Satelitski snimci ukazuju na razmeštanje novih ruskih krstarećih raketa na nuklearni pogon

Na slikama slike koje je 26. jula napravila komercijalna satelitska kompanija Planet Labs identifikovani su građevinski projekti koji se nalaze u blizini skladišta nuklearnih bojevih glava poznatog pod imenima Vologda-20 i Čebsara, kao potencijalnog mesta za postavljanje novih raketa. Objekat se nalazi na oko 500 km severno od Moskve.

Razmeštanje Burevestnika u Vologdi omogućilo bi ruskoj vojsci da budu te rakete dostupne za brzo lansiranje.

Pronalaženje mesta za moguće lansiranje raketa sugeriše da Rusija nastavlja sa njihovim razmeštanjem nakon serije testova u poslednjih nekoliko godina, pri kojima je bilo problema.

Analitičar istraživačke i analitičke organizacije CNA, pogledao je satelitske snimke i identifikovao devet horizontalnih lansirnih rampi u izgradnji. One su smeštene u tri odvojene grupe, da bi ih zaštitile od napada ili da bi sprečile slučajnu eksploziju u jednoj od detonacije projektila u drugima.

Rusko ministarstvo odbrane i ambasada u Vašingtonu nisu odgovorili na zahtev da komentarišu ovo otkriće, stratešku vrednost Burevestnika, rezultate testiranja i rizike koje oni predstavljaju. Portparol Kremlja rekao je da su to pitanja za Ministarstvo odbrane i odbio je da dalje komentariše.

Hans Kristensen iz Federacije američkih naučnika, koji je takođe proučavao slike Vologde na molbu Eveleta, rekao je da deluje da su na njima lansirne rampe. Ali on je rekao da ne može dati konačnu procenu, jer Moskva obično ne postavlja takve rampe pored skladišta nuklearnih bojevih glava.

Zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov rekao je da će Rusija izmeniti svoje smernice o upotrebi nuklearnog oružja, kao odgovor na, kako smatra, „zapadnu eskalaciju u ratu u Ukrajini“, izvestila je u nedelju državna novinska agencija TASS.

U izveštaju Nacionalnog centra za kosmičku obaveštajnu delatnost američkog vazduhoplovstva iz 2020. navodi se da će Rusija, ako uspešno uvede Burevestnik u upotrebu, imati jedinstveno oružje sa mogućnošću interkontinentalnog dometa.

Stručnjaci nazivaju Burevestnik političkim oružjem koje je Putin koristio da ojača svoj imidž moćnog lidera pre reizbora 2018. godine i da poruči Vašingtonu da ne može da odbaci njegovu zabrinutost zbog američke protivraketne odbrane i drugih pitanja.

Ali loši rezultati i ograničenja oružja izazvali su sumnje među osam stručnjaka koje je Rojters intervjuisao u vezi sa tim da li će njegovo postavljanje promeniti nuklearni ulog za Zapad i druge ruske neprijatelje.

Burevestnik ima loše rezultate testiranja od najmanje 13 poznatih testova, sa samo dva delimična uspeha, od 2016. godine, prema podacima Inicijative protiv nuklearne pretnje (NTI), grupe koja se bori za smanjenje nuklearnih, bioloških i tehnoloških rizika.

Među problemima je i eksplozija 2019. tokom neuspešnog pokušaja vađenja nuklearnog reaktora koji je ostao da radi na dnu Belog mora, godinu dana nakon pada prototipa, navodi se u izveštajima Stejt departmenta.

NATO nije odgovorio na pitanja o tome kako će alijansa odgovoriti na raspoređivanje tog oružja.

O tehničkim detaljima Burevestnika se malo zna. Stručnjaci procenjuju da bi ga mala raketa na čvrsto gorivo lansirala ubacivanjem vazduha u motor koji ima minijaturni nuklearni reaktor. Pregrejani i verovatno radioaktivni vazduh bi onda izašao, kako bi se obezbedio potisak napred.

Putin ju je predstavio u martu 2018, rekavši da će raketa biti nisko leteća, sa skoro neograničenim dometom, nepredvidivom putanjom leta i nepobediva za sadašnju i buduću protivvazdušnu odbranu. Međutim mnogi stručnjaci su skeptični prema Putinovim tvrdnjama.

Burevestnik bi, kažu, mogao da ima domet od nekih 23.000 kilometara.

Raspoređivanje Burevestnika nije zabranjeno Novim START sporazumom, poslednjim američko-ruskim sporazumom koji ograničava raspoređivanje strateškog nuklearnog oružja, a koji ističe u februaru 2026. godine.

Pozivajući se na rat u Ukrajini, Rusija je odbacila pozive SAD na bezuslovne razgovore o zameni novog START sporazuma, podstičući strah od sveopšte trke u nuklearnom naoružanju kada istekne.