Saradnja Kine i Finske kao model

To je bio prvi Sijev dolazak u jednu državu članicu Evropske unije ove godine, a takođe i prva poseta severnoj Evropi otkako je 2013. postao predsednik Kine. Postojan i zdrav razvoj odnosa Kine i Finske učinio je te odnose, po ocenama u Pekingu, modelom za saradnju Pekinga sa evropskim partnerima.

Si je već dva puta u različitim svojstvima posetio Finsku, zemlju, kako je u autorskom tekstu za dnevnik na engleskom jeziku Helsinki tajm napisao, „slikovitih i čistih jezera i šuma“. Kinezi su posle decenija vrtoglavog privrednog razvoja, započetog u teškoj industriji, veliki poklonici zdrave prirode.

Dolazeći iz jedne od najstarijih i najuspešnijih civilizacija, Si je pisao o Finskoj, „zemlji velikog kompozitora Jana Sibelijusa i dobro poznatog operativnog sistema Linuks“. Odao je priznanje „finskoj filozofiji razvoja koja ceni marljivost i novine“, te istakao „izuzetna ostvarenja u nacionalnoj nezavisnosti i napretku“. Finska, takođe, „ima jedno od najviših mesta na Svetskom indeksu sreće i Indeksu opažene korupcije“, naveo je predsednik Kine, kome je cilj ostvarenje „Kineskog sna“ o preporodu nacije i žestoka borba protiv korupcije.

Čelnik države koja ceni tradiciju i pamti istoriju je podsetio da je Finska jedna od prvih zapadnih zemalja koja je uspostavila diplomatske veze sa Kinom, kao i prva zapadna država koja je potpisala međuvladine trgovinske sporazume sa Kinom. Finska je 1952. pozvala NR Kinu da joj se u Helsinkiju, prvi put na nekim Olimpijskim igrama, zavijori zastava. Početkom 1970-ih Finska je bila jedna od nekoliko zapadnih zemalja koja je aktivno podržala obnavljanje njene stolice u Ujedinjenim nacijama za Kinu. „To je primer mirne koegzistencije i prijateljske razmene između dveju zemalja koje se razlikuju po veličini, kulturi i stepenu razvoja“, ocenio je predsednik Si.

Saradnja između Kine i Finske kao zemalja sa veoma komplementarnim ekonomijama, donosi, takođe, jasnu dobit obema stranama. Si je naveo da je Kina najveći trgovinski partner Finske u Aziji poslednjih 14 godina. Uzajamna ulaganja se ubrzano razvijaju. „Kineski 13. Petogodišnji plan se uklapa sa vizijom „Finska 2025″, obećavajući uzbudljivu saradnju u oblastima kao što su inovacije, preduzetništvo, čista energija, bioekonomija i arktička istraživanja… I na kraju ali ne i manje važno, Finska je dobrodošla da zauzme aktivnu ulogu u kineskoj inicijativi kopnenog i pomorskog Puta svile“, naveo je Si. 

Kina sagledava saradnju sa Finskom i u sklopu odnosa sa nordijskim regionom. „Nordijske zemlje imaju razvijene ekonomije i velike sposobnosti za novine. … Naša razmena i saradnja u različitim oblastima cvetaju“, konstatovao je kineski predsednik. On je mišljenja i da su bliske veze i saradnja sa nordijskim zemljama takođe korisna dopuna kinesko-evropskih odnosa i doprinos napretku u Evropi.

„U ovom trenutku, u Evropi se dešavaju duboke i složene promene“, ocenio je dalje Si. „Kina smatra da su evropske integracije u skladu sa smerom istorije, a napredna i stabilna Evropa je put ka svetskom miru i razvoju. Verujemo da Evropa ima mudrosti i sposobnosti da prevaziđe izazove. U ovom procesu Evropa može računati na podršku Kine“, istakao je predsednik Si.

Članak Sija je objavljen nekoliko dana pošto su šefovi država ili vlada još uvek 28 članica EU sa proslave 60. godišnjice Rimskih ugovora, poručili kako za 10 godina žele Uniju koja je bezbedna, prosperitetna, konkurentna, održiva i socijalno odgovorna, „ali i voljna i sposobna da igra ključnu ulogu u svetu i oblikuje globalizaciju“.

Si je ocenio da „i Kina i evropske zemlje sprovode strukturalne reforme radi većeg ekonomskog i društvenog razvoja. Od vitalnog je značaja za zajednički rast Kine i Evrope da udružimo naše razvojne strategije i proširimo zajedničke interese. Na nama je istinska odgovornost da održimo otvorenost i uključivost i stvorimo nove doprinose globalnom miru i napretku“, zaključio je Si.