Sarkozi smanjio prednost Žipea

Poznat kao „hiperpredsednik“ zbog svog „frenetičnog“ mandata od 2007. do 2012, Sarkozi još ima podršku dela simpatizera u svojoj stranci – koja se sada zove Republikanci – ali ga potpuno odbacuje većina stanovništva, piše dopisnica Gardijana iz Pariza.

Nepopularnost Sarkozija proishodi iz njegovog grubog karaktera i toga što je važio za „predsednika bogatih“, kao i zbog mutnog ekonomskog bilansa – obećao je da će obnoviti vrednosti rada i nagrađivanja, a ostavio Francusku sa mnogo više nezaposlenih. Ali, Sarkozi smatra da sadašnja klima straha i anksioznosti u Francuskoj, pošto je u terorističkim napadima islamista u poslednjih 19 meseci ubijeno više od 230 osoba, znači da je državi potreban čovek od autoriteta – kakav je baš on.

Sarkozi istupa sa programom rigidne politike, a u vezi s francuskim nacionalnim identitetom, islamom i bezbednošću. Taj program skreće ka krajnjoj desnici čak i više nego što je to bio slučaj s njegovim stavovima 2012. kada je nastojao da privuče glasače Nacionalnog fronta Marine le Pen. Sarkozi želi da zabrani muslimanske marame u školama i javnim preduzećima, da ograniči prava francuskih državljana čiji su roditelji stranci i da zabrani jela bez svinjetine u školskim kantinama – što bi značilo da muslimanska i jevrejska deca više neće moći da dobiju hranu u skladu sa svojom verom, navodi Gardijan.

Međutim, Sarkozi najpre mora da uđe u strašnu bitku za izbor predsedničkog kandidata francuske desnice. Kampanju će pokrenuti kroz nekoliko dana. Iako je od 2014. vođa Republikanaca, on još važi za izazivača. Trenutno najpopularniji francuski političar je Alan Žipe, gradonačelnik Bordoa, bivši premijer i bivši Sarkozijev ministar spoljnih poslova.

Žipe ima 71 godinu, a u anketama javnog mnjenja, među desničarima i na nacionalnom nivou, vodi već mesecima. Žipeov imidž je preobražen na zapanjujući način. Pre 20 godina bio je najomraženiji francuski premijer novijeg vremena pošto su njegove penzijske reforme na ulice 1995. izvele dva miliona ljudi. Ali sada ga smatraju staloženim i iskusnim državnikom koji se zalaže za „probiznis“ strukturalne reforme i koji, kao umerenjak, izaziva manje podela kada je reč o identitetskim pitanjima.

Žipe i dalje na desnici ima prednost nad Sarkozijem, ali je tokom leta bivši predsednik počeo da smanjuje jaz. „Terorizam je sada postao glavna briga francuskih glasača i to će nesumnjivo biti vodeća tema izbora na desnici“, kazao je Gardijanu Iv-Maria Kan, politički direktor pariske agencije Elabe. „Pitanja bezbednosti i nacionalnog identiteta su ona na kojima je Sarkozi umnogome gradio svoju političku karijeru. Ali uprkos tome, on još zaostaje kada je reč o imidžu i namerama birača“ na desnici, kaže Kan.

Izbori na desnici su od suštinske važnosti jer ko god da pobedi biće favorit, navodi britanski list gotovo i ne pominjući kandidaturu Marine le Pen. I drugi posmatrači kandidatkinji Nacionalnog fronta ne daju naročite šanse.

Aktuelni predsednik Fransoa Oland navodi da će razmotriti svoje učešće na izborima ako bude bilo mogućnosti da pobedi, preneo je juče EUObzerver. Međutim, Oland je možda i najnepopularniji predsednik u istoriji Francuske. Na dno je stigao u junu kada je istraživanje rađeno za Figaro pokazalo da ga podržava 12 odsto građana. U julu je imao podršku od 17 odsto.