Sateliti zaklanjaju pogled na svemir

Naredne sedmice počinje ozbiljna kampanja lansiranja na hiljade novih satelita koji će omogućiti pristup brzom internetu iz svemira. Ali prve flote ovih svemirskih letelica, koje je u orbitu poslala američka kompanija „SpaceX“, već utiču na sliku noćnog neba.

Oni su vidljivi kao jarko bele mrlje koje su toliko sjajne da mogu da se porede sa zvezdama.

Naučnici su zabrinuti da će buduće „megakonstelacije“ satelita pomračiti slike sa optičkih teleskopa i ometati radio-astronomska posmatranja.

„Noćno nebo je zajedničko dobro – a ono što sada vidimo je tragedija koja ga pogađa“, rekao je za Bi-Bi-Si njuz doktor Dejv Klements, astrofizičar sa Imperijal koledža u Londonu.

Svemirske kompanije su saopštile da sarađuju sa astronomima kako bi se minimizirao uticaj satelita.

Veliki broj satelita se lansira u svemir zbog omogućavanja pristupa internetu velikih brzina. Umesto da pristup bude ograničen žicama i kablovima, sateliti mogu da ga dopreme do Zemlje iz svemira.

A ako postoji mnogo satelita u orbiti, to znači da čak i najudaljenije oblasti mogu da dobiju internet. Dopisnica Bi-Bi-Sija za nauku navodi podatak da trenutno postoji oko 2.200 aktivnih satelita koji lete oko Zemlje.

Ali, od naredne sedmice, „Starlink konstelacija“ – koja je projekat kompanije „SpaceX“ – počeće slanje serija od po 60 satelita u orbitu svakih nekoliko nedelja. To znači da će oko 1.500 satelita biti lansirano do kraja naredne godine, a do sredine 2020-ih bi moglo da ih bude čak 12.000.

Britanska kompanija „OneWeb“ ima u planu slanje 650 satelita, ali taj broj bi mogao da poraste na 2.000 ako bude dovoljno potražnje klijenata, dok „Amazon“ planira da pošalje oko 3.200 svemirskih letelica.

U maju i novembru ove godine, „Starlink“ je poslao 120 satelita u orbitu na visini manjoj od 500 kilometara. Ali naučnici su postali zabrinuti kada su sateliti počeli da se prikazuju kao jarko beli bljeskovi na njihovim slikama.

„Ovi sateliti su otprilike veličine stola, ali veoma su reflektivni i njihovi paneli odbijaju velike količine sunčeve svetlosti, što znači da možemo da ih vidimo na slikama koje pravimo teleskopima. Osim toga, ti sateliti su i veliki korisnici radio-talasa, a to znači da mogu da ometaju signale koje astronomi koriste. Tako da oni utiču i na radio-astronomiju“, objašnjava Dara Patel, astronom u Kraljevskoj opservatoriji u Griniču. Ona upozorava da će problem postati ozbiljniji sa porastom broja satelita u orbiti.

Klements smatra da bi sateliti mogli da imaju ozbiljan uticaj na posmatranja.

„Oni predstavljaju prednji plan u odnosu onoga što posmatramo sa zemlje i ostatka svemira. Zbog toga smetaju pri svemu. I propustićemo sve što se nalazi iza njih, bilo da je u pitanju potencijalno opasni asteroid ili najudaljeniji kvazar u svemiru“, kaže Klemetns. On navodi da bi to moglo da bude naročito problematično za teleskope koji prave široke snimke neba, kao što je budući Veliki sinoptički teleskop za nadgledanje (LSST) u Čileu. „Sa LSST i drugim sličnim teleskopima želimo da napravimo video snimke u realnom vremenu kako se nebo menja. A ti sateliti bi mogli da ometaju snimanje, to je kao kada bi neko šetao okolo i s vremena na vreme palio sijalicu za blic“, objasnio je Klements.

Ali, profesor Martin Barstou, astrofizičar na Lesterskom univerzitetu, kaže da neki od tih problema mogu da budu rešeni. „Broj satelita zaista zvuči zastrašujuće, ali zapravo je svemir veoma veliki – tako da kada se svi oni rasporede na nebu, njihova gustina neće biti posebno velika.

A s obzirom na to da sateliti imaju poznate pozicije, mogu da budu izbegnuti. Jedan satelit će biti samo tačka na slici i mogao bi da deluje kao privremeni bljesak svetlosti – ali za to biste znali i možete da ga uklonite sa slike“, kaže Barstrou i dodaje da bi bilo potrebno uložiti napor i dodatni rad u opservatorijama da bi se problem rešio, ali da je to moguće.