kasnije proširena na vojne, finansijske, parlamentarne zvaničnike i njihove porodice. Pored toga, postoji zajednički napor da se Rusiji oduzme ljudski kapital.

Mnoge strane institucije prestale su da sarađuju sa naučnicima u Rusiji, a Bajdenova administracija je pozvala Kongres da izmeni Zakon o imigraciji i državljanstvu kako bi podstakla Ruse sa visokim stepenom da emigriraju u SAD. Neke ruske elite, uključujući oligarhe, žele da zaustave odliv mozgova i novca.

Ali struktura ruske oligarhije, podeljena između biznisa i politike, ograničava uticaj na Putina. Praćenje traga novca ruskog lidera je takođe teško, jer je ili raštrkano ili je skriveno u ofšor poreskim rajevima ili državnim preduzećima.

Povreda Putina je možda van domašaja trenutnih sankcija, ali povreda elita i dalje šteti Kremlju ako je oštećena osnovna ekonomija ili sposobnost zemlje da vodi rat. Iako svaka od sankcija pojedinačno ima svoje slabosti, one deluju.

Ograničavanje pristupa finansijama čini manje unosnim poslovanje i život u Rusiji, podstičući kompanije, buduće vojnike i ruske elite da odu. Prekidanje pristupa globalnim lancima snabdevanja za najsavremeniju tehnologiju otežava privlačenje stranih investicija.

Udar na talente i nauku osuđuje ekonomske izglede Rusije i smanjuje verovatnoću vojne obnove preko njene industrijske baze.
Skoro osam meseci nakon ruske invazije na Ukrajinu, ove usklađene mere nisu bile u stanju da okončaju rat – predvidiv ishod koji je i dalje bolji od alternativa. Sankcije su, međutim, drastično smanjile uticaj Rusije na zapad (osim njene robne poluge i nuklearnih pretnji).

Nepreduzimanje ništa ili pregovaranje o diplomatskom rešenju, kao tokom invazije 2014, samo bi ohrabrilo Rusiju u daljem otimanju zemlje, dok vojna konfrontacija sa zemljama NATO-a rizikuje generalni rat.

Korišćenje ekonomske prinude za odvraćanje i borbu protiv velikih sila je teško, ali nije uzaludno. Sankcije su moćan instrument za nadzor međunarodnog poretka kada ih primenjuju prva svetska finansijska supersila i njeni saveznici. Uklanjanje će potrajati, ali vreme nije na strani Rusije.

Koktel sankcija, trgovinskih mera, zabrana putovanja i istraživanja pokvariće ratne napore Rusije u Ukrajini i na kraju njen status velike sile.