Sankcije SAD neće zaustaviti Severni tok 2?

Istoimena ruska firma sa sedištem u Švajcarskoj saopštila je u četvrtak da bi „moguće sankcije“ koje bi SAD uvele firmama iz EU koje učestvuju u projektu „bile uvedene samo u bliskoj saradnji sa evropskim saveznicima“, piše EUObzerver.

„To garantuje da se evropski interesi mogu uzeti u obzir, štiteći energetsku bezbednost evropskih građana i slobodu evropskih kompanija da se angažuju u legitimnim ekonomskim aktivnostima“, saopštio je Severni tok 2. Englesko-holandska firma Šel, austrijska firma OMV, francuska Enži i nemačke kompanije Uniper i Vinteršal obećale su po 950 miliona evra za projekat gasovoda. Severni tok 2 je saopštio da će nastaviti gradnju i dodao da američki predsednik Donald Tramp možda nikada neće realizovati sankcije, uprkos tome što je ove nedelje potpisao dokument o njihovom uvođenju protiv Rusije.

„Analiziramo posledice predsednikovog potpisivanja dokumenta, koji postavlja okvir za uvođenje mogućih sankcija“, saopštila je ruska firma. Kongres je prošle nedelje doneo odluku o sankcijama, koje obuhvataju novčane kazne za investitore u ruski energetski projekat i kojima se ograničava prodaja ruskog oružja i bankarski krediti. Tramp je odluku o novim sankcijama potpisao u sredu, ali je rekao da je dokument „manjkav“, te da se njime krši njegovo „ekskluzivno ustavno ovlašćenje“ u vezi sa spoljnom politikom.

Evropska komisija, koja je pretila odmazdom u roku od nekoliko dana ukoliko dokument o sankcijama bude usvojen, svesrdno se zalaže za konsultacije. Portparolka Komisije Mina Andreeva je saopštila u četvrtak u Briselu da je lobiranje EU dovelo do toga da Kongres ublaži početne odredbe. Ona je rekla da je „dobar znak“ to što su nivoi ruskih investicija u svaki dati energetski projekat koji bi se kvalifikovao za novčane kazne SAD povećani, što znači da će se manje odraziti na šeme koje su u interesu EU.

Uprkos tome, Severni tok 2 je i dalje pod znakom pitanja. Andreeva je, međutim, dodala da postoji „nedvosmisleno obećanje SAD da će konsultovati saveznike kako se stvari budu odvijale u bilo kom trenutku kada bude trebalo da se sankcije realizuju“ u vezi sa bilo kojim „projektom u kojem učestvuje Evropa koji bi mogao da se odrazi na energetsku diverzifikaciju“. Andreeva je takođe rekla da će EU razmotriti odmazdu samo ako se njihova strahovanja budu ignorisala. Kritičari Severnog toka 2, među kojima su Poljska, baltičke i nordijske zemlje, tvrde da će ih to učiniti lakšom metom energetskih ucena. Američki Stejt department takođe veruje da bi to smanjilo Rusiji troškove „invazije na Ukrajinu“ i povećalo uticaj Moskve u Berlinu. Pet velikih firmi iz EU koje stoje iza projekta su među više od 200 učesnika u izgradnji gasovoda „teškog“ 9,9 milijardi evra obavezanih ugovorom, a većina njih je iz Evrope.

Evropska komisija je ranije kritikovala Severni tok 2 da povećava energetsku zavisnost od Rusije, ali je njen predsednik Žan-Klod Junker stao na stranu Austrije i Nemačke u protivljenju američkim sankcijama. EUObzerver piše, pozivajući se na izvor u SAD, da čak i ako se sankcije SAD nikada ne realizuju, one će povećati rizik i posledično cenu izgradnje Severnog toka 2.