„Šanse za pobedu Ukrajinaca su 50 odsto, to je veliki uspeh“

To je veliki uspeh za ukrajinsku vojsku jer su i pre dva meseca šanse za pobedu bile na strani Rusije. Ali velika ofanziva u Harkovu značajno je promenila odnos snaga.

Pre svega u saznanju da ukrajinske snage mogu da izvode i velike ofanzivne operacije. Od sada će se odnos snaga menjati samo sa spremnošću obe strane da žrtvuju sve više vojnika. Bivši ruski diplomata Boris Bondarev, koji je do nedavno radio na pitanjima nuklearnog razoružanja u Stalnoj misiji Rusije pri Ujedinjenim nacijama u Ženevi, izjavio je da Putin „može da žrtvuje 10 ili 20 miliona Rusa samo da bi dobio ovaj rat, samo da bi ubio sve Ukrajince jer je to stvar principa. Za njega je to pitanje političkog opstanka”.

Ruska logistika se raspala tokom pokušaja mobilizacije

Na sreću Ukrajinaca, ruska logistika se raspala kada su pokušali da mobilišu prvih 300.000 rezervista, pa se cifra od 10 ili 20 miliona čini nedostižnom.

Ipak, logistika ruske vojske biće reorganizovana i operativna najkasnije do proleća sledeće godine. Milion i po kompleta uniformi koji su plaćeni ipak će biti isporučeni. I još nekoliko stotina hiljada za dobru meru.

Svi ruski tajkuni zavise od Putinove dobre volje. On im je omogućio bogatstvo, može im ga uzeti. Stoga, ne treba sumnjati da će svi tajkuni svesrdno početi da podržavaju oporavak ruske vojne logistike. Po potrebi sopstvenim sredstvima. U skladu sa tim je i izjava Dmitrija Medvedeva, koji je na Telegramu objavio:

„Proizvodnja naoružanja i specijalne opreme svih vrsta raste višestruko – od tenkova, pištolja, do visoko preciznih raketa i dronova. Spremite se!“

Izvesno je da ruska vojna industrija pokušava da poveća obim proizvodnje, ali je i dalje sumnjivo da to uključuje sve navedeno. Povećanje proizvodnje pištolja, pušaka, mitraljeza i municije nije problem. Međutim, proizvodnja tenkova, visokopreciznih raketa i dronova već postoji. Jer pitanje je odakle Rusiji elektronika neophodna za njihovu proizvodnju.

Ključno pitanje je elektronika

Čak su i savremeni rezervoari puni elektronike. Ne samo radio-aparati već i sistemi za upravljanje vatrom puni su mikročipova. Isto je i sa krstarećim i balističkim projektilima. Postavlja se pitanje da li Rusija uspeva da zaobiđe zapadne sankcije i nastavi da nabavlja elektronske komponente?

U stručnim krugovima se šire glasine da Rusi deo svojih potreba za elektronikom zadovoljavaju tako što ih vade iz veš-mašina i mikrotalasnih rerni, a da su ruski vojnici tako zdušno pljačkali ukrajinske domove i oduzimali veš-mašine jer su od preprodaje mogli solidno da zarade elektronske komponente.

Neki bi rekli gde ima dima, ima i vatre. U svakom slučaju, može se očekivati da će ruska logistika proraditi najkasnije do proleća, a Putin će moći da pokrene novi talas mobilizacije. Ali ovaj put će politički ulog biti mnogo veći i razlog za mobilizaciju moraće biti jači.

Recimo, otvorena agresija NATO-a na Rusiju. Ovaj argument su do sada pominjali Putinovi ratni huškači i neki visoki zvaničnici. Ali ipak ne kao razlog za proglašenje ratnog stanja u Rusiji. Putin to očigledno drži kao poslednji adut.

Ruska lažna priča o prljavoj bombi

U međuvremenu, Rusi su uspeli da još jednom od potpuno lažne teze naprave glavnu temu u svetskim medijima – ukrajinsku upotrebu prljave bombe.

Iako je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao da su apsurdne tvrdnje da se Ukrajina sprema da upotrebi prljave bombe, one nikako ne jenjavaju. Delom zato što je Rusi stalno promovišu, a delom zato što oni koji o tome pišu ne razumeju baš šta je prljava bomba.

Prljava bomba pre svega nije bomba, već eksplozivna naprava. Kao takva, to je isključivo terorističko oružje i nije pogodno za upotrebu na bojnom polju. U teoriji, prljavu bombu je vrlo lako napraviti. Samo treba da imate eksploziv i bilo kakav radioaktivni materijal. Međutim, u praksi je to sve mnogo teže.

Naime, problem je u radioaktivnom materijalu koji bi ubio onoga ko bi pokušao da sklopi takvu „bombu“. Naravno, takva eksplozivna naprava se može napraviti u specijalizovanoj laboratoriji u vlasništvu države ili kompanije, specijalizovane za preradu radioaktivnih materijala. A ako je napravljena u državnoj laboratoriji, to je i dalje terorističko oružje, koje sponzoriše država.

Prljave bombe nisu praktične za upotrebu u ratu

Upotreba nije manji problem. Cilj upotrebe prljave bombe je da se što veće područje kontaminira radioaktivnim materijalom.

Da bi se to postiglo, mora se koristiti znatna količina eksploziva jer je jedna od karakteristika radioaktivnih materijala da imaju veliku gustinu (uranijum je 70 odsto gušći od olova), što znači da su teški.

Ako neko želi da rasprši veliku količinu radioaktivnog materijala na velikoj površini, mora se upotrebiti znatna količina eksploziva. I to sigurno neće proći nezapaženo. Samo pokrenite Gajgerov brojač i on će odmah otkriti povećanu radioaktivnost.

Specijalne civilne i/ili vojne službe bi tada dekontaminirale teren i sav taj veliki trud bio bi uzaludan. U stvari, pravu štetu bi napravila primarna eksplozija. Stoga nije iznenađujuće što teroristi ne vole da prave prljave bombe.

Jednostavno ih nije praktično napraviti ili koristiti. Po svemu sudeći, Rusima ponestaje ideja kako da ugroze Zapad. Pretnje nuklearnim ratom su se već potpuno „istrošile“, te ih malo ko shvata ozbiljno, pa su sada smislili prljave bombe iako je iz ruskih izjava potpuno nejasno gde bi Ukrajinci uopšte mogli da ih upotrebe.