Sirijska opozicija okupljena na dvodnevnoj konferenciji u glavnom gradu Saudijske Arabije objavila je da će pregovore o prekidu vatre sa Vladom u Damasku održati tokom prvih deset dana januara sledeće godine. Oko sto predstavnika deset opozicionih grupa oformili su 32-člani komitet za pregovore i, suprotno očekivanjima, bez većih problema usvojili zajedničku platformu u osam tačaka.
U platformi oni zahtevaju da sirijski predsednik Bašar Asad sa te funkcije ode tokom prelaznog perioda, govore o ruskoj i iranskoj okupaciji Sirije i zahtevaju da tu zemlju napuste sve strane vojske. Potpisnici platforme tvrde da se zalaži za Siriju pluralističku, pravnu, svetovnu državu, koja štiti ljudska prava i bori se protiv terorizma.
Pokrovitelj ovog sastanka bio je saudijski kralj Salman, a ministar inostranih poslova te zemlje Abdel el Džubeir je na konferenciji rekao: „Ili će u Siriji doći do političkog rešenja putem pregovora i Asad će napustiti svoju funkciju ili će se konflikt produžiti i taj će cilj biti postignut vojnim putem“.
Prema informaciji koju su, pozivajući se na saudijske medije, preneli ruski mediji, Komitet za pregovore sa Vladom u Damasku čine: deset predstavnika naoružanih grupacija sa južnog i severnog sirijskog fronta, kao i dve grupacije koje Moskva sumnjiči za terorističku prošlost – Ahrar aš Šam i Džejš al Islam, zatim devet predstavnika Nacionalne koalicije opozicionih i revolucionarnih snaga sa sedištem u Istanbulu, osam nezavisnih javnih radnika i pet predstavnika Nacionalnog koordinacionog komiteta.
Mnogo pohvala u ruskim medijima i od Ministarstva inostranih poslova Rusije kao dobar model dobio je dogovor između pobunjenika i lokalnih vlasti u Homsu, koje su delovale s mandatom Damaska i, priznaje se, uz veliku pomoć ruskih bombi. Prema ruskim izvorima, pobunjenicima za koje je po određenim kriterijumima utvrđeno da pripadaju umerenima, dozvoljeno je da se sa porodicama i ličnim naoružanjem autobusima evakuišu na sever Sirije u pokrajinu Idlib, koju većim delom drže džihadisti.
Kontroverze oko trgovine naftom sa nalazišta koja kontroliše Islamska država nastavljaju se. Zamenik ministra finansija SAD za borbu protiv terorizmom i finansijsko izveštavanje Adam Šubin potrudio se da izazove nove nedoumice tvrdnjom da veći deo te nafte završava u Siriji, a samo beznačajan u dosad uglavnom optuživanoj Turskoj. „Islamska država ima veliku dobit od prodaje nafte Asadu. Deo (nafte) ide preko teritorije Turske“, rekao je Šubin i dodao da Islamska država zarađuje od nafte 40 miliona dolara mesečno.
Dok je Moskva oštro reagovala na ovo optuživanje Bašara Asada, koje je prvi put izneo takođe optuživani turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, ruski mediji su preneli reklo bi se kompromisno tumačenje Los Anđeles tajmsa u kome se tvrdi da najveći deo nafte Islamska država prodaje malim privatnim prerađivačima nafte kojima uglavnom upravljaju civilna lica bez ikakvih veza sa islamistima, a kako bi obezbedili nedostajuća sredstva za egzistenciju. Ta lica zaslužna su za održivost naftnog biznisa Islamske države i ne samo da naftu kupuju, prerađuju i transportuju nego, tvrdi taj list, na sebe preuzimaju sav teret udara zapadne koalicije po Islamskoj državi! Stručnjaci za naftni biznis, koje je takođe konsultovao taj list, sumnjičavi su da bi tako veliki posao mogao biti obavljan bez znatnije strane pomoći, tako da se suprotstavljene informacije o tome mogu očekivati i dalje.
Odnosi Berlina i Rijada na iskušenjima
Nemačko-saudijski odnosi na velikim su iskušenjima. Mada se nemačka vlada isprva ogradila od oštrih ocena koje je Bundesnahrihtendinst dao o politici novog saudijskog kralja i najbližih saradnika koje je u porodici odabrao, nemački vicekancelar i ministar privrede Zigmar Gabrijel je dan-dva nakon toga izjavio za Bild am Zontag da Saudijska Arabija finansira vehabijske džamije po svetu i da odatle dolaze mnoge opasnosti za Nemačku te da Rijadu mora biti stavljeno do znanja da je vreme gledanja kroz prste prošlo, iako je Zapad zavisan od Saudijske Arabije o rešavanju regionalnih konflikata.
Ova tema još među Nemcima i Saudijcima nije elaborirana, a uticajni Frankfurter algemajne cajtung u komentaru Rajnera Hermana iznosi više nego upitne konstatacije o saudijskom kralju Salmanu, koji je na presto stupio u januaru: „Danas je Salman star i bolestan. Iza sebe ima najmanje jedan moždani udar. Šire se glasine da se kod njega mogu primetiti prvi znaci demencije. Tokom razgovora, u početku ga još drži pažnja, ali zatim koncentracija slabi“. Saudijska Arabija je suočena sa mnogim unutrašnjim i spoljnim izazovima, primećuje list, da li je kralj Salman kadar da se s njima bori?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
