Saudijska Arabija bez nemačkih pušaka

                       P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Tek pošto su te dve bliskoistočne zemlje SAD i Rusija uspeli da dovedu za isti sirijski pregovarački sto, Saudijska Arabija je osnovala islamski vojni savez za borbu protiv ekstremizma, kojim šiitski Iran napadno nije obuhvaćen, i koji za cilj ima da Iranu, pošto se tek vratio u međunarodnu zajednicu, stavi regionalne barijere. Na putu ka tom cilju, pogubljenje šiitskog propovednika i kritičara režima u Rijadu el Nimra je prava objava rata. U koju se uklapa i objava Rijada da je prekid vatre u Jemenu, gde Rijad i Teheran podržavaju suprotstavljene strane, okončan. U pitanje je dovedeno i 1. januara najavljena, posle 25 godina, obnova rada ambasade Iraka u Rijadu. Šiiti, inače, čine 10 do 15 odsto stanovništva Saudijske Arabije na čijem je čelu sunitska dinastija.

I dok su zapadne reakcije na pogubljenje 47 građana Saudijske Arabije uglavnom mlake, nemačko Ministarstvo privrede, na čijem je čelu socijaldemokrata Zigmar Gabrijel, moglo je samo da potvrdi ranija stanovišta svog ministra da Saudijska Arabija unutar svojih granica vodi borbu protiv Islamske države i Al Kaide, ali ne i protiv njihovog duhovnog izvora vehabizma, na koji se i sama oslanja. A što i sama Nemačka, kako je nedavno izjavio Gabrijel, oseća kao pretnju. A za Ministarstvo privrede Nemačke, i pored oštrih reakcija nemačke industrije naoružanja, „izvoz oružja predstavlja instrument spoljne i bezbednosne, a ne instrument ekonomske politike“, pa će Ministarstvo privrede Nemačke u svoju politiku odobravanja novih narudžbi učitati i poslednja pogubljenja saudijskih građana. Pri tome se podseća da je Gabrijel odbio da da dozvolu da izvoz u Saudijsku Arabiju nemačkih tenkova, automatskih pušaka G 36 kao i sastavnih delova za oružje.

Saudijska Arabija je, prema analizi Instituta za proučavanje mira iz Stokholma, 2014. godine na naoružanje potrošila 80,7 milijardi dolara ili 10,4 odsto svog bruto domaćeg proizvoda.

Najcrnja nemačka predviđanja u pogledu borbe mladog šeika Muhameda bin Salmana al Sauda za prvenstvo u naslednom redu saudijske vladajuće dinastije i dominaciju u regionu i islamskom svetu dobila su potvrdu i jučerašnjim prekidom diplomatskih odnosa Rijada sa Teheranom, čemu se odmah pridružio i Bahrein. Masovno pogubljenje u Saudijskoj Arabiji, kao deo borbe protiv terorizma, podržali su i Ujedinjeni Arapski Emirati i Jordan. Sve tri zemlje su članice 34-članog vojnog islamskog saveza na čelu sa Rijadom.

Vrhovni iranski lider Ali Hamnei smatra da Rijad neće mimoići božja kazna, duhovni lider šiita Iraka Ali Sistani objavio je da je pogubljenje u Rijadu „nepravedna agresija“, a libanska šiitska partija Hezbolah je saopštila da je ubistvo el Nimra „stavilo mrlju srama na saudijski režim“.

Moskva je izrazila nezadovoljstvo kako nedovoljno oštrom reakcijom Brisela, a još više reakcijom Vašingtona koji se, po mišljenju Konstantina Kosačova predsednika Odbora za međunarodne odnose gornjeg doma Državne dume, pobrinuo za ravnotežu krivice. Dok se zvanična predstavnica EU za spoljnu politiku Frederika Mogerini „osmelila da iznese mantru o nepoštovanju osnovnih građanskih prava i političkih sloboda, Amerikanci su ostali verni sami sebi i svome najbližem savezniku u regionu“, napisao je na svojoj Fejsbuk strani Kosačov.