Sankcije Zapada Rusiji obustavile isporuku mikročipova: Ruska vojska prinuđena da koristi opremu koja datira još od hladnog rata 1Foto: EPA / VLADMIR MASHATIN

Šest meseci nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, Moskva je uspela da privremenim merama odloži znatno primetan efekat zapadnih sankcija na domaću ekonomiju, ali deo sankcija počinje da se oseća i na ratištu u samoj Ukrajini. Dok su u prvim mesecima rata precizne krstareće i balističke rakete padale na ukrajinske gradove, aerodrome, skladišta i komandna mesta, sve se ređe viđaju na ratištu, a ruska vojska je prinuđena da koristi zalihe klasične, nenavođene municije, zaostale iz doba Sovjetskog Saveza.

Nemojte se zavaravati da je ova municija bezopasna – može izazvati mnoga razaranja, materijalnu štetu i ljudske patnje – ali jednostavno nije dovoljno efikasna za postizanje taktičkih ciljeva na savremenom ratištu. Rusija može da koristi strategiju spaljene zemlje – uz pomoć koje su ruske snage napredovale u oblasti Donbasa – ali nije sposobna da zadaje odlučne udarce mobilnom protivniku koristeći manevarske odbrane, piše Jutarnji list.

Glavni razlog za novo rusko zaostajanje u ovom tehničkom aspektu sukoba u Ukrajini su upravo zapadne sankcije koje ograničavaju pristup Moskvi savremenim elektronskim čipovima koji se koriste za pravljenje pametnog oružja, bez kojih je nemoguće postići kvalitetno navođenje i neophodne preciznost.

Portal Politiko prenosi da je došao u posed ruske „šoping liste“, za koju nekoliko stručnjaka tvrdi da se čini verodostojnom, iz koje se jasno vidi šta je tačno Moskvi preko potrebno, a koju više ne može da proizvodi niti legalno snabdeva. Na listi se nalaze mikročipovi, tranzistori, kućišta, izolatori i druge elektronske komponente, odnosno proizvedene na Zapadu, od kojih je ruska vojna industrija postala zavisna jer nikada nije razvila domaću industriju sposobnu da proizvodi tako sofisticiranu elektroniku. Lista je podeljena po prioritetu u tri kategorije, od najkritičnijih komponenti do najmanje bitnih, i jasno je navedena očekivana cena koja je znatno naduvana u odnosu na prosečne cene pre globalne nestašice poluprovodnika.

Kremlj ima listu želja, ali će morati da kupuje severnokorejskom metodom

Među 25 najkritičnijih komponenti su mikročipovi američkih, nemačkih i japanskih kompanija kao što su Intel, Tekas Instruments, Renesas i Infineon. Reč je o kompanijama koje su sukcesivno prestale da isporučuju svoju tehnologiju Rusiji, dok su zakonodavci uveli posebna pravila licenciranja kako bi onemogućili, ili bar značajno otežali, šverc poluprovodnika „dvonamenske“ – čipove koji se koriste u proizvodnji naprednih oružja, ali imaju i legitimnu civilnu primenu, na primer u industriji proizvoda za domaćinstvo ili potrošačke elektronike.

Lista želja iz Kremlja, ukoliko se potvrdi njena autentičnost, ukazuje i na to da je Moskva postala realna oko dodatne cene koju će morati da plati za nekada jeftine čipove jer će morati da pronađe „kreativne” kanale nabavke.

Najskuplja komponenta na listi je Intelov FPGA čip, programabilno elektronsko kolo koje proizvođači električnih ili elektronskih uređaja mogu prilagoditi svojim potrebama, uključujući proizvođače oružja. Iako je redovna cena pre svetske nestašice bila niža od 20 evra po čipu, danas Moskva procenjuje da će morati da plati 1.107 evra po komadu.

Kako se iz spiska može zaključiti, sankcije ne znače da Moskva uopšte neće moći da dobije željenu elektroniku – može da uči iz višegodišnjeg iskustva Severne Koreje i Irana, koji su bili prinuđeni da nauče da zaobilaze zapadne sankcije. na osetljivu elektroniku – ali će za svoje želje morati da plati ne samo naduvanu cenu, već će imati i ozbiljnih problema da ih nabavi u željenim količinama.

Prema Džejmsu Birnu, šefu analitike otvorenog koda iz istraživačkog centra za odbranu i bezbednost RUSI, Rusija je verovatno ušla u rat sa velikim zalihama zapadnih čipova, ali njihova moguća skladišta su već pri kraju.

Ruski program vojnih nabavki je obiman, imaju velike resurse i imaju veliku vojno-industrijsku bazu koja pravi stvari, ali su do sada potrošili toliko u Ukrajini da su im potrebne velike količine novih zaliha“, rekao je Birn za Politiko. . „Sankcije će im mnogo otežati. Moraće da daju prioritet kritičnim stvarima i zato vidimo ove dokumente. Mislim da je očigledno da se trude da obezbede snabdevanje“, dodao je Birn.

Zalihe hipersoničnih raketa se iscrpljuju

Ukrajinski izvori tvrde da Rusima sada ponestaju zalihe preciznog naoružanja, a premijer Denis Šmihalj kaže da je Moskvi ostalo još pedesetak hipersoničnih projektila. Nezavisni stručnjaci koji prate upotrebu oružja obe strane u sukobu u Ukrajini kažu da je sva pametna municija koju je Rusija koristila na bojnom polju proizvedena pre sukoba – dok su vojni proizvođači i dalje imali slobodniji pristup zapadnim čipovima. Nedostatak najnovijeg oružja mogao bi da ukaže na to da je situacija sa zalihama mikročipova još gora nego što stručnjaci RUSI procenjuju.

Ovaj podatak je još jedan argument u prilog tvrdnji ukrajinskih izvora koju je u maju izjavila američka sekretarka za trgovinu Gina Raimondo – ruski proizvođači toliko očajnički žele da se dočepaju zapadnih čipova da su počeli da kanibalizuju mikroprocesore iz kućnih aparata. kao što su mašine za pranje veša i frižideri u cilju nastavka proizvodnje. Bez zapadnih čipova, cela ruska vojska je primorana da koristi opremu i tehnologiju koja je prethodila kraju Hladnog rata, piše Jutarnji.hr.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari