SARS uzbunjivač umro u Pekingu u 92. godini

Njegov dugogodišnji poznanik, aktivista za ljudska prava Hu Ji i hongkonški list „Saut Čajna Morning Post“ (South China Morning Post) naveli su da je od upale pluća u subotu umro u Pekingu.

Vesti o njegovoj smrti, pa čak i njegovo ime, cenzurisane su u Kini što ukazuje na to da je i u starosti ostao „politički osetljiva ličnost“.

Đijang je bio glavni hirurg u bolnici 301 Narodne oslobodilačke armije u Pekingu za vreme protesta na Trgu Tjananmen.

U aprilu 2003. godine, dok je vladajuća Komunistička partija potiskivala vesti o izbijanju epidemije respiratorne bolesti SARS, Jiang je u pismu od 800 reči naveo da ima mnogo više slučajeva nego što je zvanično prijavljeno.
Đijang je to pismo poslao državnom emiteru CCTV i hongkonškom propekinškom kanalu Feniks, koji su ga ignorisali.

Pismo je zatim procurelo u zapadne medije koji su ga objavili u celosti, zajedno sa izveštajima o pravom obimu epidemije i naporima Kine da sakrije informacije.

To je dovelo do otvaranja kineskog sistema i ostavki kineskog ministra zdravlja i gradonačelnika Pekinga. Uvedene su stroge mere koje su pomogle da se obuzda širenje virusa.

Međutim, SARS se proširio na 29 zemalja gde je od te bolesti umrlo skoro 800 ljudi.

Kineske vlasti su kasnije pokušale da Đijang spreče pristup medijima, a penzionisan je u činu general-majora. On je jednm odbio intervju za Asošijeted pres, rekavši da nije mogao da dobije dozvolu Ministarstva odbrane.

Od 2004. godine, Đijang i njegova supruga su povremeno bili u kućnom pritvoru jer su apelovali na komunističke vođe da preispitaju proteste iz 1989. godine, što je i dalje tabu tema. Đijangje bio proganjan kao desničar tokom vlasti Mao Cedunga tokom 1950-ih, 60-ih i 70-ih godina.

Godine 2004. Jiang je dobio nagradu Filipina „Ramon Magsaisai“ za javnu službu, koja važi za azijsku verziju Nobelove nagrade za mir. On je tada pohvaljen jer je prekršio „kineski običaj ćutanja i isterao istinu o SARS-u na videlo“.

Đijang je bio sprečen da ode i primi tu nagradu koju je u njegovo ime uzela njegova ćerka.

Tri godine kasnije, osvojio je nagradu „Hajnc R. Pagels“ za ljudska prava naučnika koju mu je dodelila Njujorška akademija nauka, ali mu je ponovo onemogućeno putovanje.

Odjeci takvog Đangovog iskustva čuli su se u kineskom pristupu početnoj epidemiji COVID-19, prvi put otkrivenoj u centralnom kineskom gradu Vuhanu krajem 2019.

Očnog lekara iz Vuhana, Lija Venlianga, policija je privela i pretila mu je zbog navodnog širenja glasina na društvenim mrežama zbog njegvog pokušaja da upozori druge na virus sličan SARS-u. Lijeva smrt 7. februara 2020. izazvala je široko rasprostranjeno ogorčenje protiv kineskog sistema cenzure.

Simpatije i izliv besa zbog tretmana Lija i drugih uzbunjivača naveli su vladu da promeni kurs i proglasi njega i još 13 drugih za „mučenike“.

Kovid-19 je ubio skoro sedam miliona ljudi širom sveta, uključujući 1,5 miliona u Kini, čija je vlada optužena da masovno potcenjuje pravi broj smrtnih slučajeva.