Sankcionisani ruski ministar u Beogradu dočekan porukom “ovo je vaša kuća”: RSE o poseti Mihaila Muraškog Srbiji

U Beogradu je sa minstarkom zdravlja Danicom Grujičić potpisao Memorandum o saradnji između ministarstava zdravlja dve zemlje, a sreo se i sa premijerkom Anom Brnabić.

Kao što nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na susednu Ukrajinu, Srbija nije zatvorila vrata zvaničnicima iz Moskve.

Bodo Veber (Weber) iz nevladinog Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina ocenio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da režim u Beogradu nastavlja politiku „sedenja između dve stolice“ i manevrisanja između Zapada i Istoka.

„Beograd šalje poruku Zapadu da navodno ima partnere na Istoku“, smatra Veber.

Šta je dogovoreno u Beogradu?

Ministarstvo zdravlja Srbije će intenzivno raditi na tome da se neke organizacione stvari iz sistema zdravstvene zaštite Rusije primene u Srbiji.

To je saopštila ministarka zdravlja Srbije Danica Grujičić nakon sastanka sa ruskim kolegom Mihailom Muraškom.

Ona je navela da se u Rusiji u prethodnim godinama „dosta radilo na jačanju primarne zdravstvene zaštite“, dodajući da je to cilj i u Srbiji.

Dvoje ministara potpisali su Memorandum o saradnji ministarstava zdravlja Srbije i Rusije koji se, između ostalog, odnosi na razmenu iskustava u oblasti onkologije, dečjeg zdravstva i kardiologije.

Muraško je naveo da je cilj posete delegacije Ministarstva zdravlja Rusije razmena iskustava sa Srbijom u oblasti tehnologije i zaštite zdravstva, kako bi se produžio životni vek čoveka.

U ruskoj delegaciji su i predstavnici zdravstvenih institucija te zemlje poput Nacionalnog medicinskog istraživačkog centra radiologije, Ruske dečije kliničke bolnice i Asocijacije ruskih farmaceutskih proizvođača.

Na Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ u Beogradu, rusku delegaciju je dočekao natpis na ruskom jeziku „Dobrodošla draga braćo, ovo je vaša kuća“.

Direktor ovog Instituta je Milovan Bojić, nekadašnji saradnik bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića i njegove supruge Mirjane Marković.

Srbija je zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i Brisel je poziva da se uskladi sa njihovom spoljnom politikom i uvede sankcije Rusiji.

Komentarišući posetu ruskog ministra zdravlja Beogradu, nemački analitičar Bodo Veber ocenio je za RSE da politika vlasti nije vođena tradicionalnim pan-slovenskim vezama niti vrednostima, nego „održanjem na vlasti“.

On je dodao da „nedosledna zapadna politika“ ostavlja prostor vlastima u Srbiji da nastave prijateljsku politiku prema Moskvi.

„Promovisanjem Rusije prema svojim biračima i građanima, dok istovremeno predstavljaju da su im cilj EU integracije i saradnja sa SAD“, naveo je Veber.

Iz Brisela nije dogovoreno na upit RSE za komentar povodom posete ruskog ministra Srbiji.

Na upit nisu odgovorile ni Ambasade Sjedinjenih Država ni Ukrajine.

Ko je Mihail Muraško?

Ruski ministar zdravlja Mihail Muraško je zbog javne podrške ruskoj invaziji na Ukrajinu pod nizom međunarodnih sankcija.

Sankcije su mu uvele Kanada, Australija, Novi Zeland i Ukrajina.

Međutim, uprkos zahtevima ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog i njegove Fondacije za borbu protiv korupcije, Muraško nije uvršten na listu sankcija EU ni SAD.

Ova Fondacija je pozvala nekoliko zapadnih vlada na uvođenje sankcija ruskim zvaničnicima i oligarsima za koje tvrde da „omogućavaju i pomažu zloupotrebu moći“ ruskog predsednika Vladimira Putina.

Optužbe Navaljnog za zataškavanje trovanja

U intervjuu za BBC, Navaljni je optužio Muraška da je 2020. učestvovao u zataškavanju slučaja njegovog trovanja sovjetskim nervnim otrovom novičok.

Navljanom je pozlilo na letu iz Sibira u Moskvu, nakon čega je hospitalizovan u državnoj bolnici u Omsku, gradu u koji je avion hitno sleteo.

Iako su lekari hitne pomoći konstatovali trovanje, što je potvrđeno i kasnijim ispitivanjima u evropskim laboratorijama, lekari bolnice u Omsku su saopštili novinarima da Navaljni nije otrovan.

Osoblje te bolnice je takođe odbilo, a zatim i značajno odložilo transport Navaljnog u bolnicu u Nemačkoj, tvrdeći da njegovo zdravstveno stanje to ne dozvoljava.

„Očigledno je da je cela ova operacija zataškavanja u Omsku bila odobrena na najvišem nivou, inače Muraško ne bi lično poslao tamo grupu stručnjaka“, rekao je Navljani.

Ne postoje značajniji dokazi o direktnom učešću Mihaila Muraška u čišćenju tragova o pokušaju ruskih vlasti da uklone svog kritičara hemijskim oružjem.

Međutim, tri meseca nakon incidenta Muraško je unapredio u ministra zdravlja Omske oblasti glavnog lekara bolnice u Omsku, koji je javno negirao činjenicu o trovanju Navaljnog i tvrdio da ne može da bude transportovan u Nemačku.

Kontroverzna izjava o ženama i rađanju

Ministar zdravlja Mihail Muraško je u julu 2023. godine imao prilično kontroverznu izjavu kada je rekao da žene prvo treba da rode decu, a tek onda da steknu visoko obrazovanje i grade karijeru.

Izjavljivao je da je odlaganje porođaja „nepravilna praksa“ koja uzrokuje neplodnost i pobačaje i predlagao da se to objašnjava devojčicama školskog uzrasta i promoviše na portalima ruskih vladinih onlajn servisa.

Muraško je najavio i inicijativu Ministarstva zdravlja da se pojača kontrola prodaje lekova koji izazivaju abortus.

Na sajtu ruske vlade se navodi da je Muraško razvio savremeni model za pružanje perinatalne nege majci i detetu koji je uveden u celoj Rusiji.

Mihail Muraško je bivši lekar, a na čelu Ministarstva zdravlja Rusije je od 2020. godine.

Imenovan je nekoliko meseci uoči izbijanja pandemije COVID-a 19 i bio je uključen u razvoj ruske vakcine Sputnjik V.

Ko je još dolazio u Beograd iz Moskve?

Ministar zdravlja Mihail Muraško nije prvi ruski zvaničnik koji je došao u Beograd od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022.

Pre njega Srbiju je posetio zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško.

Gruško je u oktobru 2022. razgovarao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, kao i sa tadašnjim ministrima spoljnih i unutrašnjih poslova Nikolom Selakovićem i Aleksandrom Vulinom.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je tada saopštilo da je razgovarano o bilateralnoj saradnji sa akcentom na „jačanju rusko-srpskog strateškog partnerstva u kontekstu rastuće globalne krize“.

„Takođe je konstatovana usmerenost na zajednički rad na osiguranju stabilnosti na Balkanu i na prevazilaženju posledica konfrontacionog kursa Zapada“, dodalo je rusko ministarstvo.

Za razliku od Guškova, njegov šef Sergej Lavrov nije uspeo pet meseci ranije da dođe u Beograd.

Naime, tri države u susedstvu Srbije zabranile su prelet avionu ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova čime je u junu 2022. sprečan njegov dolazak u Beograd.

Posetu Lavrova Srbiji tada su onemogućile vlasti Severne Makedonije, Crne Gore i Bugarske.

Uoči ruske invazije na Ukrajinu najavljeno je da će sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolaj Patrušev doći u zvaničnu posetu Srbiji.

Prvi obaveštajac Kremlja i blizak saradnik predsednika Rusije u Beograd je trebalo da stigne 28. februara, da bi dan ranije predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio da je ta poseta otkazana.

Zapadne sankcije, međutim, nisu bile prepreka za srpkse vlasti da u aprilu 2023. dočekaju tročlanu delgaciju ruskih poslanika.

Poslanici Saveta federacije, gornjeg doma ruskog parlamenta, Elena Afanasjeva, Andrej Černišev i Vladimir Krugli bili su gosti Skupštine Srbije.

Oni su nalaze pod sankcijama Evropske unije i Sjedinjenih Država zbog podrške kršenju teritorijalnog integriteta Ukrajine.

Srbija od ruske invazije na Ukrajinu nije prekinula saradnju ni kontakte sa Moskvom.

Jedan od poteza koji je izazvao najveću međunarodnu pažnju bilo je kada su u septembru 2022. na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku ministri spoljnih poslova Srbije i Rusije potpisali plan konsultacija za naredne dve godine.

Potpisivanje tog sporazuma kritikovali su Stejt department i Evropska unija.

Srbija održava tradicionalno prijateljske odnose sa Rusijom, zemljom od koje skoro u potpunosti zavisi u snabdevanju gasom.

Takođe od Moskve dobija podršku u protivljenju članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama i institucijama.

Srbija istovremeno pod okriljem EU vodi dijalog o normalizaciji odnosa sa Kosovom koje je 2008. proglasilo nezavisnost od Beograda.